Evropska komisija odala priznanje Srbiji zbog ekonomskog napretka, ali problem je “neusklađenost” politika

Evropska komisija izdala je ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije i u njemu je naša zemlja pohvaljena za reforme u mnogim oblastima, ali i dalje su ostale zamerke kada je reč o usklađenosti spoljne i bezbednosne politike sa Briselom. Preporučeno je otvaranje dva klastera - 3 (konkurentnost i rast) i 4 (zelena agenda i održiva povezanost), a konačnu odluku o daljim koracima Srbije na putu ka EU u decembru bi na sastanku Evropskog saveta trebalo da donesu predsednici i premijeri država članica.

Na prvi pogled očekivano, jer je Srbija marljivo radila sve vreme kako bi Brisel konačno video napredak. Tako je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, u utorak u Strazburu, predstavio Paket proširenja u kojem je Unija morala da prizna da je u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU Srbija uradila "važan posao u mnogim oblastima, uključujući i oporezivanje i energetiku".

Priznanje ekonomskog napretka

EK je, takođe, pohvalila ekonomske poteze u zemlji, pa je konstatovano da je srpska privreda tokom krize izazvane pandemijom doživela samo blagi pad od jedan odsto u 2020, a da je negativan uticaj krize ublažen "jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije,  odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje". Srbija je posebno pohvaljena kada je reč o odgovoru na krizu izazvanu pandemijom i aktivnostima u upravljanju migrantskim tokovima i kontroli granica.

Profimedia

Time je EU samo potvrdila ono što su srpski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Srbije, uporno ponavljali, dok su neki drugi to, isto tako uporno, osporavali. Sada je Brisel, crno na belo, priznao ko je bio u pravu.

“Neusklađenosti” politika

U izveštaju je takođe navedeno da je usklađenost sa spoljnom politikom EU porasla sa 56 na 61 odsto, ali i da je u mnogim potezima Srbija bila na drugačijim spoljnopolitičkim pozicijama od EU. Naravno, nije bilo reči o tome da je upravo zbog ove “neusklađenosti” Srbija uspela da izbegne veliku krizu izazvanu pandemijom (zbog čega nas EU hvali), te da bi naša zemlja pretrpela ogromne ekonomske i zdravstvene posledice da je slepo slušala Brisel i njegove preporuke.

Stari problemi na Kosmetu

Posebno je zanimljiv deo u kojem se govori o situaciji na Kosovu i Metohiji.

- Region je strateški prioritet Unije. Do deeskalacije između Beograda i Prištine treba ići malim koracima. Jednostrane i nekoordinisane akcije koje ugrožavaju stabilnost moraju biti izbegnute - poručio je Varhelji.

Profimedia

Svima je jasno da  “jednostrane i nekoordinisane akcije” dolaze samo od vlasti lažne države Kosovo, pa se od njih zahteva da sprovedu sporazume postignute sa Beogradom. Pored toga, Prištini se zamera politička nestabilnost, sporo, neefikasno sprovođenje pravde, podložno političkom uticaju, rasprostranjena korupcija i nedostatak finansijske samoodrživosti.

Briselske fraze i srpsko strpljenje

Na kraju je šef diplomatije EU Žozep Borelj još jednom rekao hiljadu puta izgovorenu frazu, da Brisel mora održati kredibilan proces proširenja, a da države nastave sa ispunjavanjem svojih obaveza i reformama.

- Naši partneri treba da se bave njima u interesu svojih građana i zarad napretka na evropskom putu, a da međusobne razlike ostave po strani. EU, sa svoje strane, treba da ispuni svoja obećanja, jer Unija nije potpuna bez Zapadnog Balkana. Vreme je da se okupimo i ujedinimo u izgradnji snažnije Evrope - rekao je Borelj.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi