Vedrana Rudan otvorila dušu: Ne hodam, ruke mi se tresu, u ustima afte, ali ću ponovo moći da čujem!

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan već izvesno vreme se bori s karcinomom, a svoje misli i zapažanja prilično često deli s javnošću - na svom blogu. U okviru najnovijeg ona je naglasila da je mahom okružena isključivo onima koje voli. 

Jedan odlazak do grada, takođe, prilično joj je uticao na svakodnevicu. 

Njene reči prenosimo vam u celosti. 

- Danas sam uz pomoć muža bila u gradu. Osetila sam da će moje noge to izdržati. Taksi nas je dovezao do vrata mesta specijalizovanog za slušne aparate i zaštitu sluha. Prelomila sam. Ipak sam uzela slušni aparat, jer mi je život u buretu postao nepodnošljiv. Šta to govori onaj ko u mom pravcu otvara usta? Čudan život živim ja, koja već dve i po godine molim smrt. Ovih mi je dana, držala sam to besmislenim, muž, dok sam bila u bolnici, kupio specijalni krevet i stolicu koju znalci nazivaju "princezom". Život mi se odvija u delu dnevnog boravka - počela je Vedrana, a potom je nastavila rečima:

Vedrana Rudan, ATAImages/Z. M.

- Ne hodam, imam kolica, ruke mi se tresu, u ustima mi cvetaju afte, od čega, danas ko zna nakon koliko vremena čujem, vid mi je zamućen. Ne zanimaju me ratovi, mirovi, ljudi. Kratak mi je dah, izbegavam da izgovaram duge rečenice i glumim kako me ne zanima šta kažu doktori. A hvatam se za svaki njihov pogled i pokušavam da verujem u osmehe. I ti ljudi, nepoznati ljudi s kojima se srećem u hodnicima bolnice, svako u svojim kolicima, govore mi isto: "Drago nam je da ste s nama. Kakva takva". Ja im onda objašnjavam da želim smrt i pokušavam da ne plačem.

Kad ostane sama, često je more preispitivanja. 

- Pa se pitam, kad sam sama, želiš li umreti ili ti je ipak svaki susret, svaki pozdrav prodavačice krompira koja zna da je njen kupac tvoj sin znak da te neko voli i da možda zato... Ovo ponavljam jer mi ne ide u glavu. Nikad nisam mislila da će mi moje bebe jednom biti nosači sreće u starosti. Da ću s jednim muškarcem provesti četrdeset godina i da će mi biti medicinski brat. Objašnjavam mu da želim smrt i konačno mir pa ipak danas imam aparatić u uhu? - nastavila je ona. 

Vedrana Rudan, Printscreen Happy TV / Dobro jutro Srbijo

"Uživaj u životu, ja umirem ali ti moraš da znaš koliko je život lep. Lep!"

- Da mi neko garantuje da ću još jednom bar tri dana biti zdrava kao nekad... Je*i ga. Stara sam i bojim se onoga što me čeka. Da mi je neko rekao da život postoji i u dvanaest kvadrata i da te može usrećiti pozdrav nepoznate prodavačice krompira i pohvale Nives koja ti lomi noge na terapiji da bi mogla da ustaneš iz kreveta... Niko mi ništa nije rekao. Juče sam bila kod frizera. U mene je gledalo čudno biće. Kortići? Smrt? Jedva sam savladala tri koraka do izlaznih vrata. Ali ipak oprane kose - pisala je Vedrana. 

- Radujete li se životu? Znate li kakav bi mogao da bude? Da sam ja znala, moj bi život bio i radost i smeh i opušteno vrištanje u moru i kad je mladost bila iza mene. Nisam znala. Mislila sam da se moja sreća krije od mene i čeka me tamo daleko. Danas, sada, ovoga trena kad sam sigurna da bez pomoći neću sići sa kreveta, a onda to znači... Radujem se aparatiću u uhu - zaključila je kolumnistkinja svoj blog. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi