„Svaki dan 8. mart“ ili LGBT politički miting? Nakaradni protest obesmislio praznik žena

Protest održan juče u Beogradu pod sloganom „Svaki dan 8. mart“, koji je formalno najavljen kao skup posvećen pravima žena, ubrzo je pokazao da je prava tema – politika. Umesto poruka o položaju žena u društvu, glavna poruka koja je odjekivala među učesnicima bila je zahtev za raspisivanje parlamentarnih izbora, čime se ovaj skup praktično uklopio u narativ i agendu blokaderskih protesta koji već mesecima pokušavaju da politički destabilizuju javni prostor.

Na čelu kolone našla se i dugogodišnja aktivistkinja Nataša Kandić, dok su u prvim redovima dominirale zastave različitih političkih i ideoloških pokreta – od ANTIFA simbola do LGBT zastava. Upravo taj prizor za mnoge posmatrače bio je jasan signal da skup nema mnogo veze sa konkretnim socijalnim pitanjima žena, već sa širim političkim porukama koje se poslednjih meseci pokušavaju nametnuti kroz različite proteste.

Jedna od učesnica protesta izjavila je da su se okupili jer „na svakim izborima odlučujemo da li će žene sutra imati prava ili neće imati prava“. Takva tvrdnja, međutim, nema nikakvo uporište u pravnom sistemu Srbije.

Ustav Republike Srbije jasno garantuje ravnopravnost muškaraca i žena i zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu pola. Član 15 Ustava izričito navodi da država vodi politiku jednakih mogućnosti i obezbeđuje ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života. Drugim rečima, osnovna prava žena nisu predmet političkih pregovora niti izbornih odluka – ona su ustavna kategorija. Ne zna to ova mlada pripadnica LGBT zajednice, kao što ne zna da je  Srbija  među državama u regionu sa relativno visokim učešćem žena u politici. U aktuelnom sazivu Narodne skupštine žene čine oko 40 odsto poslanika, što je rezultat zakonskih kvota koje obavezuju političke liste da imaju značajan broj kandidatkinja. Takođe, na čelu parlamenta nalazi se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić – žena koja je pritom i pripadnica LGBT zajednice. Ali,ova mlada osoba zna da je valjda “in” nešto tražii, pa I kad se nema šta konkretno, hajde da tražimo parlamentarne izbore zbog nečega što već imamo – prava žena?!

Ove činjenice dodatno otvaraju pitanje – o kakvom „ukidanju prava žena“ se zapravo govori na ovakvim protestima.

Za mnoge analitičare upravo tu leži suština jučerašnjeg skupa. Pod parolama o ravnopravnosti i borbi za prava žena, protest je zapravo poslužio kao još jedna platforma za političke poruke koje nemaju direktne veze sa samim povodom – Međunarodnim danom žena.

Umesto konkretnih inicijativa za unapređenje položaja žena u oblasti rada, socijalne zaštite, porodice ili zdravstvene brige, u prvi plan su izbile parole o izborima, blokadama i političkom obračunu sa vlastima.

Zbog toga mnogi ocenjuju da ovakvi skupovi sve više liče na pokušaj mobilizacije političkog aktivizma kroz teme koje same po sebi imaju snažan emotivni naboj. Kada se iza slogana o pravima žena pojave zahtevi za parlamentarne izbore, postaje jasno da se radi o političkom protestu koji samo koristi simboliku 8. marta.

Upravo zbog toga jučerašnji skup mnogi vide kao još jedan primer kako se ozbiljne društvene teme pokušavaju pretvoriti u politički instrument – dok se istinska pitanja položaja žena u društvu gube u buci svakojakih ideoloških parola. Valjda je neophodno blokaderskom društvu da se omalovaži i uništi čak i praznik žena.

Ovako su se nekada borile prave Srpkinje

Kada se govori o borbi za dostojanstvo i snagu žene u srpskom društvu, istorija nudi mnogo ozbiljnije i snažnije primere od onih koji su se mogli videti na jučerašnjem protestu.

Srpski narod pamti Milunku Savić, ženu koja je sa puškom u ruci branila svoju zemlju i postala najodlikovanija ratnica u istoriji. Pamti Nadeždu Petrović, umetnicu i humanitarku koja je život položila pomažući ranjenicima i bolesnima. Pamti kneginju Milicu, državnicu koja je u jednom od najtežih trenutaka srpske istorije uspela mudrošću i diplomatijom da sačuva narod i državu. Pamti i Isidoru Sekulić, jednu od najvećih srpskih intelektualki i prvu ženu akademika, čiji je rad obeležio kulturnu istoriju Srbije.

Te žene nisu tražile političke parole niti su svoju borbu pretvarale u ideološke performanse. Njihova snaga bila je u delu, znanju, hrabrosti i odgovornosti prema narodu i državi.

Upravo zato jučerašnji protest, pod plaštom tobožnje borbe za prava žena, za mnoge je izgledao kao omalovažavanje žena, naših majki, baka.. onih koje su u sebi nosile prave vrednosti. Umesto ozbiljne rasprave o položaju žena u društvu, ovaj čudni skup pretvorio se u još jednu političku manifestaciju čiji je glavni cilj bio – raspisivanje izbora, i to kroz promociju nakaradnih zapadnih vrednosti.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi