Životna ispovest Verice Šerifović: Kako ju je Šaban proslavio, zbog čega je zahvalna bivšem svekru i šta je uradila ćerki pred važan nastup

Verica Šerifović je godinama na estradi, a njen specifičan glas i emociju nemoguće je izimitirati. Talenat je nasledila od bake, a pored muzike, velika ljubav joj je poslastičarstvo.

- Imala sam bezbrižno i srećno detinjstvo u Kragujevcu, gde sam se rodila septembra 1963. godine. Moji roditelji, otac Vojislav i majka Gordana, trudili su se da mom tri godine starijem bratu Milutinu i meni pruže najbolje što mogu. Bili su strogi, ali na tome sam im zahvalna. Vaspitali su nas da budemo pošteni i iskreni, kakvi su i oni bili - priča Verica i nastavlja:

- Tata je u dvorištu imao radionicu u kojoj sam mu bila pomoćnik. Uz njega sam naučila za šta koji alat služi i kako da uradim sitne popravke, tako da mi što se toga tiče muškarac u kući nikada nije bio potreban. Volela sam i da spremam kolače. Bila sam uverena da se puslice prave od deterdženta za veš, valjda zato što su onako bele, pa sam ih nekoliko puta od njega i napravila uprkos tome što bi me majka svaki put izgrdila jer bih joj u kulinarskom zanosu potrošila sav prašak. Posle sam naučila kako se prave pravi kolači i sa deset godina sam mesila najbolje vanilice. Ceo život uživam u kuvanju, naročito u spremanju poslastica. Volim kuvarske kecelje i od srca se obradujem kada dobijem neku novu. U mojoj kolekciji posebno mesto zauzima jedna sa mojim imenom koju mi je kćerka kupila u Veroni.

ATAImages/ Antonio Ahel

U detinjstvu i mladosti je muzički ukus trenirala slušajući velike pevačice. 

- Talenat za pevanje nasledila sam od bake po majci Šanke, koja je, nažalost, stradala pre nego što je napunila trideset, ali su je svi pamtili po prelepom glasu i pričali mi o njoj. Uživala sam u pesmama Ele Ficdžerald, Sare Von, Širli Bejsi, Bili Holidej, Sinatre… Upijala sam ih kao sunđer. Oduvek sam volela da interpretiram najteže kompozicije, a te su bile prve koje sam naučila - ističe Verica za Gloriju.

Kako kaže, bila je dobro dete, a i u školi je dobro učila.

- Posle osnovne, upisala sam Prvu kragujevačku gimnaziju. Dobro sam učila, ali uskoro me je rođak koji je svirao u orkestru "Žaoka" pozvao da im se pridružim kao pevačica. Kako je angažman podrazumevao gostovanja u hotelima širom bivše zemlje, prekinula sam redovno školovanje i započela muzičku karijeru. Iako sam bila dobar đak, profesori se nisu ni ljutili ni čudili. Jer, znali su kako pevam. Često su mi na časovima govorili: Ajde, Vera, da nam otpevaš nešto - kaže Verica.

Verica se lako uklopila u bend, znala je mnoge pesme, a sve ono što je naučila u muzičkoj školi joj je dosta pomoglo.

- Profesor je bio uveren da me priprema za karijeru operske pevačice, a onda me je jednom slučajno upitao šta ja tačno želim da izvodim. Kada sam mu rekla da me zanima zabavna, a ne klasična muzika, posavetovao me je da više ne gubim vreme na časove jer mi ne trebaju. Godine s početka karijere su mi najlepše u životu pošto sam tada pevala pesme koje sam najviše volela: starogradske, romanse, šlagere. Nikada na nastupima nisam doživela neprijatnost, nepristojnu ponudu, čak ni uvredu pijanog gosta. Nisam privlačila pažnju izgledom, niti se oblačila provokativno. Ljudi su dolazili zbog mog glasa, da me slušaju - priča pevačica.

Fatalan susret

Ljubav je nije zaobišla, iako nije imala vremena za izlaske i provod. Između bubnjara iz "Žaoke" Rajka Šerifovića i nje su se rodile emocije, ljubav je krunisana brakom, ali i ćerkom Marijom.

- Bilo mi je osamnaest, njemu nešto više. Venčali smo se 1982. godine u Inđiji, gde smo tih dana nastupali. Jedne subote ujutro smo stali pred matičara, a uveče smo bili na bini. Slavili smo naše venčanje sa gostima hotela. Ulaskom u brak, koji je zvanično okončan dvadeset godina kasnije, dobila sam priliku da mnogo toga lepog usvojim od roditelja mog supruga koji su bili profesionalni muzičari. Svekrva Lepa je bila pevačica, a svekar Emin, potomak Šerifa Šerifovića, vlasnika kafane "Belo jagnje" u kojoj je pevala i igrala Koštana Bore Stankovića, bio je harmonikaš. Svakog jutra me je budio uz muziku i kafu. Od njega sam naučila mnoge starogradske pesme i romanse - ispričala je Verica.

ATAImages/ Antonio Ahel

Nakon rođenja ćerke, karijera joj je pala u drugo plan. 

- Kada je Marija došla na svet, nisam više pristajala na dugoročne angažmane, evetualno sam prihvatala jedan nastup. Ćerku nikad nisam udarila i grdila, uživala sam u svakom trenutku s njom. Bila je dobro dete. Imala je mali mikrofon, klavijature i kasetofon. Stalno je slušala i imitirala Lepu Brenu, koju i danas smatra jedinom pravom zvezdom kod nas - kaže Verica.

Kada je Marija malo porasla, Verica je snimila prvi solo album “Možda postoji neko”. Bilo je to 1988, a tri godine kasnije izdala je i drugi – “Mi smo srećan par”. 

Nastupala je na slavljima i svadbama širom sveta i gradila stabilnu karijeru. Imala je publiku koja joj je bila verna, ali nije bila ime svima znano, sve do jednog TV nastupa.

- Početkom devedesetih snimila sam duet sa Šabanom Šaulićem "Lutao sam dosta" i on me je pozvao da učestvujem s njim u jednoj emisiji na TV Pink koja je bila koncipirana tako da gost sa sobom dovede svoje goste. Šaban je poveo samo mene. Emisija je bila veoma gledana i tek tada je veliki broj ljudi čuo za moje ime i moje pevanje - kaže Verica i otkriva:

- To gostovanje ću, pored ostalog, pamtiti i po blagoj jezi koja me je obuzela kada su krenula uključenja gledalaca. Ljudi, navikli na pevačice koje igraju dok pevaju, a ja sam sve vreme sedela, pomislili su da sam neka sirotica koja je nepokretna, a mnogo lepo peva, pa su nudili da mi pomognu da prohodam. Pala je i jedna bračna ponuda gledaoca kojem sam se toliko dopala da je bi spreman da me oženi i brine o meni do kraja života. Jedan mi je čak nudio i svoj novi mercedes.

Usledili su potom i drugi albumi sa kojih su se izdvojili brojni hitovi i uskoro je imala repertoar svojih pesama, koje i danas izvodi.

ATAImages/ Antonio Ahel

Mnoge njene pesme komponovao je Mića Nikolić, sa kojim je jedno vreme bila u braku.

- Godinu nakon što je razveden moj prvi brak, 2004, venčala sam se sa Mićom. Slavili smo u restoranu "Jezero" do devet sati ujutro. Tada sam imala venčanicu i bila je prisutna cela estrada. Bilo je to slavlje za pamćenje. Marija i ja smo se pre toga preselile iz Kragujevca u Beograd, ona je tada bila na početku karijere. Nije joj smetalo što sam se ponovo udala. Naprotiv. I sada mi kaže da bi volela da se po treći put udam samo da mi ona nije u mislima 24 sata dnevno. Brak sa Mićom je trajao tri godine, razišli smo se sporazumno i ostali u prijateljskim odnosima. Sada mislim da je brak glupost koja sve pokvari - kaže pevačica.

Uvek uz ćerku

- Mariju aposlutno podržavam u svim njenim izborima i uz nju sam stalno. Često smo zajedno na njenim koncertima. Bila sam uz nju i u Helsinkiju maja 2007. kada je pobedila na Evrosongu. Pred nastup sam je naterala da se pomoli pred upaljenom svećom i popije malo svete vodice koju sam donela iz manastira Svetog Vasilija Ostroškog - priča pevačica.

Mama i kćerka danas zajedno i nastupaju, a uz muziku Verica stiže i da se posveti svojoj drugoj ljubavi – poslastičarstvu.

- U poslednje vreme klubovi prave mikseve narodne i zabavne muzike. Nedovno smo Marija i ja nastupale zajedno u jednom čikaškom klubu. Bilo je divno. Raduje me to novo iskustvo i uživam u Marijinoj karijeri. Drugačija je od moje. Ja sam malo povučena, a ona vlada scenom i rođena je zvezda. Uz to, pre tri godine otvorila sam svoju poslastičarnicu Maravera, u kojoj se prave jedinstveni slatkiši po recepturama koje sam sakupila širom sveta - zaključuje Verica Šerifović.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi