Ko su nova imena u srpskoj Vladi: Jedna ministarka je svetski stručnjak za najopasnije viruse, druga je ekspert za bankarstvo...

Srpska napredna stranka danas je održala sednicu Predsedništva, a potom i Glavni odbor na kojem je potvrđen predloženi sastav Vlade.

Presednik Srbije Aleksandar Vučić pročitao je danas imena ministara u novoj Vladi Srbije, a  među njima je čak devet novih imena. Evo o kome je reč: 

Rade Basta, ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture

Direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta, inače je dugogodišnji saradnik bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda, a sada ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture, Gorana Vesića, po profesiji je profesor fizičke kulture, bivši policajac i kik-bokser.

Basta je bio predsednik Jedinstvene Srbije za Vojvodinu, savetnik direktora Elektrovojvodine i zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku. Bio je i direktor FK Radnički iz Niša.

jkp beoelektrane.rs

Jelena Tanasković, ministarka šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede

Jelena Tanasković imenovana je za ministarku šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.

Bila je državna sekretarka u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

ekologija.gov.rs

Dubravka Negre, ministarka rudarstva i energetike

Dubravka Negre, nekadašnja direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

U njenoj zvaničnoj biografiji stoji da ima bogato međunarodno iskustvo finansiranja velikih korporacija, investicija i projekata iz oblasti transporta, energetike, telekomunikacija, inovacija, zdravstva i drugih industrija, ali i iskustvo u finansiranju malih i srednjih preduzeća.

Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu i Anderson školi mendžmenta u Los Anđelesu.

Krajem prošle godine postavljena je za novu članicu Izvršnog odbora Komercijalne banke za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo.

Velika ljubav u detinjstvu bila joj je Amerika i već sa 12 godina odlučila je da ode tamo. To je, međutim, uradila tek sa 24 godine, kada je otišla na postdiplomske studije menadžmenta na UCL.

NLB Komercijalna banka

Pogledaj galeriju

NLB Komercijalna banka

Pogledaj galeriju

NLB Komercijalna banka

Pogledaj galeriju

NLB Komercijalna banka

Pogledaj galeriju

 

 

Radila je i na finansiranju projekata u zemljama regiona Zapadnog Balkana, potom bila zadužena za projekte Evropske investicione banke u Srbiji od 2008. do 2012, a u Beograd se iz Luksemburga vratila kao lider EIB u Srbiji.

Vodila je niz projekata javno-privatnog partnerstva, a za prvi takav projekat u Hrvatskoj Negre je kasnije dobila i dve nagrade.

U jednom intervjuu Dubravka Negre, koja se udala za bivšeg ragbistu i triatlonca Kristofa, rekla je kako je “usvojila” i odgajila dve devojčice i kako je u braku rodila još dvoje dece. Govori četiri strana jezika engleski, francuski, italijanski i ruski.

Maja Popović, ministarka pravde

Maja Popović, ministarka pravde, rođena je 17. marta 1972. godine u Beogradu. Osnovnu školu završila je u Beogradu, a srednju školu u Španiji – na engleskom koledžu Baleares international school, gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku, gde je bila đak generacije.

Pravni fakultet u Beogradu upisala je 1989. godine i isti završila u roku, u 21. godini. Te godine bila je najmlađi svršeni student na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pravosudni ispit položila je 1996. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije. Diplomske akademske studije Master na Pravnom fakultetu u Novom Sadu položila je sa prosečnom ocenom 9.80 i stekla stručno zvanje Diplomirani pravnik Master.

Od 1994. do 1995. godine radila je kao advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji Vesne Kušić, nakon čega je do 1998. godine radila kao sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.

 

Maja 1998. godine, u svojoj 26. godini, izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu,  kao najmlađi sudija ikada izabran u našoj zemlji. Postupala je kao istražni sudija i kao predsednik veća u građanskom odeljenju.

Od 2000. do 2012. godine radila je kao advokat u sopstvenoj Advokatskoj kancelariji. Zastupala je pravna i fizička lica u svim materijama pred redovnim i trgovinskim sudovima, u krivičnim, trgovinskim, građanskim i vanparničnim predmetima. Branila je okrivljene u predmetima visokotehnološkog kriminala, kao i u predmetima pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Od 2012. do 2014. godine bila je zaposlena u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Od oktobra 2014. godine bila je zaposlena u Bezbednosno-informativnoj agenciji, gde je bila raspoređena u upravi za međunarodnu saradnju – odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama - grupe Amerika i Evropa, kao glavni inspektor. Nakon toga je raspoređena u Upravu za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, na mesto načelnika odeljenja za sistemsko pravne, normativne,  imovinsko pravne i stambene odnose.

Od avgusta 2015. godine raspoređena je na mesto šefa kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od februara 2018. godine na mesto savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije. Od oktobra 2020. godine je bila raspoređena na mesto specijalnog savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Govori engleski, španski , italijanski i francuski jezik. Položila je TOEFL ispit znanja engleskog jezika – najviši nivo znanja engleskog jezika za osobe sa neengleskog govornog područja. Udata je i majka dvoje maloletne dece.

24sedam/Katarina Mihajlović

Tomislav Žigmanov, ministar za manjinska prava, lider hrvatske nacionalne zajednice

Rođen je 1967. u Tavankutu. Osnovnu školu završio je u Tavankutu, a srednju školu u Subotici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za filozofiju, temom „Platonovi dokazi za besmrtnost duše i pitanje etike“.

Predavač je istorije filozofije na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije. Bio je glavni i odgovorni urednik subotičkog dvonedeljnika „Žig“ (1998) i prvi glavni i odgovorni urednik programa na hrvatskom jeziku Radija Subotica (1998–2000). Jedan je od inicijatora, pokretača i predsednik Privremenog upravnog odbora Novinsko-izdavačke ustanove „Hrvatska riječ“ (2002–2004). Izvršni je urednik Leksikona podunavskih Hrvata – Bunjevaca i Šokaca, kao i glavni urednik Godišnjaka za naučna istraživanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.

Direktor je Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata od 2009. do danas.

Piše pesme, refleksivnu prozu, eseje, naučne i filozofske radove. Radovi su mu prevođeni na engleski, nemački, mađarski, rumunski, bugarski i rusinski jezik. Član je Hrvatskog filozofskog društva, Društva hrvatskih književnika i Društva književnika Vojvodine.     

U oktobru 2015. izabran je za predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, kao jedini kandidat za tu funkciju, nakon što je dotadašnji predsednik Petar Kuntić bio kandidat na listi dijaspore na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, u ime Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Tanjug

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije

Rođena je 1966. godine u Zemunu. Diplomirala je na smeru za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka u Beogradu 1989. godine. Na istom fakultetu odbranila je magistarsku i doktorsku tezu. U oblasti EU specijalizovala se na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Bonu i Evropskom koledžu u Brižu.

Na FPN-u je predavala na osnovnim i poslediplomskim studijama. Na istom fakultetu je od 2009. godine vanredna profesorka za međunarodno-pravnu oblast. U periodu od aprila 2005. do novembra 2008. godine bila je na mestu direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Bila je i članica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na čelu pregovaračkog tima Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU. Bila je potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, a od aprila 2009. do novembra 2010. godine bila je članica i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Vlada Republike Srbije imenovala ju je za šeficu Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na sednici održanoj 3. septembra 2013. godine.

Krajem septembra 2019. Miščević je podnela ostavku na funkciju šefice Pregovaračkog tima. Obavljala je funkciju zamenice generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju RCC (Regional Cooperation Council). Govori engleski i ruski.

Jelena Begović, ministarka nauke

Dr Jelena Begović prošla je sve faze, od mlade naučnice do doktora nauka i naučnog savetnika. Njena borba za nauku pokazuje koliko je posvećena poslu i svemu što radi.

Prevalila je dug put, od Etiopije do Srbije, zatim do Kanade kada je otišla na studije, da bi se vratila u našu zemlju kako bi završila Biološki fakultet u Beogradu. Različita interesovanja i aktivnosti kojima se bavila učinili su da drugačije gleda na svet, proširi vidike i shvati šta je zaista bitno za naše okruženje, ali i globalno, za planetu Zemlju, piše Alo.

Jelena Begović rođena je u Beogradu 1970. godine iako je malo falilo da se rodi u Adis Abebi gde su se i upoznali njeni roditelji.

Foto: Printscreen/RTS

Završila je osnovnu škola "Drinka Pavlović" koja je bila najbliža njenom mestu stanovanja i ostavila je takođe jedan lep trag, ali i uticaj na njen život.

- Dalje usmeravanje u obrazovanju, a i u životu dobila sam u Osmoj beogradskoj gimnaziji (današnja Treća beogradska) gde sam na kraju završila na smeru za biohemiju i molekularnu biologiju odakle su uglavnom đaci uspešno upisivali i završavali medicinu -  ispričala je dodala da je u tom periodu promenila nekoliko fakulteta pokušavajući da pronađe svoj put.

Od malih nogu je znala da će se baviti istraživanjem, ali do kraja srednje škole nije bila sigurna da je to arheologija kojom se amaterski bavila i provodila vikende u Donjem gradu na Kalemegdanu gde su često bila neka arheološka iskopavanja.

Na intervjuu za posao u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo su dr Begović na intervjuu za posao pitali šta bi volela da radi.

- Moj odgovor je bio da želim da radim sa najopasnijim virusima na šta su se svi nasmejali i rekli da mogu da mi ponude da radim na bakterijama, a to sa virusima da zaboravim. To je ostalo kao anegdota do 2020. godine kada je počela pandemija i kada sam zajedno sa kolegama naučnicima izgradila i razvila laboratorije za testiranje CARSCoV-2 virusa Vatreno oko u Beogradu i Nišu. U suštini, svoj radni vek do sada sam provela u institutu i prošla sam sve faze od mladog naučnika do doktora nauka i naučnog savetnika.

AFA - All For All AFA Youtube printscreen

Dr Begović kaže da od kada je postala direktor Instituta 2014. godine više nije radila u laboratoriji i razvijala se u smeru menadžera. Želela je da napravi sistem gde će se istraživanja iz laboratorije mnogo više primenjivati i transformisati u proizvode i usluge. Tako je njen fokus prebačen na transfer tehnologije i inovacije, ne samo u našem institutu nego i šire.

- Mislim da ono što sam uradila za vreme pandemije u smislu izgradnje i razvoja laboratorija kako bi se podigli kapacitet Srbiji za testiranje u ovakvoj vanrednoj situaciji je nešto našta sam jako ponosna. Takođe, način na koji su kolege naučnici reagovali na to i radili kao dobrovoljci dan i noć me je učinilo jako srećnom jer ponekad nismo ni svesni koliko fantastičnih ljudi se nalazi u našem okruženju. A oni su pokazali da u ovakvim strašnim situacijama zaista razmišljaju srcem i onim najboljim što čovek nosi u sebi. Biti deo te priče i činjenica da poznajem takve ljude me je učinila počastvovanom - ponosno je ispričala.

Printscreen/YouTube/K1

Kaže da je Institut uvek imao snage i hrabrosti da prepozna problematike koje su u centru naučne pažnje na globalnom nivou.

- Tako smo krenuli i sa personalizovanom medicinom, farmakogenomikom, razvojem naših domaćih probiotika, rešavanjem antibiotske rezistencije, zelenim tehnologijama, primenom novih tehnologija kao što su sekvenciranje, CRISPR tehnologija i primenom veštačke inteligencije u našim istraživanjima. Motivišemo istraživače i u smeru razvoja inovacija, transfera tehnologije i svega korisnog što možemo doneti društvu. Za sve to naravno treba ozbiljno znanje, kontinuirano učenje, dobra tzv. fundamentalna nauka, ali i dobra atmosfera da ljudi zaista vole svoj posao.

Kao poruku svim ženama navodi da je njena poruka obrazovanje i samo obrazovanje, a posebno za žene.

Zoran Gajić, ministar sporta

Zoran Gajić, inače magistar odbojke, rođen je 1958. u Pančevu. Od 1988. do 1993. bio je asistent za odbojku na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu, od 2000. do 2002. profesor odbojke na Fakultetu za trenere u Beogradu.

Kao prvi trener muške seniorske reprezentacije Jugoslavije osvojio je 9 medalja, 2 zlatne, 2 srebrne i 5 bronzanih: zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju (Australija) i Evropskom prvenstvu 2001. u Ostravi (Češka), srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1998. u Tokiju (Japan) i Evropskom prvenstvu 1997. u Ajndhovenu (Holandija), bronzane medalje na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti (SAD), Svetskom Kupu šampiona 2001. u Tokiju (Japan), Svetskoj ligi 2002. u Belo Horizonteu (Brazil), Evropskom prvenstvu 1995. u Atini (Grčka) i 1999. u Beču (Austrija).

U klupskoj karijeri, Zoran Gajić je osvojio 8 titula prvaka Jugoslavije, Grčke, Turske, Rusije i Azerbejdžana, i 3 titule pobednika Kupa Jugoslavije, Grčke i Turske. 

2020. godine je reizabran za predsendika Odbojkaškog saveza Srbije jednoglasnom odlukom 44 od 50 delegata na redovnoj, izbornoj Skupštini OSS.

Husein Memić, ministar za turizam

Husein Memić biće novi ministar turizma, on je široj javnosti slabije poznat, ali radi se o dugogodišnjem saradniku Rasima Ljajića, koji je i sam držao ovaj resor.

Od oktobra 2016. bio je direktor Kulturnog centra u Novom Pazaru.

Printscreen/Rtv Novi Pazar

Bio je predsednik Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije (SDP) u Novom Pazaru, a u aprilu 2018. na sednici Izvršnog odbora SDP imenovan je za potpredsednika ove partije.

Član je Upravnog odbora Rukometnog kluba Novi Pazar, a na sajtu Asocijacije rukometnih klubova Super lige navodi da je trener.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi