Mitropolija odgovorila na Đukanovićev napad: Milo je bio saučesnik započinjanja tri rata i sa svakog ratišta je pobegao

IZ Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve reagovali su na novo saopštenje predsednika predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, u kom je on ponovo pokušao da polemiše sa Crkvomom, optužujući neke od sveštenika da su "učestvovali u ratnim dešavanjima devedesetih godina".

Đukanović se, kako kaže, u svojim saopštenjima u kojima napada Mitropoliju, osetio "odgovornim" da odgovori svakom ko "pokušava da negira državni, nacionalni, kulturni i verski identitet države na čijem se čelu nalazi".

Profimedia

Reagovanje Mitropolije na izjavu Mila Đukanovića  prenosimo u celosti:

Saopštenje predsednika države u kome ponovo polemiše sa Crkvom odiše neprimerenom nervozom i neodgovornošću izricanja javne reči. Odgovaramo mu onako kako bi i njemu i svima koji prate ovu polemiku bilo od najveće koristi. Istinom.

Nacionalistički pir početkom devedesetih u Jugoslaviji zaigrali su političari, među kojima se svakako ističe Milo Đukanović. A sve to zloupotrebom rodoljubivih osećaja i vekovnih kolektivnih emocija jugoslovenskih naroda, a na prvom mestu srpskog naroda kao najbrojnijeg i najrasprostranjenijeg na prostoru bivše države.

O tome postoji obilje dokaza i reč je o procesu ratne politike koji je trajao godinama. Nema među zrelim i punoletnim ljudima nikoga koji veruje da je Crkva (ili ma koja druga verska zajednica) imala bitnog uticaja na ratna zbivanja i na ratnohuškačke odluke i komande, u odnosu na političke grupacije čiji je istaknuti član bio Đukanović.

On svakako niti je jedini niti najodgovorniji za ratna zla, ali je valjda jedini koji se bez trunke savesti pred svima nama retroaktivno premeće u Gandija a da odgovornost za sopstvena nepočinstva prenosi na druge.

24sedam/Goran Sivački

Koliko nas sećanje služi, Đukanović se u ime Crne Gore ponekome i izvinjavao za počinjena ratna nepočinstva – što nas nedvosmisleno utvrđuje u uverenju da je on bio akter svih tih zala. Ali čitajući njegovo poslednje obraćanje javnosti u kome zla za koja se lično izvinjavao pripisuje Crkvi, i u kom daje aluzije na raseljavanje i prognanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, pitamo se: ima li kao sudionik rasturanja SFRJ potrebu da izvinjenje uputi srpskom narodu kome je DPS i njegov politički vrh najpre slao vojnike i oružije, potom gorivo i druge sirovine, a onda ga ostavio na cedilu da sam vodi rat koji su mu oni započeli.

Crkva svoj narod nije napuštala ni pre ni tokom ni posle toga rata. Ni u Hrvatskoj, ni u Bosni ni na Kosovu. Ali je van svakog ukusa slušati da nam lekcije o odgovornosti za narodno stradanje drži onaj koji je saučesnik započinjanja sva tri rata, i dokazani begunac sa sva tri ratišta, ostavljajući tamošnji narod i tamošnju Crkvu na cedilu.

I prosto što je pobegao, nego je mučno slušati ga kako sada morališe na te teme.

Profimedia

Kada javno opomenemo Đukanovića kako bi bilo pametno da se drži svojih ustavnih ovlašćenja, mi tada niti dellujemo bespravno niti vansistemski nego se pridružujemo onim društvenim snagama koji su u predsednikovom poslednjem intervjuu RTCG prepoznali višestruka prekoračenja kompetencija: mešanja u unutrašnje stvari Crkve, pritisak na tužilaštvo, raspirivanje verske i međuetničke netrpeljivosti…itd.

Neko ko pretenduje da bude predsednik svih građana i čuvar demokratskog poretka ne može sebi dopustiti prekoračenje ingerencija. Jer, takav odgovara svima (pa i verujućim građanim) a crkve i verske institicije samo Bogu i svojim vernicima. Osim naravno ako neko ne čini nešto protivzakonito.

A za takvu protivzakonitost koju Crkvi pripisuje u svojim javnim oglašavanjima, g. Đukanović bi morao da potraži lijek pred sudovima i pred institucijama države, kojom upravlja decenijama, ako za to ima dokaze. Međutim, on niti može da dokaže svoje neistine, niti je, kao dugogodišnji vlastodržac jednopartijske vlasti navikao da se obraća institicijama. On ih drži ispod autoriteta sopstvenog kulta ličnosti. E to je unižavanje državnog i nacionalnog identiteta države Crne Gore.

24sedam/Goran Sivački

Let helikoptera koji je izneo crkvu na Rumiju nije mogao odobriti vojni vrh bez saglasnosti političkog rukovodstva Crne Gore. Niti je crkvica mogla biti dopremljena do helikopterske piste, bez znanja i podrške ondašnjeg MUP-a Crne Gore. Nismo saglasni sa ocenom o negativnom karakteru tog postupka. I sad mislimo da je to bilo blagosloveno delo. Ali smo saglasni da je predsednik države dvoličan kada sada ovako govori o tom događaju.

Kada je u pitanju helikopter koji je omogućio ustoličenje Mitropolita Joanikija, on je svakako izraz mnogo većeg civilizacijskog stupnja razvoja i svesti od zapaljenih guma na magistrali kojima se Đukanović igra kao sa ugarkom koji je mogao zapaliti svu Crnu Goru. Božijom voljom i na svu sreću – nije uspeo u toj zamisli, i to je ono što je sačuvalo i obraz i napredak i Cetinja i Crne Gore.

Kada su u pitanju teme iz crkvene istorije, zbilja je sveštenicima i teolozima ispod časti i intelektualnog nivoa raspredati o tim temama sa personom koja pokazuje elementarno nepoznavanje osnovnih stvari. On na tako redukovan i površan odnos prema sopstvenoj istoriji ima pravo kao Milo Đukanović, ali nema kao predsednik Crne Gore.

Države koja bi bila nezamisliva bez Cetinjske mitropolije „jedine preostale svetosavske episkopske stolice koja je bez prekida sačuvana“ i koja je kao takva „naslednica Pećke patrijaršije“ kako su to govorili crnogorski premijeri, knjaževi i mitropoliti kroz crnogorsku istoriju.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi