Mali: Srbija vodi jasno definisanu i odgovornu politiku upravljanja javnim dugom

09.11.2023

22:29

0

Ministar je podsetio da je prethodna vlast od 2008. do 2012. godine napravila čak 748 milijardi dinara deficita u kasi

Mali: Srbija vodi jasno definisanu i odgovornu politiku upravljanja javnim dugom
Siniša Mali - Copyright FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je danas da profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić u ekonomskoj analizi objavljenoj u nedeljniku “NIN” nije ušao u suštinu i nije celovito sagledao fiskalnu poziciju zemlje i sveobuhvatno makroekonomsko okruženje.

- Kada analizira javni dug i deficit, morao bi da zna da je sa njima neodvojivo povezan i BDP. Ne možete da gledate samo jednu stranu bilansa, a zapostaviti indikator ekonomske moći jedne zemlje - poručio je Mali i dodao da u analizi javnog duga i deficita treba uzeti u obzir i iznos BDP-a jer on govori o stvorenoj vrednosti u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda.

Ministar je podsetio da je prethodna vlast od 2008. do 2012. godine napravila čak 748 milijardi dinara deficita u kasi, odnosno 7,4 milijade evra i zato je zaduživanje koje je usledilo pokrivalo njihov minus.

Tanjug/Sava Radovanović
 

- Pritom, taj deficit se tada nije koristio za rast i razvoj zemlje, već isključivo za bogaćenje pojedinaca bivšeg režima. Mi danas novac koristimo za ulaganje u kapitalne investicije, što doprinosi daljem rastu BDP-a i podiže kvalitet života građana - napisao je Mali na Fejsbuku.

Prema njegovim rečima, u protekloj deceniji izgradili smo 445 km auto-puteva, “dok su oni tek 42,6 kilometara, deset puta manje. Izgradili smo 108 km pruga, dok oni nisu nijedan jedini kilometar… Rekonstruisali smo 147 bolnica i domova zdravlja, a oni su i tu na nuli”.

Dodao je da, kada pomognete privredu i građane za vreme korona krize sa devet milijardi evra, to jesu opravdana izdvajanja, jer, kako je ocenio, time spašavate zemlju, čuvate radna mesta i životni standard svih gradjana.

- Profesor bi trebalo da zna da je 2012. godine država bila pred bankrotom, sa 8 milijardi dinara na računu, tako da je bilo potrebno finansirati sve preuzete obaveza i dugove iz prethodnog perioda - rekao je Mali. On je dodao da su ti dugovi bili stavljani "pod tepih".

Tanjug/Jadranka Ilić
 

Kada neko pre vas napravi ogroman minus, od čak 7 milijardi evra, na vama je posle da budete odgovorni i da taj ogroman minus pokrijete. Zato je došlo i do rasta javnog duga od 2012. godine do 2014. A zamislite koliko bi iznosio dug i deficit u tom periodu, da primanja od privatizacije nisu korišćena za pokriće neproduktivnih rashoda - istakao je ministar finansija.

Kako je naveo, odgovornom fiskalnom politikom, država je povećala rashode tokom pandemije i energetske krize, kako bi i kratkoročno i dugoročno umanjila posledice po privredni i društveni ambijent, očuvala živote ljudi, očuvala proizvodne kapacitete i nastavila da podiže životni standard ljudi.

- Nismo imali masovna otpuštanja, tako da danas imamo preko 2,3 miliona zaposlenih. Teret te krize, koja je mnogosutruko veća, je država preuzela na sebe”, rekao je Mali, napominjući da je cilj da deficit 2025. godine bude 1,5 odsto, kao i da se sve to radi uz detaljne analize sa MMF-om “koji je 2011. godine, kada su oni bili na vlasti, napustio Srbiju i prekinuo program saradnje.

On je dodao da je za vreme prethodne vlasti, 500.000 ljudi ostalo bez posla.

- I ponoviću, vi ste tada imali 8 milijardi dinara na računu, a mi danas imamo 506 milijardi dinara. Kad bismo svoje depozite iskoristili da odmah otplatimo deo nedospelih obaveza, stanje javnog duga bi danas iznosilo 44,5 odsto BDP, a podsetiću vas da je dug evrozone preko 91 odsto BDP - naglasio je Mali i ocenio da se ekonomska aktivnost u Srbiji ubrzava, kao i da je u trećem kvartalu zabeležen rast od 3,5 odsto, dok zemlje EU beleže stagnaciju, neke i zvaničnu racesiju.

- Rezultat naše politike je 500.000 novih radnih mesta i 467 novih fabrika i pogona”, dodao je ministar i ocenio da je “previse ambiciozan cilj da sociolog priča o deviznom kursu - kao i da on ne može građanima Srbije da objasni preporuku da bi dinar trebalo da oslabi za 5,9 odsto.

- Hvala bogu, dinar nije živ pa ne može da ga posluša, a neće ni Narodna banka Srbije koja ima najveće devizne rezeve u istoriji, a u nekim periodima krize, čak je morala da prodaje devize da dinar ne bi dodatno ojačao. Setimo se, u njihovo vreme kurs je podivljao i dinar je oslabio sa 81 na 113 dinara za jedna evro - naveo je Mali.

On je istakao da podaci i analize ukazuju da imamo pod kontrolom javni dug i “rekordan iznos novca na računu”.

Prema njegovim rečima, na kraju 2012. godine učešće javnog duga  u BDP iznosilo je  52,9 odsto, odnosno javni dug je iznosio 17,7 milijardi evra.  Na kraju 2023. godine, dodao je, očekuje se da učešće javnog duga u BDP iznosi 52,7 odsto, odnosno 36,4 milijardi evra.

- Postepeni pad racija, očekuje se i u narednim godinama, tako da bi na kraju 2026. godine učešće duga u BDP trebalo da iznosi 49 odsto BDP. Srbija vodi jasno definisanu i odgovornu politiku upravljanja javnim dugom, koja podstiče održiv ekonomski rast zahvaljujući finansiranju brojnih infrastrukturnih projekata, uz istovremeno smanjenje njegovog učešća u BDP-u - kazao je Mali i dodao da Međunarodni monetarni fond i rejting agencije u svojim izveštajima pozitivno ocenjuju politiku upravljanja javnim dugom.

Tanjug/Sava Radovanović
 

Kako je naveo, s obzirom na to da Srbija ima na računu čak 506 milijardi dinara, neto stanje javnog duga na kraju septembra 2023. godine je znatno manje i iznosilo je 30,77 milijardi evra, dok je njegovo učešće u BDP-u 44,5 odsto.

- Srbija je u prethodnom periodu značajno unapredila strukturu duga. Tako je prosečno vreme do dospeća duga sa 5,1 godine na kraju 2016. godine podignuto na 7,4 godine…Takođe je značajno smanjen i garantovani dug i rizici koje on sa sobom nosi. Garancije su pre 2015. godine izdavane u velikoj meri za likvidnost, dok se danas izdaju za infrastrukturne projekte - naveo je ministar finansija, ocenjujući da je politika upravljanja javnim dugom jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost kako duga, tako i javnih finansija.

On je rekao da je ponosan na fiskalnu konsolidaciju i kako je  budžetski deficit držan pod kontrolom.

- Za sledeću godinu projektovan deficit je 2,2 odsto. Visina deficita do dva odsto je čak i poželjna u ekonomskoj teoriji i praksi, u slučaju da se njime finansira rast i razvoj. Ove godine rebalansom je predviđen deficit od 2,8 odsto, te je očigledna opadajuća trajektorija u ovom makroekonomskom pokazatelju - istakao je ministar finansija.

On je naveo da se profesor bavi i opštim budžetskim pravilima, iako, kako je naveo, autor nije ostao dosledan i  nije na dobar način razumeo mehanizam zakonski usvojenih  fiskalna pravila

- Donošenjem fiskalnih pravila krajem 2022. godine predviđena je njihova primena od 2025. godine, odnosno od budžeta za 2025. godinu. Ovaj prelazni period omogućiće da se postepenom konsolidacijom dođe do nivoa deficita predviđenih fiskalnim pravilom - precizirao je Mali.

Dodao je da se formulisanje novih fiskalnih pravila odvijalo u periodima velike neizvesnosti prouzrokovane eksternim šokovima kao što su kovid kriza i sukob u Ukrajini, te posledično energetska kriza i inflacija.

- Fiskalna konsolidacija velikog intenziteta u samo jednoj godini, koja bi se dogodila da je deficit od 3,2% u 2022. godini u 2023. bio više nego prepolovljen na 1,5%, bila bi kontraproduktivna i uticala bi negativno na privredni rast - upozorio je ministar finansija.

On je dodao da se išlo na postepeno smanjenje deficita kako “ne bismo ugušili privredni rast i privredu”.

- Velika kontrakcija oštetila bi samo građanje i kompanije. A mi to nismo mogli a ni želeli da učinimo”, istakao je Mali i dodao da profesor Radonjić zaboravlja važnu činjenicu a to je “da smo i pored rasta kamatnih stopa na svetskom finansijskom tržištu uspeli da minimiziramo uticaj globalnog rasta kamata na naš dug. Prosečno poderisana kamatna stopa je uprkos ovako intezivnom rastu stopa na tržištu ostala na stabilnom nivou i niža je u odnosu na pojedine godine, kada je situacija na tržištu bila daleko povoljnija - istakao je.

Prema njegovim rečima, vodeći se najboljom praksom Srbija je od decembra 2020. godine realizovala nekoliko hedžing transakcija kojim je smanjila valutni rizik i istovremeno do danas uštedela 85,7 miliona evra.

Javni dug je, istakao je ministar, na adekvatan način strukturiran i što se tiče kreditora, gde, kako je naveo, postoji dobar balans između duga koji je ugovoren sa komercijalnim poveriocima i duga ugovorenog sa multilateralnim i bilateralnim poveriocima, kako bi se minimizirali troškovi i rizičnost portfolija.

- Nije mi bila namera da poentiram kao u šahu ili tenisu u ovoj matematičkoj i statističkoj igri, već samo da argumentovano obrazložim i objasnim ne samo njemu, već i građanima i stručnoj javnosti – za šta se borimo i koje smo rezultate postigli do sada - zaključio je Mali i ocenio da su ti rezultati vidljivi na svakom koraku.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike