Ko o čemu opozicija o ujedinjenju, a njega nema ni na pomolu

09.11.2021

19:36

0

Bojkot ne spominju, ali deo opozicije zvanično još nije ni potvrdio da li izlazi na izbore

Ko o čemu opozicija o ujedinjenju, a njega nema ni na pomolu
međustranački dijalog - Copyright Tanjug/Tara Radovanović

Opozicija često govori o ujedinjenju, ali za sada se naziru najmanje tri kolone.

Naime, iako su najavljivali da će do kraja oktobra saopštiti odluku da li će aprila 2022. godine pred birače, deo takozvane bojkot opozicije to još nije učinio. Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je da će odluku doneti zajedno sa još nekoliko opozicionih stranaka, a da će nakon toga razgovarati i sa nestranačkim ličnostima koje bi eventualno želele da budu na listama za gradske i parlamentarne izbore. 

Dakle, spremni su da provere volju birača, ali po svemu sudeći to će učiniti u najmanje tri kolone.

Dveri su prve saopštile da na izbore izlaze, a njihov lider Boško Obradović najavio je i predsedničku kandidaturu. Miloša Jovanovića, kao svog predsedničkog kandidata, istakli su DSS i POKS.

Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana, još nisu saopštili odluku. Poznavaoci prilika tumače da pokušavaju da premoste razlike, te da dogovore tehničke detalje, ako bi izašli jedinstveno. Da li bi na toj listi mogao da se nađe i Boris Tadić sa svojom Socijaldemokratskom strankom, pa i Zoran Živković i njegova Nova stranka, ostaje da se vidi.

Očekivalo se da će na ovom koloseku biti i pokreti kao što su Ne davimo Beograd, Odbranimo reke Stare planine, ali deluje da su i među njima razlike nepremostive.

Ujedinjenje je, bez sumnje, "omiljena reč" kod razjedinjene opozicije. Pa, da li je dogovor uopšte moguć? DJB suverenisti pozivaju na dogovor oko zajedničke kontrole izbora. Dakle, planiraju da tamo i budu. 

Pojavio se i dokument, iza koga stoji tzv. Skupština slobodne Srbije (SSS), koji predstavlja predlog podele kvota vodećim opozicionim partijama, Stranci slobode i pravde, Narodnoj stranci i Demokratskoj stranci za predstojeće izbore. Prema dokumentu “Dogovor 4”, navodi se i ko bi trebalo da budu kandidati za predsednika i gradonačelnika Beograda, kao i da lideri stranaka ne mogu biti ni na jednoj izbornoj listi.

Ovaj predlog naišao je na negodovanje kod dela opozicionih stranaka, koje su prepoznate kao "liderske".

Izvršni direktor Cesid-a Bojan Klačar, u izjavi za naš portal ocenio je da bi učešće svih stranaka na izborima 2022. godine bila važna vest. 

Aljazeera printscreen
Bojan Klačar

Da smatra da su se SSP, DS, PSG i Narodna stranka već praktično dogovorili, rekao je u izjavi za Blic.

-Mislim da prolongiraju da to objave iz dva razloga. Prvo, zato što dogovaraju detalje saradnje, kvote, nosioce lista na tri nivoa izbora, a drugo traže način kako da saopšte biračima zbog čega sada izlaze na izbore, a to nisu učinili pre godinu i po dana – objašnjava Klačar.

On takođe dodaje da će na beogradske izbore opozicione stranke izaći u najmanje tri kolone.

-Jednu bi činili SSP, NS, DS i PSG, drugu pokret Ne davimo Beograd i “Zajedno za Srbiju” Nebojše Zelenovića, a treću Dveri. Ostaje da se vidi kako će nastupiti SDS Borisa Tadića. Slične kolone treba očekivati na parlamentarnim izborima dok je na predsedničkim izborima moguće veće ukrupnjavanje opozicije – ocenjuje Klačar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike