Tamara prekinula tišinu: Prvi put progovorila o trenutku kad je umalo poginula! (VIDEO)

Iako je, prema sopstvenom priznanju, mislila da ovu priču nikada neće ispričati i javno - Tamara Kalinić ipak je otkrila kako su je minuti delili od velike tragedije 1999. godine, u Novom Sadu. Influenserka je tamo tada živela sa svojom porodicom, a kada je počelo bombardovanje - prvi udar za dlaku je izbegla. 

Čitave drame dan-danas se dobro seća. Njena ispovest na društvenim mrežama izmamila je pravu lavinu komentara. 

- Mislila sam da nikad neću podeliti ovu priču sa javnošću, ali zaista mislim da mi je tada neko veće prisustvo spasilo život - počela je Tamara, pa je potom nastavila rečima: To je bila 1999, napunila sam 10 godina samo osam dana ranije. Bilo je nekih glasina u školi da bi mogao da krene rat, takođe sam čula i moju mamu. Rekla mi je da ne brinem, da će sve biti u redu i da ću biti dobro. Učiteljica nam je rekla da moramo da budemo spremni u slučaju da se nešto desi - objašnjavala je Kalinićeva, koja je u tom periodu imala psa o kom je svakako i ona sama vodila računa. 

Tamara Kalinić, Profimedia

- Roditelji su mi uvek radili do osam uveče; mama je zaključavala apoteku, a ja sam bila sama kod kuće sa sestrom koja je tada imala 15 godina. To je tada bilo prilično normalno. Bilo je oko osam uveče i sestra mi je rekla da moram da prošetam psa i da se ne vraćam kući dok pas ne obavi sve što treba. Izašla sam napolje, šetala psa, ali on nikako da obavi nuždu. Jednostavno, ništa. I bila sam u fazonu okej, želim da idem kući, ali sam ipak obišla još jedan krug sa psom. Onda, obuzeo me je jak osećaj da moram da se vratim, iako mi je sestra rekla da ne dolazim dok pas ne obavi svoje. Bila sam pod stresom, ali sam znala da moram da se vratim kući i, krenula sam nazad odmah - pričala je ona. 

Tu se nije i zaustavljala. 

"Čuo se ogroman prasak..."

- U trenutku kada sam se uhvatila za kvaku imala sam osećaj kao da je u isto vreme neko drugi otvorio vrata sa druge strane i kao da me je bukvalno gurnuo u kuću. Gledam, a moja sestra na kauču na drugom delu kuće, samo milisekund kasnije, sve što sam mogla da vidim je "belo" ispred prozora, stakla su popucala i čuo se ogroman tresak. To je bio zapravo početak bombardovanja. Bomba je bukvalno pala pored naše kuće - zgranula je sve bila ona.

Zatim i sestru i nju uhvatila je panika.  

- ...Sestra je dohvatila fiksni i pozvala našu majku koja je vikala da se držimo dalje od prozora, da dolaze kući. Sve što smo mogle da čujemo su bile sirene, a ja sam se samo nadala da će se moja mama vratiti kući živa... Imala sam samo 10 (godina), ali je to jedno od najupečatljivijih sećanja koje imam i sigurna sam da bi moja priča bila daleko traumatičnija ili teža da sam ostala napolju duže kako je isprva trebalo. Ali imala sam taj osećaj u stomaku koji mi je rekao: "Idi kući, odmah". I uspela sam u milisekundi - zaključila je onda ona na snimku, ali je u komentarima nastavila da diskutuje s pratiocima. 

Tamara Kalinić, Profimedia

U jednom od njih ispisala je kako je po bombardovanju dva meseca bila razdvojena od svojih roditelja, te da je sve to vreme živela u strahu da ih nikada više neće videti. 

Srećom, sve se dobro završilo. 

- Uvek se šokiram kada ljudima ispričam priču, a oni mi kažu: "Ne mogu da verujem da se to desilo u Evropi". Nervira me to, jer ne bi trebalo igde da se dešava, nevezano gde ko živi - poručila je Tamara. 

 

 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi