Ceca Ražnatović nikad iskrenije o zatvorskim danima: Promrzla sam u ćeliji, 30 dana provela i u samici!

Svetlana Ceca Ražnatović je 2000. u januaru ostala bez supruga, Željka Ražnatovića Arkana. Tri godine kasnije bila je lišena slobode prilikom pretresa kuće koju je nasledila od njega, a u policijskoj akciji „Sablja" koja je ovih dana ponovo jedna od glavnih tema u javnosti zbog istoimene i dugoočekivane serije koja je počela da se prikazuje proteklog vikenda.

Po izlasku na slobodu pevačica je onda za jedne medije ispričala kako su joj pomenute godine bile i najteže u životu. Iznela je razne detalje zatvorskih dana, otkrila zašto je 10 i štrajkovala glađu, pa naglasila da ju je posebno bolelo što nije mogla da prisustvuje ondašnjem rođendanu ćerke Anastasije.

Anastasija Gudelj i Ceca Ražnatović, ATAImages/Antonio Ahel

Na konstataciju kako su se pojedini mediji tokom njenog četvoromesečnog pritvora prilično intezivno bavili njenim likom i delom, odreagovala je rečima:

- Mislim da je pravlinije da kažemo da su se mediji bez prestanka bavili mojom ličnošću. Pritom većina tih tekostova nema veze sa istinom. Mogu samo da kažem da je žalosno, bedno i nehumano zarađivati na tuđoj nesreći. Bez dokaza, pa čak ni istinitih podataka, manipulisalo se mojim imenom i to bez ikakvih granica i obzira. Godinama sam gradila svoje ime, u smislu da se zna šta ide uz njega i, trudila sam se da nikada ne dajem povod sedmoj sili da ružno piše o meni. I sada smatram da u svojoj karijeri, pa i privatnom životu nemam nijednu mrlju.

Ceca Ražnatović, ATAImages/Antonio Ahel

Upitana da li je tog 17. marta, kada je policija došla u njenu kuću, uopšte očekivala da će biti odvedena na informativni razgovor, a kasnije i zadržana, rekla je - ne.

- Ništa od toga nisam očekivala. Dolazak policije u moju kuću bio je veliko iznenađenje za mene. Rečeno mi je da moram na pola sata u policijsku stanicu, da bih dala izjavu o trofejnom oružiju mog pokojnog supruga. Međutim, četiri meseca se nisam vratila kući - izjavila je tada pevačica za „Svet", dodajući potom da je iz svoje kuće izašla na vrata i bez skrivanja; prošla je bila pored tada okupljenih medijskih ekipa, ali tih fotografija ipak nema.

Dane pritvora, priznala je, veoma je teško podnela.

Ceca Ražnatović, ATAImages/M. M.

- Strašno. Prvih pet dana provela sam u MUP-u „29. novembar". To je za mene bio veliki šok i za to vreme smršala sam već pet, šest kilograma. Bilo mi je strašno što sam odvojena od dece, a nisam smela ni da pomislim šta sve moja porodica preživljava. S druge strane, bilo mi je važno i kako će mediji prezentovati moje hapšenje. Zbog svega toga bilo mi je veoma neprijatno. Prva dva meseca pritvora nisam imala pravo da čitam novine, pa nisam mogla ni da znam šta se sve piše o meni, na svu sreću. Kada sam počela da dobijam domaću štampu, mnogi mediji su uveliko promenili „ploču", pa sam izbegla šok koji bih doživela da sam čitala sve te gadosti. Kako sam kasnije saznala, čula i videla, bilo mi je sasvim jasno da su me, po lišavanju slobode, mediji satanizovali - rekla je Ražnatovićka, pa nastavila o šuškanjima da je unutra bila i fizički zlostavljana.

„Da stavimo tačku na tu temu!"

- E, sada ćemo definitivno staviti tačku na tu temu. Policija je bila izuzetno korektna prema meni. Tokom boravka u stanici „29. novembar", što je bio moj prvi susret sa policijom, nisam doživela nikakvu neprijatnost i tim ljudima mogu samo da se zahvalim na tretmanu. Što se tiče CZ-a, ni tamo nisam doživela bilo kakvu neprijatnost, a kamo li fizičko maltretiranje. Osoblje me je poštovalo i uvažavalo, naravno, u skladu sa zatvorskim propisima. Podredila sam se svim zakonima i propisima koje je trebalo poštovati u zatvoru, i nikakvih problema nije bilo - naglasila je, pa se otvoreno dotakla i izvesnih napisa kako je kod upavnika Centralnog zatvora, Ace Jovanovića, uživala izvesne privilegije:

Ceca Ražnatović, ATAImages/ Antonio Ahel

- Ne. Četiri meseca provela sam u ćeliji dva sa dva metra u nehumanim uslovima. Od kada sam uhapšena, pa do sredine maja, promrzla sam u ćeliji, kosti su mi se smrzle. Trideset dana provela sam u samici i nisam imala nikakav kontakt sa bilo kim, pa čak ni sa advokatima. Kasnije sam u ćeliji imala jednu, odnosno dve cimerke. Međutim, što se tiče osoblja koje tamo radi, mogu samo da im se zahvalim zbog izuzetno korektnog odnosa. O upravniku zatvora takođe mogu da kažem sve najbolje. Kada se čovek nađe sa one strane rešetaka, tek onda shvati koliko znači osmeh i topla ljudska reč.

Onda, objasnila je šta ju je navelo da iza rešetaka štrajkuje glađu.

- Onog momenta kada sam saznala da mene i moju sestru Lidiju deli jedna zatvorska soba, odlučila sam da to učinim. Štrajkovala sam glađu zbog nepravde koju doživljava moja porodica, moja sestra koja je ni kriva ni dužna u zatvoru, pa i zbog svega što sam ja prošla. Nije mi bio cilj da tim štrajkom glađu izdejstvujem nešto u sopstvenu korist. Nisam kukala ni dok sam dva meseca pre toga sama bila u zatvoru. To je bio znak moje tuge zbog hapšenja moje sestre. Deset dana sam štrajkovala glađu - rekla je Svetlana, pa dodala kako „za sada nema posledica zbog toga, što se zdravlja tiče, te da se nada da će tako i ostati".

Zatim, dotakla se i navoda kako je krajem septembra te godine operisana na VMA:

- To je bila manja hirurška intervencija izazvana postzatvorskim sindromom. Dakle, istina je da sam imala manji operativni zahvat, ali ne na VMA već u jednoj privatnoj klinici. To je posledica stresa koji sam doživela.

Ceca Ražnatović, ATAImages/ Antonio Ahel

Dok je bila zatvorena, inače, porodica i kum su je posećivali.

„Kad me je otac video..."

- Posećivali su me članovi moje porodice i moj kum Pelević. Posete nisu bile česte, jer su sudije morale da ih odobre. Susreti su bili vremenski ograničeni i bili smo razdvojeni staklenom pregradom. Kratko vreme, a pritom toliko emocija i problema, da je zaista teško bilo uspostaviti normalnu komunikaciju. Recimo, moj otac je bio toliko potresen kada me je video, da je ceo susret preplakao - otvorila je dušu ona, koju je strašno pogodilo što „nije bila tu za Anastasijin rođendan":

- Niko ne može da zamisli koliko me je bolelo to što nisam mogla da prisustvujem Anastasijinom rođendanu. Ona je svoj peti rođendan dočekala, a da uz sebe nije imala ni oca ni majku, pa čak ni tetku, dakle, nikoga od ljudi za koje je najviše vezana. Trebalo mi je mnogo snage da tog dana ne plačem, jer sam to obećala sebi. Svaka majka će me razumeti kada kažem da mi je to bio najteži dan u zatvoru. Zamislite samo to da nisam mogla ni da čujem ni da vidim svoju ćerkicu na njen rođendan. Užasno sećanje.

Ceca Ražnatović, ATAImages/Antonio Ahel

Na njen rođendan, s druge strane, 14. juna, na Trgu republike u Beogradu bio je organizovan miting podrške pod nazivom „Sloboda za Cecu".

- Ako se ima u vidu za koliko vremena je to organizovano, a da pritom nismo imali medijsku podršku, mogu samo da kažem da je odziv naroda uz sve te nepovoljne faktore bio odličan. Kada sam u novinama videla fotografije sa mitinga podrške, shvatila sam da moram da dam sve od sebe i da istrajem zbog ljudi kojima niko nije uspeo da ispere mozak. U zatvoru sam dobila mnogo pisama podrške kako iz naše zemlje tako i iz republika nekadašnje Jugoslavije. U tim pismima su mi poručivali da ne veruju u ono što se piše o meni i da me podržavaju. Bilo je i dirljvih pisama nad kojima sam zaplakala - priznala je.

Kada su joj rekli da izlazi napolje „već je uveliko verovala da se tako nešto neće dogoditi".

„Plašila sam se..."

Ceca Ražnatović, ATAImages/ A.A.

- Nisam se nadala da će me pustiti iz pritvora. Već sam razmišljala o tome da će moj pritvor trajati u nedogled. Sa mnom u ćeliji bile su dve devojke i kada su došle dve komandirke i upitale da li bi neka od nas da ide kući i zamahale plavom kovertom, nisam uopšte pomislila da se to odnosi na mene. Bila sam ubeđena da to nisam ja, čak sam se potajno plašila da mi ne dođe plava koverta sa obaveštenjem o produženju pritvora. Međutim, tada sam doživela šok i nešto što ću dugo pamtiti. Naime, komandirka mi se obratila: „Ražnatovićka, bi li ti malo išla kući?" U momentu sam se ukočila i nisam mogla da verujem da mi se to dešava, na šta je jedna od njih prokomentarisala da je zadihana zato što je trčala da mi javi lepu vest. Rekla sam u tom momentu samo da ne mogu da verujem da ću ponovo videti svoju decu, na šta smo svi zaplakali. Nakon prvog šoka, sabrala sam se i počela da trčim. Nisam se obazirala na to što su vikali za mnom da treba da pokupim svoje stvari. Nisam mogla da verujem da mi se napokon desilo to o čemu sam tokom ta četiri meseca nebrojano puta maštala - objasnila je Ceca.

Onda, usledio je susret s porodicom.

„Deca su vrištala od radosti!"

Ceca Ražnatović, ATAImages/A. A.

- Zbog prisustva velikog broja novinara pred zatvorskim kapijama, komandiri CZ-a su me u „marici" odvezli do stadiona „Obilića". Odatle sam otišla kući. Pred kapijom me je čekala moja sestra Lidija sa kesama igračaka da bi priča o mom odsustvu zbog turneje bila verodostojnija. Veljko i Anastasija su bili na bazenu i čim su čuli moj glas, potrčali su mi u zagrljaj. Po prvi put nisu odmah pogledali kakve igračke sam im kupila. Bio je to izuzetno emotivan susret. Deca su vrištala oko mene radujući se, a mojoj sreći nije bilo kraja. Taj susret sa decom ostaće mi biti do kraja života urezan u sećanje - tvrdila je ona, a prenosila štampa.

Na pitanje da li je u zatvoru imala informacije o tome kako su joj deca, sestra i roditelji, za pomenute medije je kazala:

- Dobijala sam informacije uglavnom preko mojih advokata. Međutim, nisam se slagala sa nekim njihovim izjavama. Nisam želela da me bilo ko stavlja u politički kontekst jer sa politikom nema nikave veze. Veliki sam patriota i volim svoju zemlju, ali to je sasvim prirodna stvar. Nisu me zanimale priče i objašnjenja da sam u zatvoru zbog volje nekog iz neke stranke. Samo sam želela da se mom slučaju ozbiljno pristupi, što znači da se sudu dostave svi podaci i dokazi i da se odluči da li sam kriva ili ne.

Ceca Ražnatović, ATAImages/Antonio Ahel

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi