Blokaderi udarili i na najrođenije: Pozivaju da se starijima sakriju lične karte kako ne bi glasali

Koliko daleko su pojedini blokaderi spremni da idu u pokušaju da nametnu sopstvenu političku volju pokazuje još jedno skandalozno „uputstvo“ koje se pojavilo na društvenim mrežama.

Ovoga puta meta nisu politički protivnici, stranački aktivisti ili javne ličnosti, već najbliži članovi porodice – bake, deke i roditelji.

Blokaderka je u video-snimku praktično pozvala ljude da starijim ukućanima za koje pretpostavljaju da podržavaju Srpsku naprednu stranku sakriju lične karte, kako bi ih na dan izbora sprečili da glasaju. Potom bi im, kako cinično predlaže, dokument „slučajno pronašli“ već narednog dana i predstavili se kao brižni i plemeniti članovi porodice.

– Zamislite sledeću situaciju – vaša baka ili vaš deka, koji su inače simpatizeri SNS, krenu na izbore i onda tamo stoje u redu, traže ličnu kartu i shvate da su je oni negde zagubili, negde su je stavili na mesto gde inače nisu, ili su je ostavili kući ili su je zagubili negde. Jednostavno, nema lične karte, ne može da se glasa – govori ona na snimku.

Tu se, međutim, ne zaustavlja.

– Jer oni bez lične karte ne mogu da glasaju i oni onda shvate da su zabrljali, zagubili, negde je zaturili. Stari ljudi su tako, kako bih vam rekla, je*iga, ono, malo zaboravni, malo su već senilni i tako dalje, pa ne sete se gde su stavili tu ličnu kartu, je l’ tako? I onda automatski ne mogu da glasaju i eto ti, to se dešava, to se dešava – navodi blokaderka.

Na kraju iznosi najciničniji deo predloga:

– I onda sutradan vi njima pomognete da oni nađu tu ličnu kartu. Trebaće im, naravno, za Dom zdravlja, za nešto će im trebati već, otkud znam. I vi nađete, sasvim slučajno, tu ličnu kartu, pomognete im, jer ste vi dobar unuk ili dobar sin ili dobra ćerka, i pomognete im. To je divno, to je plemenito, je l’ tako, ljudi?

Krađa prava glasa predstavljena kao „plemenitost“

Ovaj snimak nije samo neumesna šala niti još jedna glupost objavljena na društvenim mrežama. Reč je o otvorenom zagovaranju prevare unutar porodice, zloupotrebe poverenja i sprečavanja građana da ostvare jedno od osnovnih ustavnih prava.

Biračko pravo u Srbiji pripada svakom punoletnom i poslovno sposobnom državljaninu, a Ustav propisuje da su izbori slobodni i da je glasanje tajno. O tome govori član 52 Ustava, dok Krivični zakonik posebno štiti pravo građana da glasaju bez protivzakonitog sprečavanja. Zato skrivanje nečijeg dokumenta sa namerom da ta osoba ne glasa ne treba banalizovati kao nestašluk ili politički performans.  

Posebno je odvratan pokušaj da se takav postupak upakuje u priču o „dobrom unuku“, „dobrom sinu“ ili „dobroj ćerki“. Osoba kojoj je sakriven dokument nije zaštićena niti joj je pomognuto – prevarena je i ponižena u sopstvenom domu, od ljudi kojima veruje.

Stariji im smetaju jer ne glasaju „kako treba“

Stariji građani u ovom snimku predstavljeni su kao zaboravni, nesposobni i „senilni“ samo zato što se pretpostavlja da će glasati za SNS. Njihovo životno iskustvo, pravo na politički izbor i sposobnost da sami odlučuju brišu se jednom uvredljivom etiketom.

Oni, međutim, ne glasaju na određeni način zato što su „senilni“, kako ih blokaderka pogrdno predstavlja. Mnogi od njih prošli su ratove, sankcije, bombardovanje, političke lomove, nezaposlenost, inflaciju i urušavanje države. Oni pamte i porede. Upravo to iskustvo blokaderskoj propagandi očigledno smeta, jer starije građane nije lako ubediti da zaborave ono što su lično preživeli.

Kada nekoga ne možete da pridobijete argumentima, a zatim pokušate da ga fizički sprečite da glasa, time priznajete sopstvenu političku nemoć. Poruka ovakvog „uputstva“ je jasna: ako građani neće da glasaju za nas, treba im onemogućiti da glasaju uopšte.

Psihološka manipulacija unutar porodice

U psihološkom smislu, ovde se propagira posebno podmukao oblik manipulacije. Od člana porodice se traži da zloupotrebi bliskost, pristup tuđim stvarima i poverenje osobe sa kojom živi. Žrtva bi trebalo da poveruje da je sama izgubila dokument, da posumnja u sopstveno pamćenje i prihvati da je „zaboravna“ ili „senilna“.

To je ponižavanje čoveka izvedeno tako da on za poniženje okrivi samog sebe.

Još je jezivije što se čitava prevara predstavlja kao zabavna dosetka, a naknadno vraćanje lične karte kao plemenitost. Po toj izvrnutoj logici, prvo nekome ukradete mogućnost da odlučuje o svojoj zemlji, a zatim očekujete zahvalnost jer ste mu vratili ono što ste sami sakrili.

Tu više nema ni poštovanja prema porodici, ni empatije prema starijima, ni minimuma političke pristojnosti. Postoji samo opsesija rezultatom i uverenje da je svako sredstvo dozvoljeno ukoliko vodi ka cilju.

Demokratija samo dok pobeđuju „podobni“

Slične ideje nisu se pojavile prvi put. U javnosti su se i ranije čuli predlozi da penzionerima treba ograničiti ili oduzeti pravo glasa, jer navodno donose „pogrešne“ političke odluke.

To razotkriva autoritarnu suštinu takve politike. Demokratija im odgovara samo ako svi glasaju onako kako su oni zamislili. Ako većina bira drugačije, onda nije problem u njihovoj politici, kandidatima i nedostatku poverenja, već u građanima koje bi trebalo ućutkati, proglasiti neobrazovanim ili senilnim i ukloniti sa birališta.

Takva logika ima jasnu fašističku matricu: građani se dele na podobne i nepodobne, a jednoj grupi se, zbog godina i političkog opredeljenja, osporava pravo da ravnopravno učestvuje u odlučivanju. Država uređena po tom principu ne bi bila demokratija, već sistem jednoumlja u kojem prava postoje samo za one koji podržavaju „ispravnu“ političku opciju.

Nisu im sveti ni baka, ni deka, ni roditelji

Najporaznije u čitavom snimku jeste spremnost da se politička mržnja unese u porodicu. Od ljudi se traži da prevare one koji su ih odgajali, da im sakriju dokumente i da ih ponize samo zato što ne dele njihovo političko mišljenje.

Ako ste spremni da sopstvenoj baki, dedi ili roditelju uskratite pravo glasa, onda vam nije stalo ni do demokratije, ni do ljudskih prava, ni do porodice. Stalo vam je samo do toga da niko ko misli drugačije ne bude u prilici da se čuje.

Snimak zato najbolje pokazuje političku nemoć i moralni sunovrat njegovih autora. Oni koji tvrde da predstavljaju slobodu otvoreno pozivaju na uskraćivanje slobode. Oni koji govore o demokratiji smišljaju kako da spreče građane da glasaju. Oni koji se predstavljaju kao borci protiv nasilja promovišu psihološko nasilje nad najstarijim i najbližim članovima porodice.

A iza svega ostaje jednostavna istina: ko mora da krije lične karte kako bi pobedio na izborima, taj je već priznao da nema poverenje naroda.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi