Miroslav Ilić otkrio hit detalj s jednog tezgarenja: Kako sam te noći nadrljao!

Pevač Miroslav Ilić i više je od polovine veka aktivan na domaćoj sceni. Hitovi koje on izvodi neizostavni su na raznim okupljanjima, proslavama i svakako važi za jednog od najvećih izvođača s domaće estrade. Ipak, on se ne opušta, već svoju tradiciju samo nastavlja - osim što danas slavi svoj 74. rođendan, isti dan provešće i radno. 

„Slavuj iz Mrčajevaca" održaće uveče prvi od dva zakazana koncerta, u okviru kojih će svojoj publici pevati „Polomiću čaše od kristala", „Luckasta si ti", „Voleo sam devojku iz grada" i brojne druge numere koje su i te kako obeležile njegovu karijeru tokom koje je mnogo šta prošao. 

Miroslav Ilić, ATAImages/Antonio Ahel

Jednom prilikom, otkrio je hit detalj s tezgarenja po Makedoniji, kada je posle burne noći osvanulo i prilično burno jutro.  

– U vreme kad smo tezgarili po Makedoniji moj cimer u hotelskim sobama bio je redovno Škula, šef našeg orkestra. Te noći, kad sam nadrljao, stigli smo u hotel oko dva, tri, pred zoru. Čini mi se da je već svitalo - počeo je bio Miroslav svojevremeno, a onda je dodao:

„Budan sam sanjao krevet od umora!"

Miroslav Ilić, ATAImages/M. M.

– Bili smo mrtvi umorni, a i malo više smo popili. Toliko mi se spavalo da sam još u budnom stanju sanjao krevet. I taman kad sam počeo da tonem u prve slasti sna, neko zakuca. Nije mi bilo sasvim jasno šta se dešava, pa sam nastavio da tonem u san. Ali čovek pred vratima je i dalje bio uporan, počeo je čak i da lupa. Bio sam toliko sanjiv da sam težinu svog tela osećao udvostručeno. Nisam mogao čak ni oči da otvorim, a kamoli da ustanem. „Škula, neko lupa", jedva izgovorih. Pošto sam mislio da će Škula dalje da preuzme sve na sebe, utonuo sam opet u san, ali samo za trenutak. 

Potom, onako umoran, pevač je rešio i da stražari, ne bi li video ko mu to ometa san. 

„Ovaj će još da razvali vrata...”

Miroslav Ilić, ATAImages/Antonio Ahel

– Onaj je lupao znatno jače. „Ovaj će još da razvali vrata”, kažem glasno, teško se dižući iz kreveta. Škula je spavao kao top, okrenut zidu. Zavideo sam mu, kako može da spava pored ove lupnjave - objašnjavao je Miroslav za „Sabor" davne '84, prisećajući se i najsitnijih detalja svoje drame: Nekako se obučem, dođem do vrata i otvorim. U hodniku, nikog. Pogledam levo, pogledam desno, mrtva tišina. Svi spavaju. „Verovatno nije mogao da sačeka da se obučem”, pomislim i uletim što sam brže mogao u krevet. 

Onda, kako je rekao, „odmah su ga savladale božanstvene vode sna, ali prokleta vrata nisu mu davala mira".

Miroslav Ilić, Antonio Ahel/ATAImages

- Bio sam u onoj prvoj izmaglici, kad opet. Kuc, kuc. Ustanem i opet se obučem. Onaj na vratima je još jednom kucnuo. „Sačekajte, pobogu”, viknuo sam. Otvorim i rasanim se, sasvim. Ispred, nikog. Opet pogledam levo, pogledam desno, ni traga. U hodniku mrtva tišina. Pošto sam se sasvim razbudio, rešim da više ne ležem. Staću kod vrata, pa čim on kucne, otvoriću. Stao sam i to sasvim blizu. Blenuo sam u bela vrata ošamućen, ali budan. I čekao. Odjednom, dum! Iako sam bio u pripravnom stanju, trgnem se tako naglo da sam skočio. Brzo uhvatim kvaku, otvorim... Istovremeno, iza leđa, čujem jedno dugačko: „Ha, ha, ha, ha...” I udarac pesnicom u krevet. Škula, prisetim se i, uhvatim se za glavu – prepričao je bio Ilić, koji to nikako nije mogao i da zaboravi. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi