Sećanje na NATO bombardovanje Republike Srpske: Vojnici i oficiri VRS ne zaboravljaju agresiju na svoja vekovna ognjišta

09.09.2023

09:15

Iako se danas retko spominje, NATO agresija na Republiku Srpsku duboko je ostala urezana u sećanje vojnika Vojske Republike Srpske

Sećanje na NATO bombardovanje Republike Srpske: Vojnici i oficiri VRS ne zaboravljaju agresiju na svoja vekovna ognjišta

U Republici Srpskoj danas je obeležen Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Služen je pomen porodici Galinac, prvim žrtvama NATO bombardovanja na mesnom groblju Grlica u Istočnoj Ilidži, a u Hramu Svetog sveštenomučenika Petra Dabrobosanskog u Vojkovićima održan je parastos za sve poginule Srbe u NATO agresiji na Republiku Srpsku.

Iako se danas retko spominje, NATO agresija na Republiku Srpsku duboko je ostala urezana u sećanje vojnika Vojske Republike Srpske, kao i naših sunarodnika sa leve obale Drine, koji su te 1995. godine bili redovna meta aviona Severno-atlanskog saveza.

Pukovnik Dragomir Pećanac, koji je kao oficir VRS bio savremenik i direktni učesnik sukoba sa NATO savezom, preneo je svoja iskustva i zapažanja u vezi sa ulogom NATO u ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

- Svakako, priču bih započeo dobro poznatim citatom: „Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni skriveno što se neće saznati i na videlo izaći“ (Jevanđelje po Luki 8:17). Verovatno se svakom onom ko je doživeo NATO bombardovanje grči želudac na samu reč "NATO". A malo je Srba u Republici Srpskoj koji nisu doživeli vazdušne udare svetskih dželata – navodi Pećanac.

Imali smo nesreću da živimo u vremenu raspada SSSR-a kada je NATO odlučio da uredi odnose po svojoj meri na celoj planeti Zemlji, dodaje on. Da postavi svetski poredak tako da svi, priča pukovnik, cela planeta bez izuzetka, budu vazali ili kolonije SAD-u i Nemačkoj.

- U tom cilju, „zapadna civilizacija“, predvođena Nemačkom, SAD, Italijom i Vatikanom, raskomadala je SFR Jugoslaviju. Dali su pravo nacističkim kolaboracionistima da naprave svoje državice koje nikad nisu imali. Dali su pravo potomcima fašista koji su se borili na Istočnom frontu protiv SSSR-a da na račun srpskog naroda otmu šta i koliko hoće. Napravili su državice koje nikakvog istorijskog, nacionalnog i ekonomskog utemeljenja nemaju. Napravili su svoje vazale. Pripremaju svoje topovsko meso. Srpski narod u celini, a sticajem okolnosti deo našeg naroda zapadno od Dunava, Save i Drine,prvi je doživeo da se na njemu isprobava, razvija i nadograđuje strategija uspostavljanja svetskog poretka od strane svetskog policajca – NATO-a – kaže pukovnik.

Po planu svetskog dželata sve navedene radnje u cilju razbijanja srpskog naciona i u konačnom svođenja srpske države na prostor tzv. uže Srbije, bez Kosova i Metohije, bez Vojvodine i bez Preševske doline, (vraćanje na Berlinski kongres!) prema strategiji CIA-e, odnosno NATO-a koju je osmislio Bžežinski, a koja je prihvaćena kao strategija NATO-atrebale su biti završene za najviše 2 do 3 godine nakon rasturanja Sovjetskog Saveza, znači najkasnije do kraja 1993. godine, ističe.

Napominje da Republika Srpska nikako nije bila deo njihovog plana.

- Ali upornošću i odlučnošću da odbrane svoje vekovne domove, da sačuvaju svoju Svetosavsku veru, hrabrošću da se bez najmanjeg premišljanja suprostave najvećoj vojnoj sili u istoriji Sveta, Srbi su sebi obezbedili državu i mir. Takav otpor ni NATO nije mogao da ignoriše i morao je da uvaži nezaobilazan, srpski faktor – kaže Pećanac.

Ističe da postoje tri osnovna faktora zašto je NATO napokon morao da uvaži i prihvati stvaranje Republike Srpske.

Prvi je odlučna i beskompromisna borba srpskog naroda za svoje ognjište, svoju porodicu, tradiciju i veru. Drugi to što je NATO iscrpio sav mogući arsenal ucena, prepada, napada, optužnica i „sudova“, i svih drugih vrsta torture, te je postao svestan da ne može slomiti srpski otpor, a kao treći faktor navodi vreme.

- NATO je 1995. godine odavno probio zacrtani rok „uređenja prilika“ u jugoistočnoj Evropi, što se može čitati kao rešavanje srpskog pitanja. Srpsko pitanje su „rešili“ agresijom na SR Jugoslaviju, otimanjem Kosova i Metohije, a, moglo bi se reći i konačno tek 2001. godine dovođenjem na vlast u Srbiji njihovih pulena i potpunim uništenjem Vojske Srbije. Kasnili su i veoma im se žurilo za što skorijim osvajanjem izvorišta nafte, uranijuma, plemenitih metala i postavljanjem marionetskih vlada po celom svetu. NATO svoj posao na ovim prostorima nije završio. To je potpuno jasno iz sadašnjeg odnosa prema Republici Srpskoj i Srbiji – priča Pećanac.

Mali hronološki uvid u agresivno, neprekinuto delovanje NATO-a daće nam potpuniji uvid u njihove zločinačke namere prema Srbima, navodi pukovnik.

- Na osnovu insceniranog napada u ul. Vase Miskina Crnog u Sarajevu, Savet bezbednosti UN 30. maja 1992. godine donosi rezoluciju 757 kojom su uvedene do tada neviđene sankcije jednoj zemlji, jednom narodu. Pored ostalog zabranjeni su svi letovi iz i u SR Jugoslaviju i iznad teritorije BiH. Već 10. jula 1992. godine ministri inostranih poslova zemalja NATO-a u Helsinkiju donose odluku da NATO vrši kontrolu akvatorija iznad SRJ i BiH, te sprovode dve operacije: kontrolu Jadranske obale u Crnoj Gori („Maritajm“ ) i kontrolu Otrantskog moreuza („Skaj Monitor“) – kaže on i dodaje:

- Svakako, NATO je išao ispred Ujedinjenih nacija, pa je i pre 09. oktobra 1992. godine uspostavio punu kontrolu vazdušnog prostora iznad BiH i SRJ, a samo je 16. oktobra ozvaničio svoju operaciju „Pomorska straža“.

Pećanac navodi da 31. marta 1993. godine pod izgovorom zaštite tzv. zaštićenih zona, Savet bezbednosti UN donosi Rezoluciju broj 816 kojom daje mandat NATO da upotrebi silu za realizaciju zabrane letova iznad BiH. Na insistiranje Rusije, kaže, dejstvo NATO avijacije je ograničeno na vazdušni prostor, bez dozvole za dejstva po ciljevima na zemlji.

- Ispostaviće se da je NATO i ovu, kao i sve rezolucije SB UN prihvatao i tumačio kako je hteo, te je na taj način i sprovodio operaciju „Sprečiti let“. 15. juna 1993. godine NATO je integrisao sve tri operacije u jedinstvenu, pod nazivom „Oštra straža“ – priča pukovnik.

Strateški vojni cilj za VRS, fabrika naoružanja u Novom Travniku gde u su muslimani pokušavali da revitalizuju proizvodnju raketnog sistema „Orkan“, kalibra 262mm, dometa 50 kilometara, uništila je avijacija Republike Srpske 28. februara 1994. godine, navodi on. Bez obaveznog upozorenja NATO lovci F-16 oborili su 4 aviona „Jastreb“ i ubili trojicu naših junaka, pilota dobrovoljaca koji su znali da se neće vratiti živi iz ovog neravnopravnog dvoboja sa NATO snagama, dodaje Pećanac.

- Pešić Zvezdan, Vukumirović Ranko i Studen Uroš. Slava im i čast! Svakako i preživelima: Crnaliću, Mikereviću i Zariću. Na žalost i našu sramotu, zlikovačka NATO više slavi svoje ubice nego mi naše heroje – kaže on.

Kako navodi, po naredbi komandanta UNPROFOR-a u BiH (komandanta „mirovnih snaga“ - pod okriljem UN) dana 10. aprila 1994. godine dva NATO aviona F-16 dejstvovala su po položajima Hercegovačkog korpusa VRS u okolini Goražda i tom prilikom pogodili veliko sanitetsko vozilo jasno obeleženo crvenim krstom i ubili dva bolničara.

- To „herojsko delo“ britanski „ser“ general Majkl Rouz u svojoj knjizi ushićeno opisuje sledećim rečima: „Prvi ratni zadatak NATO-a na koji se čekalo 50 godina, još od momenta kada je ta organizacija osnovana.“ Bombardovanje položaja VRS oko Goražda je trajalo i narednih 5 dana sve dok 16. aprila običnom „Strelom 2M“ naš heroj, borac VRS nije oborio ponos britanskog i NATO vazduhoplovstva „Si Harijer“. Odmah nakon toga svi NATO avioni su povučeni iz akvatorijuma BiH. Neverica i panika u redovima NATO! – ističe Pećanac.

Uz taj oboreni avion VRS je uspela da 15.04.1994. teško ošteti i francuski mornarički avion „SUPER ETENDARD IV P“, dodaje.

- NATO se konsolidovao i ponovo tokom avgusta i septembra 1994. godine izvodio vazdušne udare po snagama VRS s ciljem odmazde za navodno otvaranje vatre pripadnika VRS na helikopter i jednu jedinicu UNPROFOR-a. To je kulminiralo direktnim napadima na položaje VRS u drugoj polovini novembra 1994. godine kada su gađani položaji VRS u okolini Bihaća kao direktna vojna podrška snagama 5. korpusa tzv. Armije BiH koja je bila pred kapitulacijom. 20. novembra zločinačka NATO alijansa je izvršila neviđen napad na aerodrom Udbina, na teritoriji Republike Srpske Krajine i potpuno ga uništila. Nikakav mandat ili odobrenje NATO nije imao za dejstva na teritoriji RSK! Istovremeno su gađali položaje VRS kod Bihaća, Bosanske Krupe i Dvora na Uni – kaže pukovnik.

Odbijanje povlačenja teškog naoružanja iz Sarajeva bilo je novi povod za bombardovanje položaja VRS u maju i junu 1995. godine, dodaje on.

- Naši najviši rukovodioci osuđeni su u NATO sudu u Hagu za uzimanje talaca iz redova UNPROFOR-a! A ko je UNPROFOR tada u bivšoj BiH? Jesu li to one „mirovne snage“ koje su u demilitarizovani prostor na Igmanu i Bjelašnici dovele muslimanske snage 1. Korpusa da ih zaposednu? Jesu to one „mirovne snage“ koje su u svom sastavu uvele pripadnike SAS-a („Specijalna vazdušna služba“ Velike Britanije, sa prepoznatljivim logom „WHO DARES WINS“ – „ko se usuđuje pobeđuje“) u sve „zaštićene zone“ (Bihać, Goražde, Sarajevo, Srebrenica i Žepa) radi izvršavanja vojnih zadataka protiv VRS? Jesu to one „mirovne snage“ koje su na prostor Igmana koji je VRS predala UNPROFOR-u na čuvanje uz obavezu demilitarizacije i nekorišćenja za vojna dejstva dovele po jednu brigadu iz Velike Britanije i Francuske u sastavu tzv. „Snaga za brza dejstva“ koje su besomučno gađale položaje VRS i ubijale srpske civile u Sarajevu? Jesu to one „Mirovne snage“ koje su aerodrom u Sarajevu koje su im srpske vlasti dale na korištenje za dotur humanitarne pomoći pretvorile u bastion tzv. Armije BiH i centralnu tačku za ilegalno dovoženje naoružanja i municije za tzv. Armiju BiH? Jesu to one „mirovne snage“ čiji komandant naređuje NATO avijaciji da izvrši bombardovanje položaja VRS i ubija medicinsko osoblje? I još mnogo, mnogo neoprostivih grehova imaju te tzv. „mirovne snage“, da ne spominjemo kukavičko ponašanje za vreme hrvatskih operacija „Bljesak“ i „Oluja“! UNPROFOR je bio produžena ruka NATO-a, „živo meso“ na terenu – priča Pećanac.

I opet, VRS skromnim snagama i sredstvima, ali vrhunski obučenim kadrom uspeva 02. juna 1995. godine da obori američki F-16 C u rejonu Mrkonjić Grada, dodaje.

- I opet, taj O'Grejdi se u Americi slavi kao junak, njegova ispovest postaje bestseler, snimaju se filmovi o „njegovom podvigu“, a mi? Mi se stidimo svojih junaka. Ili ih se plašimo? – pita pukovnik.

Prema njegovim rečima, 10. jula 1995. godine NATO avijacija gađa položaje VRS oko Srebrenice u cilju sprečavanja oslobađanja tzv. „zaštićene zone“ od strane VRS. U toj „zaštićenoj zoni nalazi se 28. muslimanska divizija sa 5 brigada i jednim samostalnim bataljonom“.

- Konstantna saradnja između muslimanskih i hrvatskih snaga sa jedne i NATO-a sa druge strane na području Hrvatske i bivše BiH, u svim segmentima ratovanja protiv srpskog naroda koordinisano kulminira od 30 avgusta do 21. septembra 1995. u NATO operaciji „Namerna sila“.

Opet je povod masakr u režiji muslimanskog rukovodstva na pijaci Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. godine, dodaje.

- Svakako treba napomenuti da je NATO avijacija u sklopu hrvatske operacije „Oluja“ uništila radarski centar na planini Plješevica, na teritoriji RS Krajine, bez mandanta i odobrenja UN, a čime je umnogome doprinela hrvatskoj avijaciji da nesmetano dejstvuje po snagama VRS i Vojske RSK. Da ubija decu na Petrovačkoj cesti – kaže pukovnik.

Mora se naglasiti da je operaciju „Namerna sila“ naredio admiral Lejton Smit, komandant NATO-a i da ona nije bila odobrena od strane UN, dodaje Pećanac.

- Čak su i mnogobrojni oficiri NATO-a u sastavu UNPROFOR-a u bivšoj BiH bili protiv ove agresije na srpski narod, međutim, šta to vredi? Zna se ko zločinačko kolo vodi. Prisustvovao sam sastanku generala Mladića sa generalom Žanvijeom u Malom Zvorniku početkom septembra 1995. godine gde se general Žanvije žalio na samovolju američkih i britanskih oficira u okviru NATO-a – priča on.

Kako navodi, opet smo oborili još jedan ponos NATO snaga, francuski Miraž 2000K 30. avgusta, a njihove pilote držali u zarobljeništvu kao malo vode na dlanu. I prilikom razmene general Mladić nije tražio ama baš ništa lično za sebe, već je zahtevao da Francuska obnovi i izgradi ono što je u NATO agresiji na Republiku Srpsku uništeno, kaže Pećanac.

- Ni preko 100 hiljada borbenih naleta NATO avijacije za tri i po godine, ni milioni kilograma ubojnih sredstava, ni municija sa osiromašenim uranijumom (lično sam Gajger Milerovim brojačem merio radijaciju protivtenkovskog metka 14,5 mm ispaljenog iz NATO aviona u rejonu Han Pijeska i pokazivao je najviše vrednosti radijacije), ni svi planovi i zločinačko ubijanje dece i civila nisu obezbedili najmoćnijoj sili u istoriji čovečanstva da pobedi pravdoljubivi i slobodoljubivi narod – podvlači on i dodaje:

- Gde su oni koji su nas vodili tokom odbrambeno-otadžbinskog rata? Ko ih je osudio? NATO sud! Gde nam trunu predsednik i komandant? U užasnim kazamatima NATO-a! I, ko to hoće da gurne Srbe, i Republiku Srpsku i Srbiju u NATO savez? Zbog čega? S kojim pravom zločincu u ralje? Nikad neću zaboraviti užas u dečijim očima. I nikad im oprostiti! – zaključuje pukovnik.

Advokat Mijodarg Ivanić u vreme NATO bombardovanja bio je pripadnik 1. Gardijske motorizovane brigade glavnog štaba VRS, opisao je kako je izgledao NATO napad iz ugla vojnika VRS.

- Sećajući se tih dana, moram ukazati da ja lično, kao ni vojnici moje brigade, ni na koji način nismo osetili strah prema NATO neprijatelju. U to vreme bili smo na položajima od Bjelašnice, preko Teskacvica, pa sve do Nevesinja. Od prvih NATO bombi i raketa, porušena je kasarna u Kalinoviku, napadnut vodovod u Kalinoviku, imali smo sedam vojnika koji su izgubili život, direktno od NATO napada – navodi.

Bili smo mladi, hrabri i u svakom trenutku svesni protiv koga se borimo, nismo imali dilemu da li je naša borba opravdana, znali smo da je NATO saveznik naših dojučerašnjih komšija i sunarodnika, muslimana i Hrvata, i da smo u toj borbi prepušteni sami sebi, ističe Ivanić.

- Kada iz današnjeg ugla posmatram te događaje, shvatim da u to bili najveći i najponosniji dani naš vremena i moje generacije, VRS ispred sebe ima najmoćniji vojni savez, ali i odlučnost da odbrani Republiku Srpsku, svoj životni prostor i pravo na fizičko postojanje srpskog naroda. Danas kroz Udruženje gardista, preko koga negujemo sećanje na te dane i borbu mog naroda za fizički opstanak i pravo na život, obilazimo porodice i grobove poginulih, kroz medijske nastupe podsećamo na te dane, pokušavamo otrgnuti od zaborava sećanje na neprijatelja koji, slobodno mogu reći, je uzrok i pokretač svih problema koje srpski narod ima u proteklih tridesetak godina – kaže on.

Dodaje da Udruženje gardista, čiji su pripadnici bili direktno uključeni u borbu sa NATO, na svaki način pokušava da srpskoj ali i široj javnosti ukažu da je NATO imao sporazume sa muslimanima i Hrvatima, da je Vašingtonskim i Splitskim dogovorima, uredio i predvideo zajednički politički i vojni savez protiv srpskog naroda, da su vojne akcije koje je preuzeo protiv Srba u RSK, RS i Srbiji, bile protivpravno izvedene i da je tokom njihovog preduzimanja došlo do najgrubljih povreda međunarodnog humanitarnog i ratnog prava.

- Na kraju bih izneo lični ali i stav Udruženja gardista, da Republika Srpska, kao i Republika Srbija, nikada ne trebaju ući u NATO savez, već samostalno jačati lične kapacitete za odbranu srpskog naroda, kao što su, da u Republici Srpskoj dođe do vraćanja VRS u isključivu nadležnost i pod kontrolu Republike Srpske, a u Republici Srbiji za početak vraćanje obaveze služenja vojnog roka. Mladim generacijama Srba prenositi istorijske istine o borbi srpskog naroda sa srpskim neprijateljima, uključujući i NATO, učiti ih da u duhu i vrednosnim pogledima srpskog naroda, nikada i nikoga ne mrzeti, ali uvek biti oprezan i spreman na odbranu naroda i države – zaključuje Ivanić.

Podsetimo, snage Alijanse su od 30. avgusta do 14. septembra 1995. bombardovale teritoriju, stanovništvo i Vojsku Republike Srpske. Poginulo je najmanje sedam civila, dok je najmanje 21 civil ranjen.

Tokom septembra 1995. godine NATO bombe ubile su najmanje 50, a ranile 130 civila i vojnika, i pričinile ogromnu materijalnu štetu.

Bačeno je 1.026 bombi i navođenih raketa, ukupne težine eksploziva oko 10.000 tona. Koliko je osiromašenog uranijuma bilo u bombama nikada nije utvrđeno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi