"Samo me je Bog spasio": Dejan Petrović o teškoj saobraćajnoj nesreći koja mu je promenila život

Dejan Petrović odlučio je da se ne odrekne rodnog Užica, te je adaptirao kuću i odlučio da umesto u prestonici, živi ovde.

- Ja volim Užice, volim svoj kraj. Rođen sam u selu Dubokom. Često sam tamo, maltene svaki drugi, treći dan. Mislim da je ovde mnogo lakše živeti sa mnogo manje stresa nego u većim gradovima poput Beograda. Volim naravno i Beograd posao mi je vezan za njega. Ja sam za dva sata u Beogradu, završim i svirku i snimanja. Noću se vraćam imam dečka koji odgovara za moju bezbednost na putu. Negde mi je dosta lakše da živim tu i da dete podižem i vaspitavam u manjem gradu. Mogu dosta stvari da stignem i da odem do Zlatibora i da odem do sela. Ja pre stignem do centra Zlatibora nego vi u Beogradu, od Novog Beograda do centra grada.

Prvi nastup

Poznati trubač se prisetio prvog nastupa, kao i prvog honorara.

- Bio je 1994. i imao sam devet godina. Osnovna škola u Kačeru za Svetog Savu. Bio sam mali i morao sam da se popnem na stolicu da odsviram “Zlatibore moj zeleni bore” sve je to bilo spremno i ja sam trebao prvu strofu da odsviram, a onda da udje moj pokojni otac sa drugom, ali ja sam imao toliku tremu da mislim da niko nije prepoznao da je to ta pesma. Honorara se i ne sećam, ali možda je to bilo 1998. godine na svadbi u Užičkoj Požegi.

ATAImages/ A.A.

Nedugo zatim, iznenada mu je preminuo otac, a Dejan je u tom trenutku imao samo 14 godina.

- Moj otac je u tom trenutku imao 39 godina, i da je imao 99 bilo bi mi teško jer roditelj je roditelj. Svako mora nastaviti život dalje zbog sebe i zbog porodice, bilo je teško zbog profesije kojom se bavim treba da idem da uveseljavam narod a nosim u sebi bol i tugu.

Saobraćajna nezgoda mu je promenila život

Prošle godine doživeo je tešku saobraćajnu nezgodu kod Ovčar Banje, srećom uspeo je da prođe bez težih povreda, ali je ovaj događaj ipak ostavio snažan utisak na njega.

- Često putujem relacijom Užice – Beograd i obrnuto, i svaki put prođem pored tog mesta, svaki put osim ako ne spavam u autu se zahvalim Bogu i Svetom Iliji zato što se nesreća dogodila na Svetog Iliju i od tada slavim taj praznik i tog sveca u zahvalnost što su me ostavili među živima i često kad sedim sam ja se setim i kad prođem pored ikone Svetog Ilije ja se setim toga.

Ovo se dogodilo u trenutku kada mu je vozač bio na odmoru, pa je sam seo za volan.

24sedam/Ivan Mitić

- Imao sam ja i tada, ali se nismo dobro organizovali, on je otišao na more sa svojom porodicom i tada nije bio prisutan, ali od kada se to desilo uvek je sa mnom i organizujemo kolektivni odmor. Imamo zajedničku pauzu od 15 dana i tako se organizujemo - rekao je za Blic, pa dodao:

- Nisam ja ni jednog trenutka gubio svest. Ja sam samo zaspao i probudio se prilikom udarca u betonsku bankinu nakon čega sam krenuo da se prevrćem. To je bilo kod manastira Nikolje u Ovčar Banji i kada sam iskočio iz auta jedan čovek koji vozi kamion je došao po mene. Tek kada me je stigao strah nisam mogao da držim flašicu vode. Jedan čovek iz Priboja me je stavio u auto i odvezao me u čačansku bolnicu, uradio sam preglede i imao sam jednu masnicu i ogrebotinu na nozi i već sutradan sam svirao koncert u Baru. Prvih dana sam imao trzanje u snu od straha ali sve se to vremenom sleglo, auto je bio totalno uništen i kada vidite sliku auta ne povezuje se sa tim da sam imao manje povrede. Ljudi su voleli da kažu spasio te auto jer je bio džip i bio je jak, a ja sam ubeđen da su mene samo Bog i Sveti Ilija spasili.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi