Suverenizam Ficove vlade i stvaranje regionalnog jezgra: Šta znači slovačko zatvaranje kancelarije za vezu u Prištini
Kako se navodi, odluka o zatvaranju Kancelarije u Prištini doneta je prošlog meseca
Slovačka, jedna od pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, odlučila je da zatvori svoju Kancelariju za vezu u Prištini četvrt veka nakon njenog otvaranja, prenose prištinski mediji.
Zatvaranje Kancelarije za vezu Slovačke potvrdilo je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Republike Slovačke za Radio Kosovo.
- Odlukom Vlade Slovačke, Kancelarija za vezu Republike Slovačke u Prištini biće zatvorena do 31. decembra 2024. godine, zbog reorganizacije diplomatske mreže i smanjenja budžeta - navedeno je u odgovoru Odeljenja za komunikacije slovačkog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, prenosi RTK.
Kako se navodi, odluka o zatvaranju Kancelarije u Prištini doneta je prošlog meseca.
Slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar boravio je u poseti Srbiji, a u petak je posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem u Beogradu ponovio da čvrst stav Slovačke o nepriznavanju tzv. Kosova ostaje nepromenjen.
O značaju ovog čina Slovačke po napore Srbije za očuvanje sopstvenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, za Euronews Srbija su govorili karijerni diplomata Zoran Milivojević i politikolog i analitičar Uroš Nikolić.
Milivojević: Slovačka daje do znanja da uvažava argumente Srbije po pitanju odbrane Kosova i Metohije
Milivojević ističe da je i iz ove odluke Bratislave vidljivo da oni neće menjati svoj stav o nepriznavanju nezavisnosti tzv. Kosova.
- Suština ovog slučaja je u političkoj odluci. Dakle, po proceni slovačkog ministarstva spoljnih poslova i slovačke politike, ja bih rekao da ta kancelarija njima ne treba. To je na liniji stava Slovačke da ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i na liniji je politike koju sprovodi sad Vlada gospodina Fica. Mi smo pre tri, četiri dana imali ministra spoljnih poslova Slovačke Blanara u Beogradu, sa čvrstim stavom da Slovačka neće menjati svoj stav vezano za Kosovo. Prema tome, očigledno da je to stav ove vlade i da je to stav politike ove vlade na srednji i dugi rok odnosno koliko ova vlada bude u poziciji da sprovodi slovačku spoljnu politiku - navodi Milivojević i dodaje:
- Druga stvar, iz ovog susreta juče, koji je bio u Komarnu, mi smo videli da su odnosi na relaciji Bratislava-Beograd podignuti na najviši mogući nivo. Videli smo i da su odnosi na relaciji Bratislava-Budimpešta takođe na visokom nivou. Inače, jedan od razloga, svojevremeno, i jedan od izgovora je bio da Slovačka ne priznaje takozvano Kosovo zbog mađarske manjine i eventualnih rizika u budućnosti i tako dalje. Očigledno da je i taj razlog pao i da dominira razlog da su odnosi Bratislave i Beograda na visokom nivou, i da će Slovačka čvrsto stajati na pozicijama da ne priznaje Kosovo iz prostog razloga što stoji na pozicijama, s jedne strane, visokih odnosa koji idu ka strateškim odnosima na relaciji Beograd-Bratislava, to je prvo i drugo, da Slovačka, ono što je politički za nas takođe važno, na ovaj način daje do znanja da uvažava argumente Srbije u odbrani pitanja Kosova i Metohije, kad je reč o Srbiji - objašnjava Milivojević.
On podseća i na koji način sve vreme svoj stav brani Srbija, ali i ističe da stav Slovačke iskače iz kalupa, tj. izdvaja se iz stava nekih zapadnih zemalja koje podržavaju nezavisnost takozvanog Kosova.
- Argumenti Srbije su zasnovani na povelji Ujedinjenih nacija o međunarodnom pravu i principima međunarodnog prava. To je nešto što u nekom smislu iskače iz onoga što je stav Zapada i velikih zapadnih sila kad je reč o Kosovu i Metohiji i zalaganju za 'kosovsku državnost', i približava se jednom principijelnom stavu koga se recimo čvrsto drži Kipar, i drži se Španija u dobroj meri. Prema tome, to je za nas najvažniji element u oceni ovog zatvaranja ove kancelarije i njemu bih ja na neki način pridao najveći značaj - objašnjava Zoran Milivojević.
'' Regionalno jezgro Beograd-Budimpešta-Bratislava uvažava međunarodne standarde i norme"
Diplomata podseća i da Srbija, Mađarska i Slovačka, čiji su se lideri sastali u Komarnu, imaju zajednički stav da su nacionalni interesi prioritet.
- I druga stvar, to je potpuno jedna suverenistička politika za koju se zalaže aktuelna vlada premijera Fica i politika koja uvažava, ja bih rekao, nacionalne i državne interese Slovačke i mi smo to videli i juče iz ovog sastanka u Komarnu i to približavanje sa Budimpeštom. Dakle, stvara se jedno, zajedno sa nama, interesantno regionalno jezgro koje se bazira na principima spoljne politike koja uvažava međunarodne standarde i norme uključujući međunarodno pravo. S druge strane imamo stav da su nacionalni interesi prioritet i da je ponašanje i tih država, tih vlada i tih politika na liniji nacionalnih interesa. U ovom slučaju vlada Slovačke razume prvorazredni slovački interes za saradnju sa Srbijom - podseća on i dodaje:
- Još jedan element je to da između Srbije i Slovačke nema otvorenih pitanja. Ovim stavom oko Kosova i Metohije se i na neki način svako eventualno otvoreno pitanje definitivno zatvara, ukoliko je uopšte i bilo otvorenih pitanja. Drugo, položaj slovačke manjine u Srbiji je nešto što je most saradnje i ono što je poznato i ono što je čak i priznato da je visokstepen položaj te manjine i zadovoljstvo tim položajem jedan od važnih argumenta u pozitivnom tretmanu odnosa sa Srbijom od strane Slovačke i stava prema Srbiji - kaže on.
Na pitanje da li bi ovakav potez Slovačke u budućnosti mogao da dovede do promene po pitanju stava drugih evropskih zemalja koje priznaju nezavisnost tzv. Kosova, Milivojević ističe da je srpski severni sused dobar primer takve zemlje.
- Evo imate u prvom redu ovu državu koja vam je juče imala predstavnika u Komarnu, imate Mađarsku koja je priznala, ali se ponaša na jedan potpuno drugačiji način. Ponaša se otprilike u skladu sa svojim nacionalnim interesima, principima svoje spoljne politike koju vodi, koju vodi na jedan način gdje postoji njena nezavisnost u onim domenima gde je nacionalni interes u prvom redu izražen - kaže on i dodaje:
- Ona tako tretira i odnose sa Srbijom, bez obzira što je priznala Kosovo, ona se ne ponaša kao država koja ga je priznala u punom kapacitetu. To je slično nešto ponašanju kakvo je imao Egipat u odnosu na svojevremeno priznanje. Ali najbolji vam je primer mađarska država koja ga je priznala, ali koja se ponaša na način koji ne pokazuje da je to priznanje izraz državnog i nacionalnog interesa u odnosima sa Srbijom. Naprotiv, ona daje prednost državnom i nacionalnom interesu u odnosima sa Srbijom u odnosu na to priznanje i to priznanje na neki način zanemaruje. Ona to čini javno, oni su bili protiv i ostaju protiv prijema Kosova u Savet Evrope, da ne govorimo o nekim drugim stvarima.
Milivojević na kraju primećuje da stavovi Slovačke i Mađarske po pitanju Kosova i Metohije stoje u skladu sa činjenicom da se smanjuje broj onih koji prizanju takozvano Kosovo.
- Dakle, postoji ta tendencija i ona u velikoj meri raste, u tolikoj meri u kojoj su jaki i naši argumenti za vraćanje na međunarodno pravo, ako hoćete na principe povelje u ovom podeljenom svetu. Činjenica je da ne raste krug onih koji su priznali, naprotiv, on se smanjuje, sužava, to nama ide u korist, tako da nije isključeno da se još neko u Evropi u tom smislu oglasi - zaključuje Milivojević.
Nikolić: Znak da Slovačka ni pod kakvim pritiscima neće ići ka razvijanju odnosa sa Prištinom, kamoli priznanju
Analitičar Uroš Nikolić u činu gašenja slovačke Kancelarije za vezu u Prištini vidi simbolički čin kao rezultat brojnih poseta i dobrih odnosa Srbije i Slovačke.
- Pre svega bih naglasio da je značaj Slovačke za nas jako veliki sa aspekta da je ona članica Evropske unije i članica NATO pakta. Ona je među pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova i među četiri zemlje u NATO paktu koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova. Znači, pored ovih zemalja poput Rusije i Kine koje su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su nam važne u tom delu da onemoguće državnost tzv. Kosova, tako su nam važne i ove zemlje koje iz nekih svojih razloga, ali što je normalno i legitimno, i iz svojih razloga i prijateljstva sa Srbijom čak, pošto imamo dobre odnose, ne priznaju tu tzv. nezavisnost. Sve one su dragocene jer tzv. Kosovo u taj kolektivni Zapad, čije je ono čedo, ne može do kraja da se integriše kao država, jer je potrebna saglasnost i potrebno je da budu država koju priznaju sve članice tih saveza što se ne događa - kaže Nikolić i dodaje:
- Ja ovo gašenje vidim kao neki simbolički znak, moguće da ima i tih unutrašnjih razloga rezanja budžeta, ali mislim da je to i koincidencija posle ovolikih poseta. Setimo se, ministar odbrane Slovačke je bio u Beogradu, ministar spoljnih poslova Slovačke je bio u Beogradu, predsednik Srbije se juče sastao sa Robertom Ficom sa kojim ima izvrsne odnose. Znači ovo je neki simbolički znak da, ne samo što Slovačka ni pod kakvim pritiscima neće ići u dalje razvijanje odnosa sa takozvanim Kosovom ili eventualno priznanje, nego čak da je to neki korak unazad za takozvano Kosovo, da umesto da se ono pomera ka tome što bi oni želeli, ka sve više i više, makar de facto, priznanja, proces teče unazad - smatra Nikolić.
On primećuje i da oni, koje on naziva sponzorima nezavisnosti tzv. Kosova, sve vreme traže slabu tačku među pet zemalja koje ne priznaju tzv. Kosovo, a članice su EU.
- Među tih pet zemalja, kolektivni Zapad svih ovih godina traži najslabiju tačku, najslabiju kariku, jer im je simbolički jako važno da makar jednu zemlju nateraju da promeni stav ili da dozvoli da takozvano Kosovo napreduje ka atlantskim ili ka evropskim integracijama. Međutim, ovo što sada Slovačka radi to govori da proces ide ka tome da se taj provizorijum zapadnog dela međunarodne zajednice uopšte ne priznaje kao nekakva zasebnost, nego naprotiv da se priznaje kao neotuđivi deo Srbije - ističe Uroš Nikolić.
"Orbanova Mađarska danas ne bi priznala nezavisnost tzv. Kosova"
- Treba naglasiti i da u Srbiji postoji slovačka nacionalna manjina, koja se jako poštuje, gde imaju najveća moguća prava, kao i mađarska nacionalna manjina, koja ima sva prava i lojalna je Srbiji, kao što je i srpska Mađarskoj. Znači postoji i ta neka istorijska spona suživota na zajedničkim prostorima, međusobnog poštovanja i uređenja prava. Sve to utiče na dobre odnose, a postoji i druga, geopolitička, dimenzija, a to je recimo da mnogi smatraju da Fico vodi pro-rusku politiku, ali u stvari on vodi nacionalnu politiku u slovačkom interesu, kao i Orban, kojeg optužuju za isto, a on ustvari vodi pro-mađarsku politiku, jer njemu nije u interesu da se sukobi sa Rusijom, naprimer - primećuje Nikolić i nastavlja:
- Srbija i Mađarska nemaju otvorena pitanja, Mađarska je bila ili uzdržana ili, u zadnjih godinu-dve, ekstremno protiv tzv. Kosova, a na strani Srbije, podržavajući njen stav. Ubeđen sam da je sada 2008. godina, tj. da je sada došlo do pitanja 'za' ili 'protiv' nezavisnosti tzv. Kosova, Orbanova Mađarska ga ne bi priznala.
Nikolić na kraju primećuje da Slovačka i Mađarska podržavaju Srbiju i po drugim pitanjima, što znači da se u nepriznavanju tzv. Kosova, odnosno u uvažavanju argumenata Srbije, ne krije uskopolitički interes.
- Pitanje jedinstvenog regionalnog jezgra je interesno jer su to zemlje koje su bliske jedne drugima. To je jedan geografski region, npr. Vojvodina izlazi u srednju Evropu. U prilog tezi da ovakav njihov stav nije samo strah od separatizma, jeste to da Slovačka osim po pitanju Kosova i Metohije, državu Srbiju podržava i po nekim drugim pitanjima, kao i Mađarska što je recimo bila blagonaklona i što je osuđivala neke antisrpske poteze. Znači nije samo pitanje Kosova i Metohije nego tu je recimo i odnos prema sramnoj rezoluciji o Srebrenici, gde smo mi videli da se Mađarska i Slovačka nisu pridružile tom antisrpskom horu, što znači da su ti odnosi čak širi i od pitanja samog Kosova i Metohije. To je potpuno prirodno, jer da je samo to u pitanju oni bi drugačije postupali. Znači postoje širi interes i prijateljski odnos - zaključio je Uroš Nikolić.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari