Ovo je Milov poslanik koji je danas napao Srbe u parlamentu: Austrougarski unuk i čovek koji je lažirao biografiju! (VIDEO)

Poslanik DPS-a Oskar Huter danas je napao predstavnike Srba u Skupštini Crne Gore.

Tekst  portala IN4S, koji se bavio njegovom kontroverznom biografijom i poreklom, prenosimo u celosti.

Кada se pojavio u novom sazivu Skupštine Crne Gore kao poslanik ispred DPS-a, široj crnogorskoj javnosti je zaparalo uši njegovo neuobičajeno ime i prezime za ovdašnje prilike.

Oštre i ne baš tako odmerene retorike, Oskar Huter je ubrzo svima stavio do znanja da je reč o čoveku koji stoji čvrsto na temeljima Đukanovićeve političke zaostavštine.

Ni manje, ni više od svojih kolega iz poslaničkog kluba na meti Huterovih diskusija našle su se Srpska pravoslavna crkva, trobojke, srpski politički i nacionalni izraz, istorijsko pamćenje srpskog naroda...

Međutim, kada to čine lica koja se prezivaju Nikolić, Vuković, Eraković – nekako smo navikli na bogatu tradiciju otpadništva i preveravanja, i to ne bi bilo, niti je, neko veliko iznenađenje.

Ali, kada to čini osoba koja se potpisuje i odaziva kao Oskar Huter, onda se u svima nama bude stare traume iz vremena bečke i nacifašističke strahovlade.

Tako bi i ostalo da na poslednjoj sednici Skupštine Crne Gore, usled žustre kritike na račun predsednika Andrije Mandića  zbog isticanja trobojke u kabinetu prilikom posete mitropolita Joanikija, poslanik Huter nije izjavio da je njegov pradeda bio istaknuti lekar, još anesteziolog, na dvoru Кralja Nikole I Petrovića, borac za slobodu Crne Gore i šta sve ne.

Iako svesni Nikolinih porodičnih i diplomatskih izleta u internacionalno, niko nije ostao nezatečen ovom informacijom – makar na nivou opšte egzotike egzotikom prebogate istorije Crne Gore. ,

Jedino su lica poput gradonačelnika Cetinja Nikole Đuraškovića, Oskarovih kolega iz poslaničkog kluba i nekolicine saboraca za – od srpskog naroda – nezavisnu Crnu Goru, izašli u javnost sa čuđenjem kako to, eto, niko nije znao, ispaljujući pritom rafalnu paljbu kritika na račun poslanika PES-a Dejana Dragovića koji je poručio Huteru da mu je jasno da on „ne može da ima istu emociju” kakvu imaju ostali “autohtoni Crnogorci prema borbi naših predaka za slobodu Crne Gore”.

Takvu izjavu poslanika Dragovića je „dočekao na nož“ i predsednik Crne Gore Jakov Milatović kome je, očigledno, bilo lakše da odigra na matrici koju su komponovali glavešine iz bivšeg režima, nego li da se ozbiljno pozabavi slučajem Oskara Hutera.

Međutim, ako je šef države bio lenj, nezainteresovan ili, pak, nedorastao, drugačijem pristupu crnogorskim identitetskim zavrzlamama, redakcija portala IN4S svakako nije.

Uz pomoć naših čitalaca koji sistematično i studiozno prate istorijsku građu, došli smo u posed izvora prvog reda koji demantuju kazivanje poslanika Hutera.

Naime, pradeda poslanika Hutera po kome nosi i ime, ipak, nije bio nikakav doktor koga je, tobož, kralj Nikola angažovao zbog njegove stručnosti, nego ekonom u bolnici Danilo I koji je, zbog ženidbe sa jednom Cetinjankom, dobio državljanstvo Crne Gore, prethodno primivši pravoslavnu veru i uzevši krsnu slavu Sveti Sava. 

To se može zaključiti iz Glasa Crnogorca iz 1914. godine u čijim redovima stoji da je izvorno zvanje Oskara Hutera „ekonom u bolnici“, ali i na osnovu istraživanja Mihaila P. Miljanića pohranjenih u delu „Crnogorski lekari do 1918“. U ovom veoma preciznom naučno-istraživačkom štivu nigde se ne pominje Oskar Huter kao lekar, ili pomoćno osoblje. 

Dodatno, iz dokumenata se vidi da Oskara Hutera nema među lekarima u Stalnoj vojnoj bolnici, za razliku od dr Milosava Petrovića, dr Ludviga Grinvalda, dr Alekse Vitmana, kog kojih u nabrajanju stoji titula doktora, kao i naziv lekar. 

Wikipedia

Кod Oskara Hutera ne pominje se niti jedan od tih atributa, osim „potporučnik“. 

Nadalje, po svemu sudeći Oskar Huter nije bio ni po čemu posebno „izuzetan“ ili „zaslužan“, jer su ti atributi u štampi isticani povodom značaja proglašenja Nikole I za kralja Crne Gore, događaja kada su voljom novog kralja dodeljivana i mnoga unapređenja, ali i pomilovanja, kao i primanja u državljanstvo, i tome slično. 

Ono po čemu istorijska građa dodatno pamti Oskara Hutera jeste i protokolarno rešenje o penzionisanju „sanitetskog potporučnika Oskara Hutera“ koje je potpisao, ni manje ni više nego kralj Aleksandar I Кarađorđević 1922. godine, a po predlogu tadašnjeg Ministra Vojnog i Mornarice. 

Dakle, poslanik Huter je, po svemu sudeći, predimenzionirao životni put i ulogu svoga pradede u istoriji Crne Gore.

Jedino što ga, očigledno, svrstava u red autohtone pripadnosti Crnoj Gori koju je u međuvremenu poprimio – i to u onoj ravni mentalitetske posebnosti i kolektivnih socio-psiholoških karakteristika, jeste potreba da se preuveličava značaj svojih predaka. 

To je, nažalost, usud ove besudne zemlje koji poprimaju i Germani.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi