Bile su im vezane ruke na leđima, stalno su pitali gde ih vodimo: Albanac iz UČK otkrio jezive detalje masakriranja Srba u "žutoj kući"

Bilo je proleće 2000. godine. Dok smo vozili ka Albaniji, Srbin nas je molio da njega i ženu ubijemo tu odmah, na mestu: Ne želimo da budemo isečeni na komade, preklinjao je. Odvezli smo ih u 'žutu kuću', južno od Burela. Kada sam ušao u jednu od soba, osetio sam jak miris lekova i lepljivo sladak zadah. Podsetilo me je na bolnicu i pripalo mi je muka...

Ovako je u do sada neobjavljenom izveštaju iz oktobra 2003. (koji je sačinjen nakon posete šefa Haškog tribunala Patrika Lopeza Teresa i direktora za pravdu Unmika Emona Smita Kosovu, prim. aut.) svedočio jedan od osmorice svedoka jezivog zločina u 'žutoj kući'. 

Na toj lokaciji su stotinama Srba i nealbanaca izvađeni organi i potom prodavani na crnom tržištu u klinikama širom Evrope. Ovaj izveštaj mogao bi da bude krucijalni dokaz u radu novoformiranog suda za zločine OVK. 

Informer prenosi svedočenje svedoka 'broj 1', Albanca s jugozapada Kosova i Metohije koji je služio kao vozač i vojnik nižeg ranga u OVK i direktno učestvovao u prevozu zarobljenika u Burel. 

Avgust 1999. 

- Učestvovao sam u transportu zarobljenika sredinom avgusta 1999. Pozvao me je oficir OVK. Bio sam primoran da učinim šta su tražili. Otišli smo ka Prizrenu u 'Folksvagenovom' kombiju da pokupimo Srbe. Bile su im vezane ruke na leđima. Nisam ih znao, bili su u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama života. Po odeći su ličili na seljane. Stalno su nas zapitkivali gde ih vodimo. Stražar im je rekao: 'Vodimo vas da sečete drva i radite na farmama'. U Prizrenu nam je rečeno da ne smemo da ih bijemo. To je bilo prvi put tako, s obzirom na to da nam je prethodno bilo dozvoljeno da im lomimo ruke i noge... Sledećeg dana smo krenuli ka Albaniji i stigli preko Morine. Prespavali smo u Burelu. Tu sam video još desetak Srba, muškaraca i žena. Bili su u nekom skladištu. Sutradan smo ih prevezli u kuću južno od Burela. Pre polaska dali su nam da ponesemo neku dokumentaciju u crnoj torbi. Na svim putovanjima smo doktorima davali medicinsku dokumentaciju o zarobljenicima. Kad smo stigli, čekao nas je albanski doktor Đamil. Pogledao je zatvorenike i pitao da li su bijeni. Uveli su ih unutra, a ja sam se vratio kući - rekao je svedok o dešavanjima u avgustu te kobne 1999. godine. 

Sledeća tura je bila u novembru/decembru 1999, kako je rekao ovaj Albanac. 

- Otišao sam u Burel vozeći žene, ovog puta u 'mercedes' kombiju. Utovarili su četvoricu Srba u kombi, bili su mladi i dobrog stasa. Vozili smo uz reku i na kraju putu naišli na svetložutu kuću. Bila je stara. U kući je bilo nekoliko muškaraca i dva doktora. Jedan je bio Arapin, drugi Albanac po imenu doktor Admir. Srbi su bili nervozni. Bili su izvođeni iz kombija i odvedeni u skladište iza kuće... - prisetio se... 

Podsetimo, u "žutoj kući" u Albaniji, gde su krajem devedesetih vađeni organi Srbima otetim na Kosmetu, postojala je soba koja je bila opremljena kao privatna klinika. U tu kuću je više puta dolazio nekadašnji komandant tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuš Haradinaj, ćerki vlasnika kuće je davao novac...

Organi Srba su iz te kuće, nakon vađenja, išli direktno u Tursku, gde su prodavani.  

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi