Era obeležavao put kredom po Beogradu, da bi znao kako da se vrati odakle je došao: Nikad to neću da zaboravim!

Era Ojdanić nikada nije krio da nije odrastao uz mnogo šta, te da smatra da zato danas i te kako ceni sve što je stekao. Ni muzički put mu nije bio lak, ali nije odustajao sve dok nije ostvario svoje snove.

Najpre, pevač je radio u svom selu, da bi zatim s nepunih deset godina počeo i da tezgari. Jednu prilično stresnu situaciju za dečaka, iz tog perioda i dan-danas ne zaboravlja.

- Čim sam naučio tri kola da sviram, ja harmoniku koju mi je otac kupio stavim na leđa, sednem na polovnu biciklu koju mi je takođe on kupio i, pravac na Ibarsku, od kafane do kafane. Tako sam počeo da zarađujem pare. I, od jednog dinara sam odmah umeo da napravim tri. To je bilo neverovatno - počeo je Era, piše „Grand onlajn", a on je nastavio o svojoj prvoj tezgu u Beogradu, gradu u kom tada nikako nije umeo da se snađe.

- Očev kolega sa posla je udavao ćerku i rekao mi je da je pogodio tezgu, da ja idem da sviram. Reko': „Gde idem?", kaže on - Beograd. „Kakav Beograd, znam samo dve, tri pesme?!" Kaže on meni da ne brinem, da treba samo malo da sviram dok svatovi dođu po mladu. I nije bilo tu hoćeš-nećeš, morao sam, obećao je, gotovo. I, povede on mene za Beograd, do „Borbe" gde je radio i treba da me odvede negde prema Kalemegdanu. On će da me odvede na tezgu i da se vrati na posao, a ja sam da se vratim - objasnio je Ojdanić, pa dodao kako je šok usledio pošto je tek pristigao u prestonicu.

Era Ojdanić, ATAImages/Antonio Ahel

„Majko, gde ću sad?"

- Gledam one ulice, dete sa sela, iz kamenjara i ne znam da se vratim. Imao sam devet, deset godina, ne znam Beograd, svega dva puta sam bio i to sa roditeljima. I nisam znao šta da radim, kako ću da se vratim. Kad, odjednom, ispred „Borbe" vidim kredu. Maknem je u džep i krenemo. Otac mi je nosio harmoniku i kako dođemo do neke raskrsnice ja izvadim kredu i, op, napravim putaču, da znam da se vratim. I, kad se završila svadba u stanu, ja izađem ispred zgrade i kažem sebi: „Majko, na koju ću sad stranu da krenem... ?" I krenem po belaškama po stubovima, raskrsnicama, po putanji koju sam pravio i, dođem do očevog posla. Pita me otac: „Kako si došao?", rekoh: „Nemoj da me pitaš". Ma, bio sam dete, to nikad neću zaboraviti – zaključio je pevač za pomenute medije.

Era Ojdanić, ATAImages/Antonio Ahel

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi