„Kuće male krečene u belo” proslavile Snežanu Đurišić, a autor pesme kaže: Kad je snimala, nije me ni pitala

Numera „Kuće male krečene u belo”, donela je veliku popularnost pevačici Snežani Đurišić, a ova pesma prvobitno nije nosila taj naziv, a zanimljiva je i istorija kako je došao u ruke Đurišićeve.

Ovo je jedna od najlepših i najpevanijih šumadijskih pesama svih vremena, a nastala je pre više od tri decenije, a tekstopisac je želeo da njome dočara svoj rodni kraj. 

- Ja i dan-danas ne znam ko je prvi snimio moju najslušaniju pesmu. Znam samo da sam je dao mom prijatelju Boži Laloviću, slepom harmonikašu iz našeg kraja, da popuni ploču za nekog pevača. Krajem 80-ih pesmu je snimio Dragiša Simić, jedan od nekoliko Simića iz valjevskog kraja, i to pod nazivom „Gunj i jelek, kaiš i opanci” - kaže Milijan Rafajlović, pisac i kompozitor pesme „Kuće male”. 

No, nije Simić jedini koji ju je snimio. Numeru je čula Đurišićeva koja je odmah poželela da je snimi, a za njom i Era Ojdanić. Međutim, ono što se Rafajloviću nije dopalo jeste što je Snežana snimila pesmu, a da ga nije ni pitala.

- Moj otac je govorio: „Četiri zida su ista i u Americi i u Mionici”. Eto, šta je sudbina! Sneža Đurišić je pesmu prvi put čula u Americi, tako joj se učinila još lepša. Doduše, kad je snimala, nije me ni pitala, a da jeste, ja bih joj dao oberučke. Kasnije mi rekla da joj žao što dugo nije znala čija je, a ja joj velim da je htela, znala bi - ispričao je Rafajlović za Telegraf.rs svojevremeno i ističući da mnogi ovu pesmu prisvajaju sebi: 

ATAImages/ A.A.

- Meni je važno da pesma živi, a ko se kiti tuđim perjem kad-tad se pokaže u svojoj golotinji.

Inače Milijan je 1964. godine Milijan je upisao Ekonomski fakultet u Beogradu i završio ga u roku kao jedan od najboljih studenata, a tokom studentskih dana je i počeo da piše pesme. 

- Sve četiri godine studija proveo sam u Studenjaku. E, tu sam i propevao, počeo da pišem. Ubrzo sam upoznao i Bucu Jovanovića, koji me preporučio svom majstoru Iliji Džoniju Gavriloviću. Kod njega sam učio tehniku pevanja i sviranja na harmonici, naučio note. On je iskomponovao i moju prvu pesmu „Golubice bela” koju je snimio Cune - ispričao je on. 

Milijan se pohvalio i da je imao privilegiju da jedan od najvećih boema snimi njegovu pesmu.

- 1966. godine i Toma Zdravković je snimio jednu moju pesmu, tipičnu šumadijsku dvojku u duetu sa Milinom Stefanović: „Svako jutro kad zora zarudi sokolica svog sokola budi". Bila je to prva Tomina narodnjačka ploča i, pošteno rečeno, veliki promašaj. Sećam se da je Buca Jovanović govorio Tomi da to nije za njega, al' Toma bio uporan da snimi nešto pravo narodno.

Printscreen/Youtube

 

Ono što malo ko zna jeste da je Rafajlović napisao numere „Da volim drugu ne mogu" i „Ti si sve što želim", a onda se razočarao u estradu i posvetio ekonomiji. Postao je komercijalni direktor Robne kuće „Beograd" u Valjevu i rešio da piše pesme za sebe.

- Ko zna gde bi me odvela estrada. Ovako sam ostao kod svoje kuće. Reče mi moj otac: „Ovi što odu, možda će imati pare, a neće imati ništa drugo. Ovi što ostanu, možda neće imati pare, ali će imati sve ostalo. Jer, dođu dani kad se torba para daje za torbu brašna".

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi