Makedonci sutra biraju predsednika države: Očekuje se neizvesna borba između kandidata levog centra SDSM i desničarskog VMRO-DPMNE

U Severnoj Makedoniji sutra će biti održani sedmi po redu izbori za predsednika države, a do zatvaranja biračkih mesta u 19 sati na snazi je izborna tišina. Eventualni drugi krug predsednčkih izbora predviđen je za 8. maj, za kada su zakazani parlamentarni izbori.

Na predsedničkim izborima učestvuje sedam kandidata - pet muškaraca i dve žene. Kandidati su aktuelni predsednik Stevo Pendarovski koga podržava SDSM i koalicija, Gordana Šiljanovska Davkova iz VMRO-DPMNE, Biljana Vankovska koju podržava Levica, Maksim Dimitrievski iz pokreta Znam, Stevčo Jakimovski iz stranke Grom, Arben Taravari iz koalicije Vredi i Bujar Osmani, kojeg podržava Evropski front.

Vlada je sutrašnji izborni dan proglasila neradnim. U birački spisak za predsedničke izbore u sredu, upisano je 1.814.317 birača, a u inostranstvu će glasati 2.569 birača sa državljanstvom Severne Makedonije. U posebnom biračkom spiskom upisane su osobe na izdržavanju kazne zatvora ili pritvora, kojih ima 2.147.

Profimedia

Na predstojećim predsedničkim izborima sučeliće se, kao što je to i do sada bio slučaj, kandidati dva suprotstavljena politička bloka - levog centra SDSM i desničarskog VMRO-DPMNE, a unutaralbanskog političkog obračuna između Demokratske unije za integraciju (DUI) i ostalih političkih partija, koje uživaju snažnu podršku privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane smatra, da su predstojeći predsednički izbori u Republici Severnoj Makedoniji izuzetno značajni za budućnost ove zemlje, jer će se na njima, kako kažu, odlučivati o nastavku započetih pozitivnih političkih procesa i promena, ubrzanom nastavku reformi i novog međunarodnog repozicioniranja RSM kao članice NATO-a i ubrzanju pregovora sa EU. Obrnuta situacija bi, kažu, dovela bi do blokade daljih procesa demokratizacije i ponovnih opstrukcija, koje bi Republiku Severnu Makedoniju mogli vratili u period pred svrgavanjem režima Nikole Gruevskog.

Podseća se da je Severna Makedonija od dolaska Vlade Zorana Zaeva (SDSM) 2017. godine uspela da ostvari istorijske uspehe. Pored potpisa Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, donet je zakon o unapređenju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica. Prespanski sporazum sa Grčkom otvorio je put u evroatlantske integracijske procese. Severna Makedonija postala je punopravna članica NATO-a marta 2020.godine i započela je pregovore o članstvu sa EU.

Vrhunac istorijskih uspeha krunisan je sticanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve-Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA) 2022. godine.

Analitičari očekuju, da će se u završnici kampanje zaoštriti retorika, koja ne sme dovesti do konflikata, nasilja i uplitanja stranog faktora, prvenstveno Rusije i suseda, koja i dalje radi na destabilizaciji Severne Makedonije.

Uspešno sprovedeni predsednički izbori biće još jedan važan korak na putu da Republika Severna Makedonija opravda, da je faktor mira i stabilnosti i pouzdan saveznik kao članica NATO-a, a ne da dođe do, kako navode, Ivanov(izacije) države, što potvrđuju i česti susreti predsedničke kandidatkinje Gordane Šiljanjovske Davkove sa bivšim predsednikom Đorđom Ivanovim sa kojim je razmenjuje iskustva i koji predstavlja njenu inspiraciju.

- Ivanov(izacija) predsedničke funkcije je vraćanje u mračnu prošlost makedonske države, koja je pretila čak i izbijanjem građanskog rata - tvrde analitičari IFIMES-a.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi