Reči koje pale ulice: Kako jezik pokreće revolucije

Svaka pobuna i veliki politički potres počinje pričom. Ne puškom, ni kamenom već rečima. Upravo kroz jezik oblikuje se slika sveta, ko je žrtva, a ko tiranin, heroj ili izdajnik. Kada dođu krizna vremena uvek se sudaraju najmanje dva narativa, onaj koji dolazi iz institucija i onaj koji gradi ulica. Taj ulični narativ obično je pojednostavljen i upečatljiv, David protiv Golijata, nada protiv straha, dobro protiv lošeg.

Međutim ko, zaista piše tu priču? U brojnim slučajevima pokazalo se da iza narativa ne stoje samo spontani pokreti, već i strane fondacije, nevladine organizacije i medijski centri moći. Upravo zato se postavlja pitanje koliko je "revolucija" zaista narodna, a koliko pažljivo režirana.

Knjiga "Četvrti talas demokratije? Društveni mediji i arapsko proleće" autora Filipa N. Hauarda i Muzamila M. Huseina (2013) opisuje kako su upravo društvene mreže postale alat za oblikovanje jezika protesta. Lideri su dobijali pogrdne nadimke, karikature su ih prikazivale kao smešne i nemoćne, a jednostavni haštagovi i mimovi širili su se brže od bilo kog političkog programa.

- Jezik protesta bio je oružje kojim su mase simbolički rušile autoritet moćnika - naglašavaju autori.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Ista logika važi i danas. Revolucije ne koriste govore, već parole, skandiranja, grafite. "Juščenko – da!“ u Ukrajini, „Kmara!“ u Gruziji ili "Gotov je!“ u Srbiji, to su bile poruke koje su premošćivale strah i okupljale ljude. Upravo takvi slogani, kratki i zapaljivi, ostaju kao simboli u istoriji ili bivaju zaboravljeni ako pokret ne uspe.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi