Emir Đulović zaplakao dok je govorio o detinjstvu: "Kad god dođem u tu kuću..."

Pevač Emir Đulović progovorio je o svom detinjstvu, porodici, ali i familiji za koju je veoma vezan. U emotivnoj ispovesti nije mogao da ne pomene i porodični gubitak zbog kog se rasplakao.

- Mi smo i dan-danas, onako dišemo svi kao jedno. Nikakvih podela, nikakvih razlika u nečemu, počev od mojih stričeva, mojih tetki, kompletne moje porodice, familije - kaže Emir na početku i ističe da je kao mali najviše vremena provodio kod bake i deke:

- U tom periodu sam ja više vremena provodio kod dede i nene u kući, kod očevih roditelja. Kada su roditelji uzeli plac, naravno na drugom mestu nije to nešto daleko, nekih kilometar, radili su naravno punom parom da ostvare i sebi i naravno nama, u tom vremenu dok su oni radili funkcionisali tako mi smo provodili vreme i brat i ja kod stričeva, kod tetki kod dede i nene. Ja sam dete koje se othranilo kod dede i nene i maltene sam skoro celo školovanje tako. Tu su bile naravno prisutne i tetke i stričevi i interesantno je da smo mi stvarno jedna porodica, to svi znaju iz našeg kraja, bukvalno smo svi uvek, svaki dan zajedno, svi jedni sa drugima.

Emir Đulović, ATAImages/Antonio Ahel

Roditelji ništa nisu branili

Iako danas Emir živi u Novom Sadu, vrlo često je u rodnom gradu upravo sa svojom familijom za koju kaže da ga je othranila i dala mu sve.

- Moj život u Novom Sadu je već pet godina, verujte mi, posle nekih sedam dana, već posle samog ulaska u taj grad nekih osećaja i svega, ja sam se navikao već na prvu, zato što mi je nekako sličan Tuzli taj multinacionalni, svi sa svima… - kaže pevač.

Emir ističe i da je odrastao u porodici u kojoj bratu i njemu roditelji nikada ništa nisu branili, a na pitanje da li se seća neke kritike i ko je bio stroži, mama ili tata odgovara:

- Pa oboje su nekako imali neki tako sličan… Nekad su imali i kritiku, ali zavisi sve… Otac mi uvek dolazio u školu na primer na pregled, mama je tu naravno, ali nisu nikada bili ono da kažem nije to bilo ništa ni preterano, sve je to bilo u skladu normalnog odgoja i vaspitanja.

Emir Đulović, ATAImages/ Antonio Ahel

Gubitak najbližih

- Malo pre ste pomenuli da je potreban neki period. Ja ne znam da li postoji uopšte ikakav period da to može da, pogotovo sa ljudima sa kojima ste… Pa i da krenem i sa mamine strane deda, nena, nekako sam tako vezan od samog početka, od mog detinjstva, uvek bio vezan za sve njih. I onda ja kad god da dođem u tu kuću, uvek mi na um padne da će tu negde… - kaže Emir ne uspevajući od suza da završi rečenicu.

Emirova mama je umela da kaže da nju ne interesuje koliko će on novca da zaradi već šta je jeo, šta je pio i gde je bio.

- Mene sine ne zanima, kaže, koliko ti novca zaradiš, koliko ćeš doneti kući, evo ja sam godinama odvojen od kuće, ali kaže uvek mi je bitno da nisi gladan, žedan, ko te dočeka, kod koga si bio. To je nešto što zaista nema cenu, ne može da se plati - kaže Emir.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi