Potresne ispovesti poznatih koji su preživeli "Oluju"! Gubili su najmilije, ostajali bez svojih domova: Neke rane zauvek postoje

Na današnji dan se obeležava 28 godina od vojne operacije "Oluja", koju je Vojska Hrvatske sprovela nad Srbima. 

Među 200.000 proteranih našle su se i brojne poznate ličnosti, koji se sa tugom sećaju onoga kroz šta su prošli.

Pevačica Aleksandra Bursać je u "Oluji" izgubila oca.

- Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u "Oluji", majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega - ispričala je pevačica jednom prilikom za medije i otkrila da su ona, njena sestra i majka neko vreme živele u sigurnoj kući sa još 12 porodica.

ATAImages/ Antonio Ahel

Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža, sa porodicom je takođe preživeo strahotu.

- Setio sam se jednog čoveka koji je, kad su mu govorili da je pobegao, izbegao, odgovorio: "Ne, ja sam demonstrativno napustio teritoriju". Moji roditelji su te 1995. godine zauvek napustili rodni Gubin, a dosta mojih pesama je ostalo i izgorelo u zapaljenoj kući. Zamisli da sam ja bio neki probisvet, budaletina, narkoman ili pijanac neki, pa sve potrošio što sam stekao. Gde bih ja primio roditelje, koji su stigli u koloni bez igde ičeg? Šta bih sa ocem, koji je meni spasao život kad sam imao sedam godina. Ja sam njima kupio plac, napravio kuću, ovo je, Neduka, tvoje - rekao je on i dodao:

- Kraj tih starih vrata u Gubinu te uhvati seta, tuga te ubije, a neki ponos je opet da si došao tu tim stepenicama, obraslim u mahovinu. Jedna breza je izrasla iz kamenog zida u kući pored prozora gde sam ja spavao kad sam bio mali. Sve počinje i završava se u Gubinu, pod Dinarom - rekao je poznati pevač jednom prilikom za medije.

ATAImages/Marija Mlađen

I starleta Stanija Dobrojević jednom prilikom je otkrila kroz kakve strahote je prošla prilikom akcije "Oluja" kao i da je bila deo kolone.

Njen otac je ubijen 1. maja 1995. godine, a u istom danu su joj zapalili kuću i bacili bombu na automobil.

- Ja sam dete iz kolone... Imala sam 10 godina kada se sve to desilo i sve pamtim! U jednom danu ubili su mi oca, zapalili kuću i bacili bombu na auto! Mama je ostala sama bez ičega i samo je uzela mene i brata za ruku i krenuli smo u koloni ka Banja Luci, kako smo prešli most. Posle 10 minuta isti je bio srušen. Da nismo prešli na vreme ista sudbina bi nas zadesila kao i mog tatu! - započela je Stanija pa nastavila:

- Sećam se, tog jutra kada je krenuo napad, ja sam istrčala u dvoriste da spasem moje dve lutke, a tata je tada potrčao za mnom, uzeo ih umesto mene, predao mi ih, pomilovao me i rekao: "Tata će se vratiti"... I nikad se nije vratio! Tokom čitavog mog odrastanja je nedostajao i uvek sam se nadala da će se ipak vratiti... U meni se zbog svega toga što se izdešavalo rodio neki bunt i revolt prema društvu, sistemu! To buntovništvo se kasnije odrazilo i na moj prkos i način slikanja i izazivanja! Jako sam osetljiva na nepravdu! - rekla je ona jednom prilikom.

ATAImages/Antonio Ahel

Dobrojevići su tek nakon dve godine saznali da je Stanijin otac mrtav.

- Dve pune godine nismo znali da li je mrtav ili živ, a onda su mami poslali fotografije mrtvog tela! Ubrzo nakon toga pušten je na slobodu i moj teča, koji je bio sa njim u momentu kada je ubijen. Desilo se da su ih uhvatili, ali samo su mog tatu ubili na licu mesta zbog čina koji je imao, dok su teču i ostale zatvorili i mučili dve godine, a nakon toga su pušteni u razmeni vojnika. Teča i dan danas često zna da kaže meni i bratu da treba da budemo borci i ponosni s obzirom ko nam je tata bio! - istakla je ona i dodala:

- Radili smo DNK i u procesu smo identifikacije kostiju. To je jako bolna tema za moju porodicu i koliko god život ide dalje, neke rane zauvek postoje. Zato o toj temi i ko je organizacija koja se bavi time neću da otkrivam, jer smatram da nije moje da javno govorim o tome. Moj imidž u medijima je poprilično provokativan i komercijalizovan, a ovo su ozbiljne teme iz privatnog života koje želim da zadržim za sebe - rekla je starleta za kraj i dodala:

- Svaka čast nasem predsedniku i negovanju zdravog patriotizma! Moja želja je da se podigne spomenik srpskim herojima i palim borcima "Bljeska" i "Oluje" među kojima je i moj otac! Podrška svim ljudima iz kolone, jer mnogi i dan danas teško žive! - zaključila je tada Stanija za "Informer".

Profimedia

Glumica Maja Kolundžija 5. avgusta 1995. godine je punoletstvo dočekala u izbegličkoj koloni.

- Sećanja su živa, toliko su urezana da ne može ništa da se zaboravi. Znam sve detalje. Znam gde se svaki kamen nalazio, gde je bila svaka biljka. Kako je to bio čudan osećaj. Sve je bilo daleko, a sve je bilo tvoje. Ne mogu da zaboravim. Ne blede sećanja, pamtiću dok sam živa - ispričala je svojevremeno glumica Maja Kolundžija Zoroe.

Podsetimo, u Hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela ujutro 4. avgusta, masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju. Firma Militari professenal risorsis (Military Professional Resources-MPRI) sa središtem u Aleksandriji, Virdžinija, SAD, u kojoj su bile angažovane stotine penzionisanih generala SAD, pripremala je operaciju.

Prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", tokom akcije hrvatskih snaga poginulo je i nestalo 1.960 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi