Majka Bojana Marovića je poslednji dinar iz kuće dala za uspeh svog sina: Ništa posle nismo imali!
Za punoletstvo mu je poklonila pesmu sa kojom je zatim dotakao same zvezde, ali je u sebi i dalje patio
Bojan Marović je veoma mlad doživeo veliku porodičnu tragediju. Smrt oca Darka i te kako je na njega tada ostavila traga i pevač je dugo patio zbog njegovog odlaska. Gostujući u emisiji koja nosi naziv „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanovi", a koja se prikazuje na televiziji „Blic", Bojan je otvorio dušu pa progovorio o tome kako je i naglo porastao zbog velike tuge koja ga je snašla.
Takođe, dotakao se i svoje majke, koja mu je za punoletstvo poklonila pesmu koja ga je proslavila. Za to, dala je poslednje pare iz kuće i onda, naglasio je, ništa više nisu imali. Srećom, postao je uspešan, ali je još dugo ogromnu tugu nosio svuda sa sobom.
- Svirati violončelo u mojoj ulici je bilo ravno kao kada biste sad došli u Braće Jerković i rekli da ste astronom, da hoćete da idete na Mesec. To nikakve veze nema. Još sam ja iz sportske porodice, bokserske, pa je to tek bilo otežavajuća okolnost. „Šta se dešava sa ovim Darkovim sinom?" Ali ja sam uvek imao svoj životni put i nisam mnogo mario. Daleko od toga da me nisu pogađali komentari - počeo je Bojan koji je, pored toga, igrao i košarku pa dobijao i razne ponude zbog toga.
Njegov otac je za to saznao kad su jednom došli kod njega kući da pitaju upravo za jednu takvu.
Pročitajte još:
„Tu detinjstvo prestaje..."
- Moj otac je znao da igram tu na nekom terenu, da dolazim kući znojav i prljav, ali ne i da nešto znam toliko dobro. Mislim da je za svog života svega utakmicu ili dve uspeo da vidi - pamti pevač, koji je zbog očeve smrti morao da donese veliku odluku.
- Od trenutka kada se desi rez u životu, pokazujete od čega ste napravljeni. Kada se sve sruši u životu, u tom trenutku ja nisam mogao više da budem košarkaš, nego sam morao da izučim školu, morao sam da se posvetim tome da bih sutra mogao da znam gde sam i šta sam. Tu detinjstvo prestaje. Prestaje Bojan tinejdžer, postaje jedan drugi život, za 360 stepeni ste se okrenuli i vi nemate glavu dečaka od 16 godina, vi imate glavu nekoga od 40 - objašnjavao je on.
Za punoletstvo, majka mu je poklonila pesmu koja ga je zatim i proslavila.
- Ona je dala poslednji dinar iz kuće. Posle toga nismo imali ništa - naglasio je Marović, koji je u očima majke bez obzira na sve ostao samo dečak, koji je od tuge izuzetno često posećivao očev grob.
- Ne možete da shvatite, u jednom trenutku ne postoji više ništa, sve je crno, da crnje ne može biti. Dođete u taj stadijum. Ako ona nije pala, nemam ni ja pravo na to. Nije postojao dan da nisam otišao na grob. Tamo kao da sam stvarno razgovarao sa njim, jer ja sam pričao šta me boli - otkrio je u pomenutoj emisiji.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari