Boris Režak otvoreno o 15 godina mlađem bratu: Patio sam dok se nije rodio, a otad se više nikad nisam 1.000% nasmejao od srca

Prisećajući se svog detinjstva u Banjaluci kao gost jedne emisije, pevač Boris Režak ispričao je u jednom trenutku i koliko je propatio da ima brata ili sestru. Prvo slovo imena 15 godina mlađeg Darija zato, između ostalog, nosi i oko vrata, a uprkos poteškoćama s kojima se mladić još na rođenju susreo, izrastao je, objašnjava Režak, u čoveka s kojim svi u društvu uživaju.  

- Mama Nada i tata Miroslav su se mene dobili kao mladi. Mama me je rodila sa 19 godina. Ona, nažalost, nije više među nama, a tata, znači, u dvadeset četvrtoj. Mislim da su se upoznali na korzou, pošto je mama trgovac, a tata je profesor klavira. Tata je zaista, ovako, banjalučka legenda i svi ga vole. I đaci, predavao je muzičko - počeo je Boris u emisiji „Balkanskom ulicom" koja se prikazuje na televiziji „Blic", pa je potom nastavio o tome kako je igrom slučaja čak 15 godina bio jedinac, iako ni on sam to nije želeo. 

- Kasnije sam dobio rođenog brata. Mama je posle mene zatrudnela, ali nije uspela. I onda, kasnije, nije mogla da zatrudni i ja sam baš patio što nemam brata ili sestru. Premda sam se ja družio sa svima, tu gde smo živeli, to su sve otključane kuće bile; jedni kod drugih, ne znaš više ni čije dete, svi smo bili nekako izmešani, ali mi je uvek nedostajao brat ili sestra. Voleo bih da nas je bilo mnogo više. Možda je onda to i razlog zašto ja imam troje dece (ćerke Kiru i Noru, te sina Sergeja), jer smatram da je to bogatstvo. E, sad, moji, pošto njima sve smeta, oni bi voleli da su svi jedinci, logično. Sad ja njima pokušavam da objasnim da je to bogatstvo, ali oni to ne vide - prokomentarisao je pevač, ali se tu nikako nije i zaustavljao. 

Dok su se na ekranu smenjivale fotografije iz njegovog detinjstva, govorio je:

- Ovo je moj rođeni brat, Dario. On je '91 godište. I ovo na vratu, što ja imam slovo „D", koje traje već 20 godina, to je početno slovo njegovog imena. Tata je hteo da se zove Bojan, meni se sviđalo nešto ime Ivan, onda u to vreme su se već puškarali sa pričama, pošto sam ja jugoslovenski orijentisan, onda mama kaže ne može ni Bojan, ni Ivan, neka bude Dario, kao nešto neutralno - istakao je on, kog je pored gubitka majke još nešto izuzetno pogodilo. 

„Trajno oštećenje..."

Boris Režak, ATAImages/Antonio Ahel

- Ti momenti, naravno, vezano za brata... Ali, to su stvari koje te oplemenjuju. I momenat kad se rodio 1991. godine, težak porođaj je bio. Do tada su babice mogle da rade porođaj, a onda je došao nekakav zakon ili već nešto, moraju lekari. I, onda su se oni tu, ko će, šta, kako, gore, dole... I, ostao Dado bez kiseonika i trajno oštećenje, jer se to desi za par sekundi, ako ostaneš bez kiseonika, to ode samo po mozgu već šta ide, kako ide. Moj brat je bio u kolicima, 100 osto on ima cerebralnu paralizu. Od njegovog rođenja mislim da se nikad nisam 1.000 odsto nasmejao od srca, prosto stoji nešto, stoji - otvorio je dušu u emisiji, a onda dodao:

- S druge strane, tako nešto te toliko oplemenjuje da ti bukvalno sve drugim očima gledaš. On ume da ti da nešto. Dado je neverovatan, on je toliki optimista, toliko voli ljude, toliko voli kafane, on ima apsolutni sluh. On toliko voli ljude, kao da nije sa ove planete. To je neverovatno, ta neka energija i te njegove neke fore. Mislim, ljudi se lepo osećaju u njegovom društvu. Eto, to su neke stvari koje su, da tako kažem, naravno i taj rat. Sve su to stresne stvari. Stresne stvari, ne znaš gde ti je otac, borba u porodici, svašta se nešto dešava - izjavio je Boris.

(Blic)

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi