Dan sećanja na stradale u NATO agresiji - Predsednik Vučić: Jedno ubijeno dete dnevno je tragična brojka bombardovanja (FOTO+VIDEO)

Na današnji dan pre 22 godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ.

Centralna manifestacija “Dan sećanja na stradale u NATO agresiji” održala se u Kombank dvorani. Patrijarh srpski gospodin Irinej rekao je da se u tih 78 dana pojavila kod našeg naroda suštinska osobina našeg identiteta – hrišćanska ljubav za bližnjeg.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da jedino što prizilazi iz ove tuge koju nosimo u srcima je naše jedinstvo, naše ujedinjenje i naša zajednička budućnost.

 

Simbolično, manifestacija je počela u 19.45, jer se pre tačno 22 godine u to vreme oglasila prva sirena za vazdušnu opasnost koja je signalizirala početak NATO agresije nad našom zemljom.

Pročitajte još:

Dan kada je zvuk sirena zauvek promenio Srbiju: Prošle su 22 godine od NATO bombardovanja, a pravde za žrtve još nema

U tom momentu 19 zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo na Srbiju zbog optužbi da srpske snage bezbednosti sprovode etničko čišćenje Albanaca na KiM.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2. 500 civila, među njima 89 dece i 1. 031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Pratite uživo na 24sedam:

20:06 – Himnom “Bože pravde” počeo program.

Pored predsednika, prisustvuju Ivica Dačić, Patrijarh Porfirije, Milorad Dodik kao i mnogi drugi. Naravno, obeležavanje se održava uz poštovanje svih epidemioloških mera.

20:10 – Okupljenima se obraća patrijarh Porfirije: “Nismo došli da sudimo”

-Pre nego što sam pošao, otvorio sam Novi zavet i našao se gde stoji: “Ne sudite, da vam se ne sudi”. Došao sam sa osećanjem da smo se sakupili ne da sudimo, ali da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina. Pre svih da se setimo i molimo za nevine žrtve, jer se naš narod, branio se od agresije. Sećamo se naših policajaca, vojnika, nebeskih vitezova, pilota, boraca na Košarama i na Paštriku. Sećamo se svih i molimo se za sve. Imena svih koji su život dali tokom 78 dana bombardovanja, treba da budu upisana u kalendar Srpske pravoslavne crkve. Večeras želim da istaknem da se u tih 78 dana i kod drugih koji su se sklanjali od bombi tada pojavila jedna suštinska osobina – međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje. Delili smo sve. U vreme bombardovanja, u tih 78 dana svi smo svedoci duboke ljubavi i solidarnosti našeg naroda – rekao je patrijarh Porfirije.

– Došli smo ovde da se setimo nevino stradalih žrtava iz bombardovanja koje je trajalo 78 dana. Okupili smo se da se molimo za žrtve – rekao je Patrijarh.

20:22 – Muzičko-scenski prikaza “Da se nikad ne zaboravi”: “Deco, izbrojaše vas crne marame…”

Posle obraćanja Porfirija, glumica Ivana Žigon izrecitovala je psemu posvećenu za sve žrtve NATO agresije. Takođe, prikazan je i kratkometražni film o ovom tužnom događaju za Srbiju i bivšu SR Jugoslaviju.

20:32 – Obraćanje Milorada Dodika: “Jedina reč u ovakvoj prilici je – tišina”

Milorad Dodik rekao je da često učestvuje na ovakvim svečanostima, i da uvek ima problem da nađe prave reči kojima bi odao dostojnu poštu žrtvama.

– Uvek kad pokušavam da nešto koncipiram kada dolazim na ovakva mesta. Uvek tražim reči kojima bih opisao nepravdu koja nam se mnogo puta kroz istoriju dešvala. Čini mi se da srpski jezik ima 150.000 reči, ali nikad ne uspevam da nađem adekvatne za ovakvu priliku. Jedina reč u ovakvoj prilici je – tišina. Taj NATO je želeo da pokaže svoju snagu time što je bacao bombe u Srbiji i Republici Srpskoj. Tragove tog osiromašenog uranijuma osećamo i danas i mnogi oboljevaju. Slali su nam “milosrdne anđele” da ubijaju naše ljude. Tamo gde je bilo ljudskih žrtava nazivali su to kolateralnom štetom. Treba videti Srbiju koja postaje lider, koja ima jako vođstvo, koja želi da širi mir u regionu. Neka večno živi srpski narod!

20:45 – U bombardovanju je stradalo 89 dece

Nakon obraćanja predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, prikazan je još jedan kratak film, koji je pokazao sve užase NATO agresije 1999. godine, nad tadašnjom Jugoslavijom. Ispričane su tužne priče kako je poginulo 89 dece, a ranjeno 2.700. Ubijena je Milica Rakić, Bojana Tošović, Branimir Stanijanović, Ivan Ivančić, Marko Ivanović,…

21:00 – Predsednik Srbije se obraća: Jedno dete dnevno je tragična brojka

– Jedno dete dnevno je najbolnija brojka NATO bombardovanja, bez prava na odbranu, na pravdu. Niko nije odgovarao za ovaj zločin – rekao je Vučić.

Vučić je u svom obraćanju pročitao imena dece poginule u NATO bombardovanju. Predsednik je rekao da je srpski duh nesalomiv i nepobediv i dodao da je jedno dete dnevno najmučnija NATO brojka iz 1999.godine.

-Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, decu, muževe, ali obraz nikada. Izgubili smo teritorije, milijarde, i sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene zemlje – rekao je predsednik Srbije.

– Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine… I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih – rekao je predsednik Srbije.

On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.

– To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno “tragična greška”. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković… nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom – naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.

– Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napala je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti – kazao je Vučić.

On je rekao da smo izgubili mnogo – i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede – ali da su obraz i srpsko srce još uvek tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

– I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo. Zemlje bez snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvini, za sve, pa i za svoje mrtve, za svoju ubijenu decu.

Danas za nas Srbe život na Kosovu i Metohiji liči na put suza, rekao je predsednik.

– Mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri i na strašnom mestu postojati. I danas i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu, na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi