Sofra imao 128 kilograma! Nije mogao da drži harmoniku: Jeo sam po 40 ćevapa, mama mi je vezivala pertle

Aleksandar Sofronijević, jedan od najpoznatijih harmonikaša na ovim prostorima, važi za jednog od zgodnijih frajera na domaćoj estradi. Međutim, nije tako uvek bilo. Aca je godinama vodio borbu sa viškom kilograma, o čemu danas otvoreno govori kako bi podstakao druge ljude da se izbore.

Kako je ispričao, najveći motiv da smrša bilo je to što nije mogao da funkcioniše kada je posao u pitanju. 

- Imao sam 128 kilograma, nisam mogao da se savijem da zavežem pertle, mama mi je zapertlala. To je bilo neke 2008. godine a sada variram između 88 i 90 kila, znači oko 42 kilograma sam smršao. Sad zamislite harmoniku od 13 kilograma i ta kilaža tada i ne znam koliko bi u mom poslu mogao da izdržim. Ko zna da li bih dobio šećer i da i bi mi srce izdržalo. Moja energija i moj mozak su drugačiji sada, mnogo bolje sviram, sve mi je lakše, bolja koncentracija - priznao je Sofra.

ATAImages / Milan Maričić

Harmonikaš je ispričao kako je došlo do toga da se toliko ugojio, da je doveo svoje zdravlje u rizik.

- Volim da jedem, gurman sam po prirodi na mamu. Moja mama je sa Divčibara i tamo se strašno dobro jede, i od malena baš dobro jedem. Imao sam taj bend “Prestiž“ i imao sam te večernje svirke gde se svira do 3, 4 ujutru, praviš super zabavu i ogromne pazare, i onda se dosta i pilo, ja konkretno votku neku a posle toga ideš na pljeskavicu, ogromnu picu ili palačinku na metar - priča on i nastavlja:

- I sad kombinacija, mnogo jedeš, ne treniraš, malo spavaš, i konstantni alkohol, i stalno stres i frka, upisujem fakultet, i došao sam do tačke da sam stalno jeo. Sećam se da sam sam mogao da pojedem jedno pile, veliko pile, a jednom sam pojeo 40 ćevapa i meni je to bilo normalno.

Proces mršavljenja je za njega bio dugotrajan i nimalo lak. Kako kaže, sa ove tačke gledišta, nikada ne bi mogao da se vrati u to stanje.

Antonio Ahel/ATAImages

- Video sam koliko je loše biti gojazan, koliko ne možeš ništa. To je jedna disfunkcionalnost duše, tela i mozga. Najbitnija je istrajnost, prvo ide taj mali, prvi korak a onda jedan po jedan naredni - objasnio je on u emisiji RTS ordinacija i zaključio:

- Krenuo sam po malo da topim to salo 2008. godina, pravio sam i ja greške, i sve do 2018. nisam znao kako i šta da kombinujem pravilno i tek tada sam shvatio da ti ne treba uopšte puno hrane da bi bio sit, i da je hrana zapravo naše gorivo.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi