Danas uživa u luksuzu, a nekad je kopao kanale! Ispovest Harisa Džinovića: Čistio sam i preprodavao čestitke

Pevač Haris Džinović leto provodi radno, a iza sebe ima tri uspešna koncerta na kojima je nastupio pred 30.000 ljudi. Takođe, objavio je novu pesmu “Polomi me”, sa pevačicom Angelinom, a zatim otkrio zašto nije snimio duete sa Željkom Joksimovićem i Cecom Ražnatović kako je planirao.

Dotakli smo se svih ostalih novina u životu pevača, poput preseljenja u novu vilu na Senjaku, koje su i bile povod da se ekipa 24sedam sastane sa njim. Sa Harisom smo razgovarali i o detaljima iz njegovog privatnog života, pa smo dobili čitav spisak poslova kojim se bavio kao mlad – i iznenadili se.

pročitajte još

Od garaže na Dorćolu do simbola jednog vremena: Njeno veličanstvo gramofonska ploča

Trenutno ste u Beogradu. Da li planirate da idete na letovanje?

– Nema odmora sada kada je krenuo ciklus koncerata. Sve su veća interesovanja i sve je više nastupa.

Objavili ste duet sa Angelinom čime su se svi iznenadili. Otkud taj spoj?

– Tom projektu je kumovao Ognjen Amidžić. S obzirom na to da smo mi dobri prijatelji, njega nisam mogao da odbijem. Inače nisam pobornik dueta, Angelinu do tada nisam ni poznavao, jer je to potpuno drugi muzički pravac. Ali devojka vrlo interesantno peva, ima dobru boju glasa, učinilo mi se da će to biti dobro. Već sam dobio par pohvala na račun te pesme, tako da sam zadovoljan.

Imate li želju da s još nekim od kolega snimite duetsku pesmu?

– Sa Željkom Joksimovićem o tome dugo pregovaram. Međutim, ništa se još uvek realizovalo. Krivica je i sa njegove i sa moje strane. Razmišljao sam i o duetu sa Cecom, jednom davno, pre 30 godina se pojavila jedna pesma, ali je nismo snimili. Duet je pesma koja se mora svideti publici i plus da obe strane imaju koristi. Mora biti neke veze, razloga, smisla. U duetu sa Angelinom ima neke vezice, posebno u tekstu. Pristao sam drage volje, prevagnula je njena posebnost u glasu.

Da li planirate u bliskoj budućnosti da objavite novi album ili možda još neku pesmu?

– Album je sada teško napraviti, teško je napraviti i jednu dobru pesmu, a ne dobar album. Trudimo se da snimimo sada jednu pesmu, videćemo. Ništa mi ne liči na moje prethodne hitove – “I tebe sam sit kafano”, “Al je bilo tuge” i tako dalje, a ne smem da napravim ništa lošije od toga. Teško je prevazići te hitove, ali se nije teško približiti tome.

Sloba Radanović je objavio album prvenac i istakao da je u njega uložio novac u vrednosti jednog stana u Beogradu. Da li je u vreme vaših početaka bila slična situacija? 

– U to vreme pevač nije imao troškove albuma, već je sve snosila produkcijska kuća ili u koprodukciji sa radio-televizijama koje su imale svoje studije. Izvođač ništa nije plaćao, ni aranžmane ni pesme, niti studio. Nisam imao nikakve izdatke za svoj prvi album.

Da li pamtite euforiju i uzbuđenje povodom snimanja svog prvog albuma?

– Bio sam mlad, dvadeset i neka mi je bila godina, izgledalo mi je kao da sam dohvatio nebo! Prva uzbuđenja su uvek ogromna.

Privodite kraju radove oko vaše nove vile u Beogradu. Da li je to za vas bio veliki stres?

– Jeste. Da sam znao, kupio bih kuću. Fale još samo neki detalji da bude kompletna. Sve mi je lepo u kući, kuća je fantazija. Nemam omiljeni deo u njoj, tu smo tek dva meseca.

Pevači se uglavnom hvale finansijskim ostvarenjima i smatraju to najvećim uspehom. Šta vi smatrate vrhuncem u karijeri?

– Postoje različiti uspesi. Na prvom mestu porodica, u šta ja ne dam da se dira. Nemam svoju najbolju pesmu, svoj najbolji koncert, svoj najveći uspeh. Kako da izdvojim nešto, kada sam imao pre nekoliko dana u Pančevu na koncertu između 25.000-30.000 ljudi, u Inđiji 20.000 ljudi, u Kraljevu takođe. Imao sam neviđene interakcije s publikom. Nešto najdraže ne mogu da izdvojim kada sam imao 50 koncerata u Sava centru. Možda je to najimpresivnije. Imao sam dva ciklusa, jedan od sedam, drugi od devet koncerata u Sava centru i mogao sam 2001. godine da napravim još njih 15, takva je euforija bila. Ali, to ne znači da mi je to najdraže, možda je to najgrandioznije.

Imate li neku neostvarenu želju kada je reč o muzičkoj karijeri?

– Imam, da postanem predsednik Amerike, kupim brod, avion, satelit, da budem bogatiji od Bila Gejtsa (smeh)! Nemam nekih posebnih želja, možda da snimim sevdalinke. Dogovarao sam se o tome sa Mićom Nikolićem, koji je nažalost preminuo. Ali mislim da bih mogao to da ostvarim.

Da li se danas isplati praviti koncert? Da li se može od njih zaraditi ili se više uloži?

– Sam koncert u Areni je preko 100.000 evra. Može da se zaradi ako se napravi kako treba solistički koncert, ali i to je teško, jer su veliki troškovi.

Da li ste samom sebi najveći kritičar?

– Jesam, samom sebi sam najveći kritičar, uvek kažem – moglo je bolje. Trkam se sam sa sobom, to publika ne vidi, te neke mane koje ja primetim. To je jedna umetnička dimenzija koju narod ne vidi, već vidi samo izvođačku. Kada je neko zaluđeni perfekcionista kao ja, onda je logično da mu smeta svaka sitnica.

Neko ste ko je izgradio veliku i uspešnu karijeru bez ijednog skandala. Kako vam je to pošlo za rukom?

–  Mislim da ukoliko je čovek stabilna, čvrsta, postojana, inteligentna, talentovana ličnost, onda mu ne trebaju skandali. Melina i ja smo zajedno zaštitili privatnost porodice. Ona nije davala da se deca eksponiraju javno, ona kao ona iza sebe nema skandale, nema repove, nemam ih ni ja. Kod nas u domu toga nije bilo i zato to i traje.

Vaša ćerka Đina postala je prava zvezda na društvenoj mreži TikTok. Kako to komentarišete i da li ćemo možda na nekom od njenih narednih videa ugledati i vas sa njom?

– Podržavam je, zašto da ne. I to je vrlo moguće, ćerka mi je. Moguće je da bi se to dopalo publici.

Da li biste je podržali ukoliko odluči da krene vašim stopama?

– Đina ne pokazuje umetničke sklonosti, mislim da ne bi mogla da bude pevačica. Decu tog naraštaja zanima sada nešto sasvim drugo, poput ovoga čime se ona bavi.

Da li možete da uporedite vaše detinjstvo sa detinjstvom vaše dece? Koja vam je prva asocijacija na to kad ste bili mali?

– To je suprotno potpuno. Moje detinjstvo je bilo u jednom sistemu koji je garantovao apsolutnu bezbednost, integritet, čovek se tada uopšte nije brinuo za sebe, kao što se danas brine. Tada je Beograd imao samo  700.000 stanovnika. I da nije bilo tog nesretnog rata koji se odvijao na ovim prostorima, dijapazon od 40, 50 godina je svakako učinio svoje i doneo promene. Moja prva asocijacija na detinjstvo je svakako sport – fudbal, skijanje… Tada nije bilo telefona, socijalnih distanci. Naravno, uz fudbal sam se bavio i muzikom, već sa nekih 15, 16 godina. Tada sam došao u jedno folklorno društvo gde sam počeo da sviram, čak sam imao i platu. Od tada sam počeo da zarađujem, sa 16 godina, na šta sam vrlo ponosan.

Da li je možda upravo novac bio prelomna tačka između fudbala i muzike?

– Nije to odredilo da se prepustim muzici, bavio sam se raznim poslovima. Radio sam čišćenja, polaganje telefonskih kablova, kopao sam kanale, svašta sam radio u životu da bih zaradio. Prodavao sam novogodišnje čestitke, to je bilo vrlo zanimljivo. Mesec dana pred Novu godinu je bio lom! Kupovao sam ih u Italiji i prepodavao. Bilo je tu lepih para, skupljao sam ih za skijanje, pa onda opet svirao, zaradio pa odlazio na more. Ali talenat je presudio da se fokusiram na muziku. Bilo je komentara da bi trebalo da se posvetim tom pozivu, mada sam ja tada više voleo fudbal, što me je par godina odvlačilo od muzike, ali sam se ipak vratio njoj jer nisam bio dovoljno talentovan da bih postao uspešan fudbaler. Postati prvoligaški fudbaler u to vreme nije bilo jednostavno, a ja nisam imao sve potrebne resurse. Nisam bio predodređen za to. Vratio sam se onome što mi je i lakše i veći mi je merak, a što mi je donosilo sigurniju budućnost i veću zaradu. Samim tim ulaganjem su se otvarala jedna po jedna vrata do zvezde, do popularnog pevača.

Da li i sada ponekad okupite ekipu i igrate fudbal?

– Pa sada ne. Pre nekih 25, 30 godina pojavio se tenis i produžio mi život! Svakog dana igram tenis, čak i na visokim temperaturama. Ima ponekih javnih ličnosti sa kojima igram, poput Mileta Kitića.

Da li biste opet pristali da budete član žirija u nekom muzičkom takmičenju, s obzirom da ste bili deo “Pinkovih Zvezda”?

– Nije meni to mrsko, odmah da kažem. Taj žiri je bio više savetodavan. Mi smo bili u sastavu kao porodica. Bora, Ceca, Miroslav, Marina i ja ponašali smo se prema toj deci kao roditelji. Bilo je samo usmeravanja, realnih stvari, nije bilo “šamara”.

pročitajte još

Kako je Haris Džinović ’99. u Štutgartu ostavio ceo restoran bez reči:  Zbog njega smo dobili večeru za džabe!

Veselo u vili kod Džinovića: Melina sve vreme đuskala, Ceca i Jovana se ludo zabavljale

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi