Vera Matović o porocima, porodičnom nasilju, poslu, pa i novcu: Samo sam gledala da me starost ne pita gde mi je mladost bila!

Osvrnuvši se na svoju dugogodišnju karijeru, Vera Matović ispričala je kako joj je mnogo šta zbog posla palo u drugi plan. Posebno ju je bolelo što ju je ćerka jednom pitala hoće li i oni zajedno da ručaju, kao što to čine ostale porodice iz njenog okruženja.

To, naime, nije bilo tako lako izvodljivo kako zbog njenih, tako i obaveza supruga harmonikaša Ratomira Matovića u tom periodu.

- Nažalost, mnogo malo dajemo do te porodične idile. To treba čuvati. Svako dete hoće i oca i majku uz sebe. Kada je moja ćerka bila mala, nismo provodili puno dana sa njom. Jednog dana je bila kod drugarice i oni su imali ručak u određeno vreme. Dođu sa posla mama i tata njene drugarice i oni svi zajedno ručaju. Ona je to gledala i pitala me: „Majko, a kad ćemo mi zajedno da ručamo?” To je mene jako zabolelo. Suprug i ja nismo bili u mesecu ni pet dana sa njom. E, to je bolno bilo, ali narod mi nije dao drugačije. Želela sam i da napustim ovo sve, ali stalno su me zvali. U startu sam bila popularna, prepoznali su da u meni ima duša koju osećaju - govori pevačica za domaće medije, pa nastavlja o komentarima koji je pogađaju, a tiču se njene imovine i, kako se često navodi, umetnine koju poseduje, a koja vredi milione.

- Mnogo me boli, jer ja ne ulazim ni u čiji džep. Jako mi je žao, jer su oni svi mogli da imaju sve isto kao i ja. Nemoj da me kritikuju, a čujem komentare. Tuga me hvata kad čujem kako Vera ima sve to. Oni su svi imali iste mogućnosti kao ja, a gde su? Isto su mogli da urade kao i ja. Razmišljala sam da me ne pita starost gde mi je mladost bila. Doživela sam lepe godine gde mogu sebi da priuštim i da mogu da radim, a mogu i da ne radim - objasnila je Ver.

Sebe u penziji, pak, ne može da zamisli.

- Ne bih mogla da batalim pevanje. Imam period kad se umorim, ali kad se odmorim u pokretu sam ponovo. Takva sam osoba. Ne bih mogla da čekam da umrem. Čujem da kažu: „Šta ide, šta će joj više?” Zašto da ne odem ako me ljudi zovu? Ja sam njima na neki način potrebna čim me zovu - naglasila je, pa istakla kako recept za uspešnu karijeru ne postoji:

- Nema recepta, samo da li hoćeš ili nećeš. Pitanje je da li voliš ili ne voliš ovaj posao, neki krenu ovim putem za boljim životom i mogućnostima, ali posustanu. Odvede ih u nekom drugom pravcu.

Vera Matović „Sceniranje" screenshot

Vrativši film još malo nazad, izjavila je kako su i u njeno vreme poroci bili prisutni, ali je da je društvo bilo mnogo drugačije.

- Imali smo mi i pre 100 godina iste te mogućnosti. Pitanje je samo da li hoćeš ili ne. Mene to nikada u životu nije interesovalo. Volim da kažem - ne pijem, ne pušim, ne govorim ružne reči, ne svađam se, ne flertujem, niti se drogiram. Samoj sebi kažem: „A što živiš?”, ali ja tako hoću. Meni to ništa nije potrebno. Natera ih društvo. Sve ide iz glave - smatra ona, koja se zatim dotakla i teme porodičnog nasilja, koje i te kako osuđuje.

- Nasilje me boli mnogo i jako mi je žao tih žena. Ne mogu da shvatim da moraju da trpe. Ne treba da trpe, idi, skloni se. Kako nisu mogle da shvate koga imaju pored sebe, kako nisu prepoznale ko je ta ličnost? To mi je krivo. Ima primera gde su sedam godina zajedno, naprave svadbu i razvedu se nakon sedam dana. Bez veze su se istrošili, a to samo da bi se nazvalo da se udala. Bolje ostani devojka, nego da se priča da si bila udavača. Najtužnije je kada ostave decu. Nađu novog partnera i ostave decu da tuguju. Posle se pitaju zašto su nam deca na ulici - zaključila je Vera.

(Blic)

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi