Ognjen Amidžić otvorio dušu! Smrt Marinka Madžgalja voditelja i dan-danas boli: Jednu anegdotu nikako iz glave da izbriše!

Uskoro se navršava punih sedam godina otkako Marinka Madžgalja više nema. Glumac je preminuo 2016, u godini pošto mu je dijagnostikovan rak pankreasa, zbog kog je najpre bio operisan po hitnom postupku. Iako se isprva činilo da se oporavlja, stanje mu se naglo pogoršalo.

Voditelj Ognjen Amidžić koji se s njim družio, te mu bio i saradnik, dan-danas tuguje za njim. Gostujući u emisiji „Balkanskom ulicom" koja se prikazuje na televiziji „Blic" istakao je, prisećajući ga se, koliko mu je žao što on nekako nije sve predupredio, odnosno ranije otkrio šta se dešava. Svakako, nije siguran da li bi to bilo od pomoći. Upitan da li je uspeo da se oprosti od njega, izjavio je:

„Tada smo rekli sve..."

- Najgori osećaj je bio taj što ti znaš da od toga nema ništa. Znali smo svi, barem po onome što su nam doktori rekli, ali držiš jedan promil mogućeg čuda. Kapirali smo se nas dvojica i u tim poslednjim pričama i tim nekim šetnjama koje smo obavljali, tada smo rekli sve. Nije ostalo nekih nedorečenih stvari, jer ti kada imaš, po mom mišljenju, to suštinsko kapiranje sa nekim, već smo se mi dobro upoznali, nije bilo više šta na tom polju da se kaže. Meni je samo žao što on nije uspeo da to predupredi ili otkrije u nekom možda ranijem stadijumu. Da li bi to uspelo da se reši ili ne... Ali, to je život i, bukvalno je, eto, to to. Bio je specifičan, mi smo se tu skapirali, mi smo 11 godina radili. Kada se družiš i kada radiš, jednostavno kada vidiš tu osobu u svim situacijama znaš kakav je - govorio je Ognjen, pa onda nastavio rečima:

Ognjen Amidžić, G.G./ATAImages

- Bio je jedna čudna kombinacija svega i svačega i emotivna i kontradiktorna, ali bio je suštinski ta umetnička duša. Bio je taj nematerijalni tip i taj boemski život, ali suštinski. Uvek se setim jedne anegdote; mi treba da sviramo u Crnoj Gori u „Trokaderu" jedno tri, četiri vezane svirke, gde mi sad sve sa bendom treba da budemo dobri, lupiću, sedam, osam hiljada. I on mene zove i kaže: „Jao, brate, iskreno, ja ne mogu dole da sviram. Ne mogu, stvarno ne mogu. Je l' se ti slažeš?", a nas dvojica smo imali dogovor ili obojica „da" ili obojica „ne" i ja kažem: „Dobro brate, kapiram", a žao mi je, uzećemo dobre pare na to. Otkažemo tu svirku, on me zove prekosutra: „Imaš dvesta evra?" - pamti on, koji se tokom ovog televizijskog pojavljivanja osvrnuo i na očevu smrt, koja je umnogome uticala na njegovo inače mirno detinjstvo. 

Marinko Madžgalj, ATAImages/ V.M.

Taj gubitak mu je izuzetno teško pao, baš kao i njegovoj sestri i majci, kojoj je posebno danas zahvalan što je uspela sve da održi pod kontrolom iako priznaje da su se i on i sestra ipak trudili da ne zadaju probleme. Nisu bili tako nestašna deca, čak ni u tinejdžerskim danima.

- Trudili smo se da ne pravimo veće probleme. Mogu samo misliti kao je njoj bilo. Nisam pravio gluposti, trudio sam se, ali nisam taj tip generalno. Mene je to mrzelo. Pole treba da se bavim posledicama tih gluposti, ja to sve hoću da zamažem, da mogu posle da radim šta hoću - iskren je bio Amidžić.  

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi