Izbori su iza ćoška, a opozicija?

Parlamentarni izbori u Srbiji, sada je jasno, biće održani krajem oktobra ili u novembru ove godine. Izborna kampanja će verovatno početi krajem avgusta ili početkom septembra.

Što se tiče SNS kao vladajuće stranke i njenih koalicionih partnera, skoro sve je jasno i poznato građanima. Rezultati su tu, svima vidljivi, a izneti su programi za razvoj Srbije do 2030. i 2035. godine. Iako izborna kampanja još nije počela, vlast je obično stalno u kampanji, s obzirom na to da neprekidno radi i bori se, kako na ekonomskom, tako i na spoljnopolitičkom planu, u interesu države Srbije i svih njenih građana.

Veće interesovanje pobuđuje opoziciona scena u ovom trenutku u Srbiji.

Srpska opoziciona scena, kako se približavaju izbori, sve je više posvađana i razjedinjena.

Samo ovoga puta prisutan je jedan novi igrač koji je uneo dodatni haos. Isprofilisala se u poslednje vreme jedna nova grupacija sa pretencioznim nazivom studenti, proizišla iz takozvanih studenata u blokadi, koja ima nameru da učestvuje na izborima. O tome da su prisvojili naziv studenti izlišno je govoriti o besmislu, jer u Srbiji ima više od 220.000 studenata. Sigurno je da studentsku populaciju ne predstavljaju, a koga predstavljaju, to još nisu saopštili.

Ta grupacija je zaratila sa opozicionim strankama i smatra da one ne treba da učestvuju na izborima, jer su njihove vođe bile na vlasti do 2012. godine, te je sada vreme da nove snage učestvuju i pobede ovu vlast.

U početku studentskih protesta opozicija ih je radosno podržala, međutim, kako se približavaju izbori, bukvalno su zaratili sa studentima. Ko su studenti, to niko ne zna, ko ih predvodi, to niko ne zna, a ko ih finansira, to se zna.

Studenti sve vreme izlaze sa svojim programom, iako mnogi misle da ga nemaju. Javno njihovi predstavnici, preko tajkunskih medija, zalažu se za donošenje deklaracije o genocidu u Srebrenici, izuzetno dobro sarađuju sa albanskim vlastima u Prištini, zalažu se za teritorijalno rastakanje Srbije kroz autonomije Raške oblasti ili Sandžaka i još mnogo toga vezanog za našu Pokrajinu Vojvodinu.

Ono što sve vreme pominju kao svoj program kada dođu na vlast jeste golo nasilje nad neistomišljenicima i segregacija. Na svim svojim skupovima, do sada održanim, histerično pominju dinstanje, kuvanje, vešanje, bacanje u Savu i Dunav, valjanje u katran i perje svih predstavnika dosadašnje vlasti i njihovih pristalica...

Dolazili su pred vrata kuća i stanova stranačkih funkcionera SNS i pretili njima i njihovim porodicama. A najnovija monstruozna ideja im je da starijima od 65 godina treba zabraniti da glasaju, odnosno da im treba oduzeti pravo glasa.

Ovako nešto ne egzistira nigde u svetu, ali to za ovdašnje takozvane studente ne znači ništa, jer je njihova genijalnost odavno prevazišla Srbiju i postali su savest čovečanstva... uljuljkani u ogroman novac koji dobijaju iz inostranstva.

Građani Srbije, po pitanju ovog studentskog pokreta, treba da budu vrlo obazrivi i nimalo naivni.

I Adolf Hitler u svojoj knjizi Mein Kampf ili, u prevodu, Moja borba, koju je napisao desetak godina pre dolaska na vlast u Nemačkoj, izneo je svoje ideje i političke poglede. Malo ko je tada u Evropi obratio pažnju na tu knjigu i shvatio je ozbiljno, ali čim je došao na vlast, Hitler je počeo da sprovodi sve što je u njoj naveo. Što bi rekli naši ljudi – nije da vas nisam upoznao sa svojim idejama.

Kako se i sada građanima Srbije preti golim terorom, pa do segregacije po pitanju godina koje određuju aktivno biračko pravo, ako se dođe na vlast, sve ovo treba vrlo ozbiljno shvatiti.

Opozicione partije u Srbiji, po svom starom dobrom običaju, ponašaju se kao rogovi u vreći. Izbori su tu i teško da će se pojaviti jedan centar moći, kao 2000. godine, pa da uz ogroman novac napravi jedan novi DOS.

Opozicija u parlamentu zna samo za destrukciju i ometanje rada na neverovatne primitivne načine, pa je i to možda deo programa, ali opet deo nasilja. Neki opozicioni prvaci odlaze u Brisel i traže da se našoj zemlji maksimalno oteža ulazak u EU. Ovo zvuči neverovatno, ali istinito, što bi opet rekli: „Lud, zbunjen...”

Svi dobro znamo šta je glavni program vodećih opozicionih stranaka – pored rezolucije o genocidu u Srebrenici, priznanja Kosova kao nezavisne države, uvođenja sankcija Rusiji, ulaska u NATO i svega ostalog što im bude naređeno iz inostranstva... Kako se izbori budu približavali, igra prestola će se pojačavati. Videćemo da li će svi prihvatiti Dragana Đilasa za lidera.

Trenutno je na opozicionoj sceni malo zatišje, jer su gospoda na morima, bližim i daljim, ali zasigurno će se, pošto smo to već viđali, kada se vrate, hvatati za preplanule vratove.

Trenutno, što reče jedan čovek iz naroda, sva opozicija u Srbiji izgleda kao jaje na betonu palo sa drugog sprata...

A da li se razbijeno jaje može ponovo vratiti u ljusku, videćemo...

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi