Premijerka pred poslanicima o Ustavu Srbije, evo koje najznačajnije promene donosi

Predsednik Skupštine Ivica Dačić zakazao je za danas sednicu parlamenta na kojoj će premijerka Ana Brnabić da obrazloži predlog za promenu Ustava Srbije. Da bi ovaj predlog bio i prihvaćen, potrebno je da za njega glasa dve trećine poslanika.

Kada poslanici u načelu prihvate Predlog, dalji rad na amandmanima nastavlja Odbor za ustavna pitanja u saradnji sa predstavnicima struke iz oblasti pravosuđa i evropskih institucija. Kada svi predlozi i amandmani budu usaglašeni, parlament se ponovo izjašnjava i u roku od 60 dana raspisuje se referendum.

“Ukoliko se realizuje ono o čemu je predsednik govorio, da će parlamentarni izbori biti održani kada i predsednički i beogradski, u toj situaciji bi referendum morao da se održi pre raspuštanja skupštine zato što ovaj saziv mora da proglasi nove ustavne promene. U tom slučaju je realno da na jesen bude referendum”, rekao je Dačić Tanjugu.

Pre nego što referendum bude raspisan, neophodno je promeniti i Zakon o referendumu.

Prema Ustavu iz 90-ih za uspeh referenduma bilo je neophodno da izađe i glasa više od polovine građana, a u važećem Ustavu je dovoljno da glasa većina od broja izašlih, pojasnio je Dačić.

pročitajte još

Ministarka pravde o najznačajnijim izmenama Ustava: Vrhovni kasacioni postaje Vrhovni sud Srbije, menja se i način izbora

Promene Ustava tiču se pravosuđa, odnosno načina izbora sudija i tužilaca.

Pred zakazanu sednicu, Udruženje sudija i tužilaca Srbije poručuje da je krajnje vreme da se, nakon višegodišnjih rasprava i polemika, usvoje ustavni amandmani.

“Sada je vreme da se donese samo jedna odluka – da li će Republika Srbija, u skladu sa svojim obavezama i na osnovu rešenja koje je odobrila Venecijanska komisija, izmeniti Ustav ili ne”, navodi se u saopštenju Upravnog odbora UST.

Predlog zakona o promeni Ustava trebalo bi da donese izmene načina izbora članova Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, sudija koje se biraju prvi put, a Vrhovni kasacioni sud bi trebalo da se preimenuje u Vrhovni sud Srbije.

Kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva, ubuduće bi trebalo da ima umesto 11 članova koje bira parlament Srbije, 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije.

Državno veće tužilaca bi trebalo da postane Visoki savet tužilaca sastavljen od 10 članova, od kojih četiri bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Ustav (lat. constitutio) je najvažniji pravno-politički dokument neke države, koji sadrži načelne propise o društvenom, ekonomskom i političkom uređenju države, propisuje prava i dužnosti građana, određuje najviše organe vlasti i njihove međusobne odnose. Važeći Ustav donet je 2006. godine nakon referenduma na kojem su se građani izjasnili na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije?“ odgovorom „da“ ili „ne“. Na birališta je izašlo 3.645.517 građana, a za Ustav je glasalo 3.521.724. Poslanici Skupštine Srbije su 8. novembra proglasili novi Ustav.

Republičko javno tužilastvo bi promenilo naziv u Vrhovno državno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije.

Sudije i tužioci, koji se prvi put biraju, više neće biti birani prvo na mandat od tri godine, već se uvodi takozvana stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije.

Sudije i zamenike tužilaca će, umesto do sada Narodne skupštine, ubuduće birati Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Ove izmene su jedan od osnovnih zahteva u oblasti vladavine prava na putu evropskih integracija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi