Majka pokojne Done Ares otvoreno i kroz suze o ćerki: Nisam joj ostala dužna!

Ajka Kolaković, majka pokojne Done Ares, raspametila je pojavivši se u šouu „Nikad nije kasno", a potom - otvorila je dušu o ćerkinom odlasku koji će joj zauvek ostati rana. Dona je, podsetimo, preminula pre sedam godina, ali majka Ajka za njom i dan-danas plače.  

- U zadnje vreme sam dobro, neke stvari sam položila. Tuga će i dalje trajati, ceo moj život, ali čovek mora da nađe mehanizme, da se sam bori i da sam sebe pobedi. Ipak imam i dalje da živim za svoju ćerku, unuka. Ponosna sam na sebe što sama sebe na tom putu pobeđujem, snimila sam dve sevdalinke i svoju autorsku pesmu u kojoj je sa malo reči koliko može da stane (u pesmu) opevan moj život. Deo teksta glasi: „Svoje suze ne krijem, osmehom ih pokrijem". Možda plačem i sada, ali ću se nasmejati i tako pobeđujem – počela je ona svoju ispovest, te nastavila o tome koliko je ponosna što publika i dalje čuva uspomenu na njenu mezimicu.

„Kako vreme prolazi..."

Ajka Kolaković, Printscreen „Nikad nije kasno"

- Publika čuva to divno sećanje na nju, ja to isto u sebi nosim i želim da podelim sa njima. Kako vreme više prolazi, imam osećaj kao da je ovde, kao da me gura. Sve sam oblike tuge prošla, one najgore, pomisliš nekada da bi voleo da te nema, imaš osećaj kao da ćeš da padneš, idem ulicom, a sve vrišti u meni. To je strašno, izgledaš normalno, neko kad te gleda vidi to, a ne zna šta ti u svojoj duši proživljavaš – kazala je za „Grand" onda, pa se prisetila Doninih poslednjih dana; pevačica se, inače, pune tri godine lavovski borila sa opakom bolešću.

- Drugog oktobra bilo je sedam godina kako nas je napustila. Našla sam mehanizme kako da se nosim sa tim, a ta tuga nikada neće nestati. Tuga će ostati zauvek, samo što svaki dan nastojim da radim na sebi, da ona tamo negde ako gleda, bude ponosna na mene – istakla je, a onda nastavila rečima:

„Uzela sam teret njene duše na sebe!"

- Bolovala je tri godine sa usponima i padovima. Nekada je to bilo zalečeno; kažu da se to nikada ne može izelečiti. Bili su dobri nalazi, onda je usledio prvi, pa drugi recidiv i na kraju kad se dogodio treći, bio je kraj. Najteži trenutak u svemu tome je bio je to što je ona zadnjih godinu i po dana živela u Danskoj. Zbog nekih osoba koje ne želim da pominjem, ona je pobegla i vratila se kući kod mene. Zadnjih šest meseci bila je kod mene, dan i noć smo pričale i govorila mi je sve ono što ju je tištilo. Ona je svoju dušu očistila, a ja sam teret njene duše uzela na sebe. Mogu reći da mi je drago što je otišla čiste duše, prenela je na mene sve što ju je brinulo, a meni kao majci to nije nikakav teret, to sam primila - objasnila je.

Po povečicinoj smrti porodica se jedva vratila na noge.

Ajka Kolaković, Printscreen „Nikad nije kasno"

- Suze i suze sam prolila. Prve tri godine nakon njene smrti provela sam u Švajcarskoj i Nemačkoj. Hvala svima koji su mi prilazili i davali podršku. Međutim, nisam mogla toliku podršku da primim, previše je emocija bilo. Išla sam u prirodu, šetnje, pomerila sam se malo i to je prijalo mojoj duši. Pomogla mi je dosta i mlađa ćerka, one su bile mnogo vezane. Dok je studirala, ona je sa njom pevala kao prateći vokal. Ceo svet je sa njoj proputovala, onda je završila fakulet, udala se i imam unuka na koga sam ponosna. Kažem opet, ne daj Bože da jedan roditelj to doživi – naglasila je onda.

Upitana da li postoji nešto što svojoj mezimici nije rekla pre smrti, pa da se danas kaje zbog toga, za pomenute medije zaključila je rečima:

- Nisam joj ostala dužna, razmenjivale smo ljubav i danas je ljubav tu i neće nikada nestati.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi