Stoltenberg o odnosima Srbije i NATO: Ne smeta nam što kupujete naoružanje iz Rusije i Kine

Severnoatlantska alijansa u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Ne smeta nam što se Vojska Srbije oprema naoružanjem iz Rusije i Kine. Kfor će ostati na Kosovu sa oko 3.500 vojnika – rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, Alijansa će nastaviti da pomaže zemljama u regionu u sprovođenju reformi što je od koristi, ne samo njihovim građanima nego i “celoj evroatlantskoj porodici”.

– Evroatlantska bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu su u direktnoj vezi. Od kraja devedesetih naše snage pomažu očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Naše kancelarije u Sarajevu i Beogradu podstiču politički dijalog i sarađuju na praktičпom nivou. Nekoliko zemalja na Zapadnom Balkanu su sada saveznici NATO. Ove zemlje su bile mogućnosti da ојаčаju svoju demokratiju, osnaže svoju bezbednost, povećaju sigurnost svojih građanai i unaprede ekonomiju preko novih stranih investicija. Naša politika u regionu uključujuci i našu politiku otvorenih vrata – ima za cilj jačanje stabilnosti i podizanja nivoa saradnje – rekao je Stolternberg za “Kurir”.

“Ne smeta nam što Srbija oprema svoju vojsku naoružanjem iz Rusije i Kine”

Prema njegovim rečima, NATO u potpunosti poštuje vojnu neutralnost Srbije. Podseća da bliska saradnja traje 14 godina i napominje da je redovno u kontaktu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim liderima.

– NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije, a u periodu od 20 godina uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi više od 230 tona zastarele municije. Srbija i NATO su takođe zajedno radili na obuci iračkih vojnih lekara, čime su podržali oružane snage Iraka. Pоzdravljamo ovo obostrano korisno partnerstvo sa Sr- bijom i spremni smo da ga razviјamo dalje – kaže Stoltenberg i dodaje da Alijansi ne smeta što Srbija poslednjih godina oprema svoju vojsku uglavnom naoružanjem iz Rusije i Kine.

“Odluka o formiranju vojske Kosova doneta uprkos mojim savetima”

On napominje da NATO u potpunosti poštuje nastavak dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije jer je, prema njegovim rečima, dijalog preduslov za regionalnu stabilnost. Pozdravio je i “napredak načinjen u Vašingtonu”.

Osvrnuo se i na formiranje vojske Kosova, naglašavajući da je još decembra 2018. rekao da nije dobro vreme za taj potez i da je odluka doneta uprkos njegovim savetima.

– Uz promenu mandata, Severnoatlantski savez preispituje nivo angažovanja NATO sa kosovskim bezbednosnim snagama. Saveznici kontinuirano razgovaraju o ovoj temi. I dalje smo u potpunosti posvećeni bezbednosti na Kosovu i regionalnoj stabilnosti. U više navrata sam isticao da i Beograd i Priština treba da se staraju o tome da ne nastanu tenzije u regionu, da se suzdržavaju od izjava ili postupaka koji mogu dovesti do eskalacije i da ostanu fokusirani na napredak uz reforme i dijalog – objašnjava generalni sekretar NATO.

“Izjavio sam saučešće svima koji su izgubili najbliže u bombardovanju 1999.”

Govoreći o bombardovanju 1999. godine, generalni sekretar napominje da je svestan da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji budući da su, kako kaže, sećanja, posebno onih koji su izgubili voljene, i dalje bolna.

– NAТО је 1999. započeo tu operaсiju kako bi sprečio humanitarnu katastrofu koja se odvijala na Kosovu, nakon više od godinu dana sukobа, odlaska desetina hiljada izbeglica u susedne zemlje i više neuspeha međunarodnih diplomatskih napora da se sukob reši. Svaki izgubljen i nedužni život je tragedija i zbog toga duboko žalim. Izjavio sam saučešće porodicama i svima koji su izgubili najbliže na obe strane sukoba. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići dalje i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnetstvom – gledamo ka boljoj budućnosti – napominje on.

“Lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje”

Stoltenberg je podsetio da je NATO 2001. godine osnovao Komisiju o osiromašenom uranijumu koja je bila forum za razmenu informacija o mogućim zdravstvenim rizicima.

– Na osnovu nezavisnih dokaza, Komisija je zaključila da upotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobu na Kosovu nije prouzrokovala nikakve trajne zdravstvene rizike. U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2001. godine takođe je zaključeno da lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje. Ovo je naučno dokazano i nije se promenilo od 2001. godine – zaključuje Jens Stoltenberg.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi