„Moje telo pošaljite u Čačak, u Ljubljani ostavite srce..." Bora je u ovoj pesmi izrazio svoju poslednju želju, pa fanove ostavio u suzama

Bora Đorđević preminuo je danas posle velike borbe sa bolešću pluća. Roker je umro u Ljubljani, gde je godinama unazad živeo sa trećom suprugom Dubravkom. Tamo se preselio pošto su se oni upoznali i zavoleli, a u Srbiju se vraćao najčešće onda kada bio ga „posao pozvao".

Ipak, svoj rodni Čačak uvek je nosio u srcu i posebno mu se rado vraćao. 

Napravivši spektakl na tamošnjem Gradskom trgu jednom prilikom, sve je i rasplakao izrazivši svoju poslednju želju u numeri „Dve gitare", koju je komponovao s pokojnim Mišom Aleksićem.

„Dve gitare"

Meni stvarno nije dobro,
Bolestan sam skroz na skroz,
Biće da sam bostan obro,
Pripremite plavi voz.

Dani su mi odbrojani,
Životni mi prošo vek,
U bolnici u Ljubljani
Nemaju za mene lek.

Ne trošite džabe pare,
Nisam tol'ko važan lik,
Ukrstite dve gitare,
Nek to bude spomenik.

Konzilijum saopštenje
Objavljuje svaki dan,
Da upozna javno mnjenje,
Koliko sam bolestan.

Moje telo pošaljite
U Čačak, u Srbiju,
U Ljubljani ostavite
Srce, neka bude tu.
Ne trošite džabe pare,
Nisam tol'ko važan lik,
Ukrstite dve gitare,
Nek to bude spomenik.

I nakon brojnih koncerata i nastupa, inače, Bora nije krio da je i dalje samo u Čačku imao tremu kada je na sceni.

- Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam prošle godine dobio priznanje počasnog građanina. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negde napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku - izjavio je bio on kroz osmeh, prenosio je „Kurir", a pevač je bio nastavio o tome kako je upoznat s namerom gradskih čelnika da jedna ulica ili deo Čačka dobije ime po njemu.

- To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače - objasnio je onda on, kog su odmah pored bine onda dočekali prijatelji, školski drugovi, kao i pojedini članovi njegovog prvog rok sastava „Hermelin".

Bora Đorđević, Antonio Ahel/ATAImages

Odavno osedeli Čačani na taj su koncert bili doveli unuke, ali nisu bili raspoloženi za razgovore s medijima, tvrdeći da bi ih to sve zajedno rasplakalo. To, međutim, objašnjava Borinu sledeću izjavu:

- Sada mi je teško da pričam. Želeo sam da ovaj intervju dam nakon koncerta, jer tada je sve lakše. Obećavam dobru svirku. Velika je odgovornost svirati u Čačku, ja u svom gradu uvek imam tremu, pa i sada, u ovim godinama - objasnio je dodajući da je u Čačak doveo i čika Jocu Zmaja, člana benda koji se ne viđa često.

Za novi album koji je završen, Bora ne može sa sigurnošću da kaže kada će izaći. Numera „Dve gitare", koju je uradio zajedno s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, rasplakala je publiku, jer, osim što je otpevao, on je pesmu najpre odrecitovao Čačanima, ostavljajući im u amanet svoju poslednju želju.

Pored „Dve gitare", podsetimo, publika je onda bila čula još dve nove pesme, a one su „Oči malog psa" i „Vratite nam sunce", koju je Bora komponovao sa Zoranom Brankovićem kada su imali svega 15 ili 16 godina.

- Ta pesma bila je neko vreme u Čačku hit. Biće zanimljivo kako zvuči danas posle pola veka. Čačak je za mene čista emocija. Recimo, danas sam od fotografa Voje Pešterca dobio fotografiju na kojoj smo Branković, Točak i ja, to je neprocenjivo - kazao je bio Đorđević.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi