Ustaški zločin zbog kojeg su čak i okupatorski vojnici plakali: Italijanski general detaljno opisao pokolj nad Srbima

Hercegovačko selo Prebilovci postalo je jedan od simbola stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Masakr u Prebilovcima su izvršile ustaše između 4. i 11. avgusta 1941. pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni, nad 826 od ukupno 994 Srba, uglavnom žena, dece i staraca. Većina je živa bačena u jamu Golubinku, dok su ostali bili ubijeni na licu mesta. Pedeset i četiri srpska domaćinstva Prebilovaca su tim pokoljem bila zauvek ugašena.

Rano ujutru 4. avgusta 1941. godine nešto više od hiljadu ustaša napalo je selo iz tri pravca. U selu su bili uglavnom žene, deca i starci, dok odrasli muškarci, u strahu od ustaša, nisu spavali kod svojih kuća. Niko nije verovao da bi bilo koja vojska napadala na nedužne civile. Ipak, ustaše su po ulasku u selo otpočele sa pretresanjem kuća, prikupljanjem stanovništva, silovanjem žena i devojaka i pljačkom stvari.

Wikipedia

Stanovnici centra sela su bili dovezeni kod zgrade osnovne škole. Ustaške orgije sadizma i bestijalnosti nad nezaštićenim ženama i devojkama, a naročito nad devojčicama od 12 do 15 godina, trajale su nekoliko časova.

Posle strašnog zločina u selo su došli italijanski vojnici, koji su se prenerazili videvši posledice masakra. Prema svedočenju, mnogi od njih nisu mogli da sakriju suze videvši kroz kakvo mučenje su prošle srpske žene i deca.

Italijanski general Alesandro Luzano je odmah obavestio Benita Musolinija o onome što je zatekao. Njegovo pismo je jedan od najboljih pokazatelja bestijalnosti ustaških zločina u Drugom svetskom ratu.

Luzano je Musoliniju napisao:

- Dragi Duče, moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan događaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao. Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.

General Luzano stoji iznad ubijenog srpskog deteta ispred škole u Prebilovcima/Wikipedia

Italijanski general zatim opisuje scene koje su ga dočekale u Prebilovcima.

- Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i naivna reč. To je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načetu vreću soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove!

I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.

Stana Arnautović/prebilovci.net

Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Stanu Arnautović i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure – napisao je Luzano.

On je dodao i da se posle takvih bestijalnosti ne može očekivati ništa drugo do srpski ustanak protiv zločinačkog ustaškog režima.

- Na večnu sramotu naše, rimske crkve, i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasli brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša u selu više nema nikoga!

Istoga dana, to smo otkrili kasnije, kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 800 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spaslo se samo oko 300 muškaraca.

Žene iz Prebilovaca/Wikipedia

Jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku, i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.

Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su u tim krajevima zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio – napisao je italijanski general i dodao:

- Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!

Posle ovakvih događaja, pokušavajući da izbegne podizanje ustanka i nastavak pokolja, italijanska vojska staje u zaštitu srpskog življa i proteruje ustaše iz Istre i Dalmacije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi