Poslednji čin države nastale 1918: Pre 31 godinu formirana poslednja Jugoslavija

Na današnji dan, 1992. godine, odlukom Skupštine SFRJ, kao zajednička država Republike Srbije i Republike Crne Gore, osnovana je Savezna Republika Jugoslavija. 

SFRJ se raspala u oružanim sukobima koji su počeli u martu 1991. godine, s proglašenjem nezavisnosti SR Slovenije i SR Hrvatske. Rat u Sloveniji između JNA i republičke teritorijalne odbrane potrajao je desetak dana, a sukob u Hrvatskoj pretvorio se u građanski rat koji je trajao od 1991. do 1995. godine.

Profimedia

U sukobe u SFRJ ubrzo se umešala Evropska zajednica. Pod pokroviteljstvom EZ, od septembra 1991, kratkotrajnim sastankom u Palati mira u Hagu, počela je s radom Međunarodna konferencija o Jugoslaviji. Tamo je 18. oktobra 1991. godine predsedavajući konferencije Piter Karington predložio da sve jugoslovenske republike dobiju nezavisnost, i to bez menjanja republičkih granica, ali predsednik Srbije Slobodan Milošević odbio je da prihvati taj predlog, jer bi time Srbima koji su na velikim područjima Hrvatske i Bosne i Hercegovine bili većina bilo oduzeto pravo da nastave da žive u jedinstvenoj državi SFRJ, a prednost je data pravu republika da se odvoje od SFRJ.

Predsednik Crne Gore Momir Bulatović prvo je prihvatio Karingtonov predlog, ali je ubrzo promenio mišljenje i stao na Miloševićevu stranu. Već tada je bilo jasno da će doći do neke vrste federacija Srbije i Crne Gore u budućnosti, s obzirom na to da je bilo samo pitanje kada će se i BiH odvojiti od SFRJ.

Formiranje SR Jugoslavije

Posle početka priznavanja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske u januaru 1992. godine, Vlada Srbije pozvala je predsednike vlada Crne Gore, Makedonije i BiH da razgovaraju o nastavku postojanja Jugoslavije, ali predstavnici Makedonije nisu se odazvali, kao ni predstavnici Muslimana i Hrvata iz BiH. S druge strane, republike Srbija i Crna Gora nisu pozvale na razgovore Republiku srpskog naroda BiH, ali ni Republiku Srpsku Krajinu, tako da ove dve države nisu uključene u stvaranje nove Jugoslavije. 

Predstavnici Srbije i Crne Gore su od kraja februara 1992. počeli pripreme za izradu ustava nove Jugoslavije, a pisali su ga od marta 1992. na Žabljaku u Crnoj Gori. Sredinom aprila, nacrt ustava nove države je završen i prosleđen republičkim parlamentima koji su ga usvojili. 

Youtube printscreen

U Crnoj Gori je održan referendum 1. marta 1992. na kome se ogromna većina građana izjasnila da ova republika uđe u federaciju sa Srbijom, dok u Srbiji sličan referendum nije održan.

Ustav Savezne Republike Jugoslavije u Beogradu su proglasili, 27. aprila 1992. godine, preostali članovi Saveznog veća Skupštine SFRJ, u kojoj su bili poslanici iz Srbije i Crne Gore.

Prema Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, zastava nove države ostala je ista kao i zastava njene prethodnice — samo bez petokrake zvezde, a himna je ostala „Hej, Sloveni”. Novi grb je postao dvoglavi orao u čijem su centru bili istorijski detalji sa grbova dveju republika.

Zadržavanje u imenu države reči “Jugoslavija”, koja je pokazivala kontinuitet u odnosu na prethodne dve države - Kraljevinu Jugoslaviju i SFRJ, nije lako prihvaćeno. EU, SAD i većina država u UN nisu prihvatile lako to ime i nisu priznavale SRJ kao naslednika SFRJ.

Izazovi za treću Jugoslaviju

Ubrzo posle proglašenja, SRJ se suočila sa velikim teškoćama. Rezolucijom 757, 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti UN uveo je potpuni embargo na razmenu sa SRJ, što je dovelo do nekontrolisane inflacije i udara na ekonomiju.

Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Tokom zločinačke akcije “Oluja”, iz RSK je prognano više od 200.000 Srba, i većina njih dolazi u Srbiju.

Nešto kasnije dolazi do pregovora o miru u BiH, održanih u Dejtonu, u vojnoj bazi "Rajt Peterson". Posle gotovo tri nedelje pregovora, postignut je dogovor kojim je BiH podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine, ali sa nekoliko zajedničkih institucija i kao jedna država BiH. Sporazum je potpisan 21. novembra 1995. godine, a mir je zvanično sklopljen u Parizu 14. decembra iste godine. Sklapanje mira je omogućilo da suverene države članice Ujedinjenih nacija ukinu sankcije SRJ.

NATO agresija

Međutim, mir nije dugo trajao. Veoma brzo došlo je do oružane pobune terorista iz tzv. Oslobodilačke vojske Kosova koja je napadala kako srpske civile, tako i policijske i vojne snage na Kosovu i Metohiji. Posle jedne od protivterorističkih akcija srpske policije u selu Račak, SAD su izrežirale masakr civila, što im je poslužilo kao opravdanje da, bez odobrenje SB UN, zajedno sa svojim NATO saveznicima, započnu agresiju na SRJ.

Tanjug/AP/Darko Vojinović

Saveznu Republiku Jugoslaviju je 24. marta 1999. godine u 19.45 napalo 19 najbogatijih zemalja na svetu sa najboljim i najmodernijim oružjem koje je u tom trenutku postojalo. Tokom 78 dana bombardovanja, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.

Početkom juna, predsednik Milošević je uz posredstvo predstavnika Rusije Viktora Černomirdina i finskog predsednika Martija Ahtisarija prihvatio do tada najnepovoljnije uslove prekida rata, po kojima se jugoslovenske snage bezbednosti i administracija moraju povući sa Kosmeta, kako bi ustupile mesto trupama UN, predvođenih NATO-om (KFOR), i civilnoj misiji UN (UNMIK). Vojno-tehnički sporazum o povlačenju potpisan je u Kumanovu 9. juna 1999. godine, a vazdušni napadi na SRJ su zaustavljeni dan kasnije. SB UN je usvojio Rezoluciju 1244, čiju osnovu čini Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova.

Profimedia

Vojska Jugoslavije i policijske snage počele su da se povlače s Kosmeta 10. juna 1999. godine, a sa njima je krenuo i veliki broj civila, većinom Srba.

Peti oktobar

Već sledeće godine, SRJ se suočila sa novom krizom. Politička situacija je bila sve napetija između vladajućeg SPS-a i opozicionog DOS-a. Konačno, posle izbora koji su održani 24. septembra, DOS je tvrdio da je ostvario pobedu, dok je vlast saopštila da će se ići u drugi krug predsedničkih izbora 8. oktobra.

Profimedia

Zbog toga je došlo do velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, tokom kojih su demonstranti zapalili Narodnu skupštinu, ali i izborni materijal, tako da nikada neće biti poznati pravi rezultati izbora. Sama obojena revolucija je pripremana nekoliko godina i bila je finansijski dobro potpomognuta sa Zapada.

Nestanak poslednje Jugoslavije

Posle petooktobarske obojene revolucije i dolaskom na vlast prozapadnih elemenata, bližio se i nestanak poslednje Jugoslavije. Zvaničnici SRJ, Republike Srbije i Republike Crne Gore su, uz prisustvo visokog predstavnika Evropske unije, 14. marta 2002. godine potpisali Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, kojima je predviđeno da SRJ ubuduće nosi naziv Srbija i Crna Gora. 

Državna zajednica Srbija i Crna Gora, zasnovana na ravnopravnosti dveju država članica, tj. države Srbije i države Crne Gore, forimirana je 4. februara 2003. godine, čime su SRJ i naziv „Jugoslavija“ prestali da postoje. Bio je to uvod u novo cepanje srpskog faktora na Balkanu – otcepljenje Crne Gore. Nažalost, tadašnji vlastodršci nisu učinili ništa da to spreče. Naprotiv. Radili su tačno onako kako im je sa Zapada i naređeno.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi