Otplaćujem Bogu grešnu dušu! Marko Bulat o supruzi, životu i propuštenim prilikama: Lukas peva hit koji sam ja odbio!

15.05.2021

08:45

0

Autor: Nevena Mijušković

U razgovoru za naš portal pevač je otvorio dušu i o tome šta ima u planu na muzičkom polju, o estradi i krizi, braku, drogi, hapšenju supruge Marije, detinjstvu, deci...

24sedam/Goran Sivački

Marko Bulat uskoro ulazi u studio i snima – dečije pesme.

Na ovaj korak pevač se odlučio upravo zbog svoje dece, pa će snimiti sve ono što je smišljao kada im je pevušio uspavanke. U intervjuu za 24sedam priznao je da baš zbog roditeljstva nema zajedničko vreme sa suprugom Marijom, koja se nedavno pojavila sa njihovim naslednicima u spotu za rimejk hita “Zauvek mladi”. Osvrnuli smo se i na neprijatan događaj iz januara ove godine, kada su mediji preneli da je Marija uhapšena, te je prvi put ispričao kako je sve doživeo. Tokom razgovora, došli smo i do toga da je pre mnogo godina propustio da snimi čuveni hit “Kafana na Balkanu”, koja je umesto njemu, u ruke otišla Aci Lukasu.

– Kada mi je “Kafana na Balkanu” bila ponuđena, Nikola Grbić mi je tu pesmu prvo pevao preko telefona. Ja sam mu rekao da je pesma super, ali da mi u tom trenutku više nije bila potrebna  nijedna balada. Kad imaš album od osam ili deset pesama, mora da ima raznolikost. Prošla su dva dana, meni se i dalje vrteo refren koji mi je Grba pevao. Pozovem ga i kažem: “Ne vredi, brate. Rovari mi mozak ova pesma, daj da kupim”.  A on kaže: “Prodao sam”. Znači za dva dana je otišla, a neki put pesme stoje po dve, tri godine da ih niko ne kupi.

Da li vam je krivo zbog toga?

– Nema veze, i ovako i onako je pevam. Grba je bio gost kod mene na koncertu, pa je pevao “Kafanu na Balkanu” i čak jednom rekao: “Ovo je pesma koju Marko nije hteo da snimi”. Zbog tog snimka sa koncerta imaću “Kafanu na Balaknu”. Pesma je svakako uvek autorova, može ponovo da mi proda pesmu. Autori imaju neku moralnu obavezu da pet godina neće nikome da prodaju dalje pesmu, ali mogu da je preprodaju 100 puta posle. A pevači kada kupe pesmu, dobiju samo pravo da je izvode.

Marko Bulat i Aca Lukas ATAImages/ Antonio Ahel

Da li je teško doći do dobre pesme ili ste uvek imali sreće?

– Ima priča i za pesmu “Svanulo je svanulo pa šta” (smeh). To je bilo 1997. godine. Kažem Nikoli Grbiću da sam završio sve pesme u studiju, a da je ostala ta jedna da otpevam, ali da imam samo jednu strofu napisanu. I onda je rekao da igramo basket i ako ga pobedim napisaće mi još dve strofe, a ukoliko izgubim triput ću pevati jednu istu strofu i moram tako da snimim. I kad te svi pitaju što ko budala pevaš samo jednu strofu, onda moraš da kažeš da si izgubio na basketu i ja bih to tako uradio, jer sam od reči. Ali, pošto sam pobedio na sreću, imam sve tri strofe koje mi je Grba posle doradio (smeh).

Mogu li takve pesme danas ponovo da postanu hitovi? Koji je to pravac koji je aktuelan?

– Ne znam da li mogu, ne razmišljam o tome kada tražim koju ću pesmu da snimim. Nikada namenski nisam radio pesmu, već samo po emociji. Gledajući po starijoj ćerki Sofiji, vidim da je “sažvakala” pesme od Maje Berović, Bube, Jale… Sad na mojim diskovima uživo sluša neke narodnjake, dete od 12 godina. Svi prođu muzičko sazrevanje, a danas je to sazrevanje digitalno.

Kada uporedite svoje detinjstvo i ono što vi pružate svojoj deci danas, kako vam se čini?

– Ljubav im pružam u neograničenim količinama, a materijalne stvari su prvenstveno meni kao čoveku periferne. Možda u nekom tinejdžerskom uzrastu deca žele da imaju neke patike, ali to je već psihologija mase, jer svi hoće da imaju isto kao i njihovi vršnjaci.

24sedam/Goran Sivački

Da li biste vi kupili ćerki patike od, recimo, 20.000 dinara ili biste ostali dosledni u tome ukoliko smatrate da joj to nije potrebno?

– Nema tu doslednosti. To što ste rekli, to nije moj stav da ja neću kupiti patike od 20.000 dinara. Naravno da ću da kupim, jer je to isto jedan proces odrastanja. Ali kada se nešto kupi, neću da to bude – sad mi je rekla i već smo na pola puta do prodavnice. Da bi se shvatilo koliko se zaradi para, treba da se odvaja mesečno i tako će biti.

Jeste li vi dobijali od roditelja šta ste hteli?

– Nisam nikad tražio, a kakav sam bio kao dete takav sam ceo život. Period mog odrastanja je bio tokom devedesetih godina, onda je počelo i ratno vreme, otišao sam u vojsku, a sa 20 sam počeo da pevam na “Lukasu”. Do tad je već bilo inflacije i šta ćeš da tražiš kad nema šta da se jede. Bio si primoran da ne tražiš. Majka mi je radila u Invest banci, a otac je bio vojno lice, zastavnik, znači srednji stalež.

Jeste li štediša ili trošadžija?

– Da nisam štedeo novac od čega bih živeo svih ovih 14 meseci?

Jeste li se prijavili za 60 evra pomoći koju daje država?

– Nisam, zašto bih se prijavio. Prvo, ja imam status umetnika i imam udruženje čiji sam član i koje se bavi tim stvarima, kojima se ja ne bavim. Činjenica je da ima onih ljudi koji teško žive, kao i da postoji jedan mali broj estradnih ličnosti koji su se šepurili bogatstvom, izjavama u novinama koliko novca zarađuju i koliko su im tezge, pa smatram da nemaju pravo da traže ništa. Jer su se šepurili narodu koji radi za minimalac i ispada da su ih provocirali. Sada je došlo do toga da taj običan svet nema sažaljenja prema tebi što nemaš tezgu. Takođe, ima jako veliki broj muzičara koji radi za 50 evra ili kome je dnevnica 2.000 dinara, koji nemaju karijeru i tako dalje. Nekome je otkazano od 50 do 100 svadbi, a na osnovu toga što je imao pogođen posao je možda uzeo kredit.

24sedam/Goran Sivački

Imate li vi neki kredit?

– Ja nemam, osim da kod Boga otplaćujem grešnu dušu. Mnogo stvari je tu povuklo jedno drugo.

Jesu li skočile cene pesama?

– Ne znam, nisam kupovao sad ništa.

Hoćete li biti prinuđeni da smanjite cenu nastupa kad počnu svirke?

– Nemam pojma, prilagođavanje je važno. Mi smo samo ponuda i potražnja na tržištu koji diktiraju cenu. Ima mnogo pevača, pa je već napraveljeno da se ne ceni toliko šta i koliko radiš.

Uspevate li sad da izdvojite vreme samo za suprugu? Obasipate li je pažnjom?

– Od toga trenutno nema ništa (smeh). Ne stižem to da radim. Ja bih sad lagao i vas i javnost i ovaj diktafon što snima da bih prikazao sebe u lažnom svetlu, što nikada nisam radio, ali nije tako.

Marija i Marko Bulat ATAImages/Antonio Ahel

Čime ste je osvojili?

– Ona kaže da sam je osvojio kad sam joj se obratio sa “Maki”. Pažnja je možda kada se setim da joj donesem nešto da jede što znam da voli, pa da provedemo vreme zajedno gledajući TV… Tu imamo mali sukob, jer ja jedva čekam vikend da provedem vreme s decom, a ona čeka vikend da pobegne od dece (smeh). Dugo sam želeo decu, pa uživam u njihovom odrastanju, jer opet po Sofiji vidim kako to brzo prolazi. Meni deca ispadaju opradanje da budem opravdano “blesav i lud” (smeh). Inače, imam urađenih desetak dečijih pesama, jedva čekam da ih snimim u studiju.

Jeste li to počeli zbog svoje dece?

– Pa da, ja im pevam gluposti i onda snimim i na diktafon. To ću uraditi čim ugrabim vreme. Imam i vesele pesmice i uspavanke, vidim da moja deca na njih reaguju i već ih znaju napamet.

Vaša supruga je demantovala da su joj se desile neprijatnosti u salonu, kao i da je privedena. Kako je u tom trenutku to uticalo na vašu porodicu?

– To je delikatno pitanje. Smatram sebe jakom osobom, da ne kažem da sam nesalomiv. Ali, bukvalno ništa ne može da me slomi. I da je sve istina, pokazuješ svoju veličinu u praštanju.

Kako je to vaša supruga doživela?

– Ne mogu da pričam o drugima, mogu iz svoje perspektive da kažem. To je samo život, a život bez problema je kao sarma bez mesa.

To je svakako nešto za šta smatrate da vam nije trebalo?

– Meni se nije ništa desilo, već nekome iz mog okruženja. Samo mogu da prihvatim okolnosti i događaje u kojima nisam bio niti akter, niti posmatrač, već samo obavešten da se nešto dogodilo.

Da li je taj događaj uticao na vašu karijeru?

– O tome ne razmišljam uopšte. Poslednji put napisano je da je nađeno to i to u lokalu, da su uhapšene tri muške osobe, da su zaplenjena vozila, a nije izašao ni inicijal tih osoba. Mojoj ženi uvek puno ime i prezime i duplerica. Sve što je zaplenjeno kod tih ljudi, samo se pominje jedno ime i prezime. I normalno da ljudi “lepe” sve što je na taj način izašlo u takvom tekstu.

24sedam/Goran Sivački

Šta se desilo s tim na kraju?

– Ne znam, nema kraja. To je u procesu.

Koliko je vaša žena uključena sad u taj proces?

– Ne znam, moraćete nju da pitate.

Zašto se ona nije odmah oglasila, nego je poslala saopštenje kasnije?

– Zašto bi se uopšte oglašavala? To je kao da se javno oglašavaš da se drogiraš ili da se ne drogiraš. Ljude to ne zanima. Oni imaju svoj stav. Sada ću vam ispričati konkretan primer, jer što se više pereš to si krivlji. Vidite li da sam smršao?

Da.

– Završio se vaskršnji post, a ovo je prva nedelja posle toga. Poslednjih deset godina svaki put smršam za taj post, jer traje 40 dana. Nulta sam krvna grupa i kad ne jedem meso, smršam. Kažu mi: “U brate, smršao si”. Ja kažem: “Post je”, “Aha, post” (pokazuje rukom na nos, prim. aut.). Ja pomislim – dobro. Sledeći koji naiđe: “Brate, smršao si”. Kažem da se drogiram, a na to dobijem odgovor: “Ma, jeste”. Ne veruju ni u šta. Kada je jedan medij organizovao besplatno testiranje na narkotike u Drajzerovoj, jedina javna ličnost koja se odazvala je ova koja sada sedi preko puta vas. Dao sam papir da nemam ništa, ali sam unapred znao šta će biti jedan od komentara: “Platio 500 evra papir da se ne drogira”. Ljudi ni u šta ne veruju.

Učite li decu o Bogu i veri?

– Ne učim, ona samo mene posmatraju. Radim svoje, a oni me gledaju. Ali, da volimo Boga, volimo.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

pročitajte još

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti