Srbija na udaru zbog kalendara sastanaka: Konsultacije između našeg i ruskog ministarstva spoljnih poslova pokrenule lavinu

Potpisivanje benignog tehničkog sporazuma između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije poslužilo je zapadnim moćnicima, predvođenim Amerikom, da sprovedu neviđeni diplomatski udar na Beograd i na predsednika Aleksandra Vučića sa jednim ciljem - da što pre uvedemo sankcije Rusiji.

Ne postoji svežiji primer u istoriji da je jedan rutinski dokument, koji dve strane na svake dve godine obnavljaju još od 29. maja 1996, izazvao toliku lavinu pritisaka Zapada od Plana konsultacija između ruskog i srpskog MSP koji su u Njujorku potpisali Sergej Lavrov i Nikola Selaković.

Šta piše u planu konsultacija?

Ovaj prokazani tekst ne sadrži nikakve bezbednosne aspekte saradnje Moskve i Beograda, koji bi mogli da bodu oči histeričnoj EU i Vašingtonu. Naprotiv, u dokumentu u koji su "Novosti" imale uvid pobrojane su samo planirane aktivnosti raznih sektora spoljnopolitičkih resora dveju zemalja u okviru zajedničke saradnje i u vezi sa pitanjima od obostranog interesa, kao i okvirna agenda sastanaka zvaničnika dvaju ministarstava.

Plan konsultacija ruskog i srpskog MSP za 2023. i 2024. godinu, u koji su "Novosti" imale uvid, isključivo se odnosi na planirane susrete zvaničnika dvaju ministarstava, i to ne na ministarskom nivou, već na nivou zamenika i pomoćnika ministara, šefova departmana... Susreti naredne godine planirani su u Moskvi, sastanci 2024. u Beogradu.

TANJUG/ MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

 

Tako su, na primer, za drugi kvartal naredne godine, planirane političke konsultacije u vezi sa bilateralnim odnosima, regionalnom i evropskom problematikom, a ova pitanja će razmatrati zamenik ruskog šefa diplomatije i državni sekretar u MSP Srbije.

Aktuelna pitanja rusko-srpskih odnosa i situacija u jugoistočnoj Evropi biće tema sastanka u četvrtom kvartalu naredne dve godine, između direktora Četvrtog evropskog departmana MSP Rusije i pomoćnika srpskog šefa diplomatije.

Trebalo bi da budu održane i konsultacije o pitanjima spoljnopolitičkog planiranja, iz domena OEBS, UN i konzularne saradnje. Dogovoreno je i da će dve strane po potrebi konsultovati i oko drugih aktuelnih međunarodnih pitanja, koristeći za to i multilateralne skupove i forume.

I to bi bilo to.

Na početku sporazuma, koji ukupno ima četiri strane, navedeno je da je on potpisan u skladu sa Protokolom o saradnji između MSP Rusije i Saveznog ministarstva spoljnih poslova SR Jugoslavije od 29. maja 1996. godine u cilju daljeg razvoja kontakata i saradnje između različitih sektora spoljnopolitičkih resora oko pitanja koja su od uzajamnog interesa.

Vučić govorom u UN postavio ogledalo pred zapadne silnike

Ipak, reakcija zapadnih centara moći bila je takva kao da smo, u najmanju ruku, postali punopravna članica ODKB. No, upotreba političke sile nesrazmerna značaju samoga teksta govori da su evroatlantski moćnici samo tražili i banalan razlog da pojačaju svoj pritisak na Vučića. Nema sumnje da su motiv za ovu šizofrenu ofanzivu pronašli i u njegovom hrabrom i direktnom govoru na Generalnoj skupštini UN u kojem je postavio ogledalo pred zapadne silnike razobličivši njihovo licemerje čiji smo taoci već tri decenije. Razbivši im narativ o svetinji teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok istovremeno komadaju Srbiju, protiv šefa naše države pokrenuli su cunami ucena.

Tanjug/AP Photo/Jason DeCrow

 

Koliko su ti pritisci brutalni svedoči i to što strukture iz EU i SAD već danima lobiraju čak i kod najbližih saradnika prvog čoveka Srbije ne bi li ga prelomili da neizostavno, ovog časa, napusti poziciju neutralnosti i okrene leđa Rusiji. Kako "Novosti" saznaju, mnogi članovi Vlade, pojedinci iz naših diplomatskih misija, pa čak i neki iz Vučićevog okruženja sugerišu šefu države "da se ne smemo igrati sa Zapadom" i da je "došlo vreme da izaberemo stranu".

Imajući sve ovo u vidu, Vučić će se najverovatnije u narednih 48 sati obratiti javnosti, nevezano od toga da li će obezbediti jednoglasje i u Vladi i u svojoj stranci. On je rešen da narodu potpuno otvoreno i bez uvijanja u oblande saopšti sa čime se država i on lično suočavaju prethodnih meseci.

Povod za pojačane pritiske

Prašina koja se podigla oko Plana konsultacija ruskog i srpskog ministarstva još jednom je pokazala da zapadni politički centri traže bilo koji povod kako bi pojačali pritiske na Srbiju da u ukrajinsko-ruskom sukobu izabere stranu.

Iako je i ministar Selaković objasnio da je reč o čisto tehničkom dokumentu, koji dve strane potpisuju još od 1996. godine, i da u njemu nema ničeg spornog, na Beograd se najpre obrušio niz evropskih zvaničnika, a juče i ambasadori EU i SAD, Emanuel Žiofre i Kristofer Hil.

Profimedia

 

Tako je američki ambasador izašao iz okvira diplomatskog bontona, držeći lekcije "kako u ovom trenutku niko ne bi trebalo ništa da potpisuje sa Rusijom", iako je priznao da SAD i ne znaju šta tačno podrazumeva sporazum koji su potpisali Selaković i Lavrov:

- Očekujemo da ćemo u narednom periodu dobiti pojašnjenje u vezi sa dokumentom. Tokom ove sednice u UN SAD su imale dobre razgovore sa Srbijom, tako da smo tek nakon toga čuli za taj dokument i očekujemo objašnjenje o njemu. Niko sad ne bi trebalo da potpisuje ništa sa Rusijom, to trenutno čine samo jadni regruti koji to moraju.

Hil nije propustio ni da "bude mirođija" u izboru hrane srpskog državnog vrha, pa je tako to što je tokom svog boravka u NJujorku predsednik Srbije Aleksandar Vučić "išao na boršč", što je rusko tradicionalno jelo, američki diplomata ovako prokomentarisao:

- Kada sam u Njujorku, obično idem na italijansku ili kinesku hranu.

Zapadu sve više smeta politika koju vodi Srbija

Oglasio se i ambasador EU, rekavši da je potpisivanje sporazuma Srbije sa Rusijom suprotno usklađivanju naše zemlje sa vrednostima Unije, bez obzira na to što Beograd neće priznati referendumske rezultate na istoku Ukrajine:

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

- Evrointegracije Srbije zahtevaju usklađivanje spoljne politike sa EU kao i uvođenje sankcija Rusiji. Ne sme se zaboraviti trenutna situacija u Ukrajini, nelegalan referendum na istoku ove zemlje, kao i to da je Rusija uputila pretnje upotrebom sredstava za masovno uništenje. Sve to predstavlja napad na međunarodno pravo, na naše vrednosti i stabilnost Evrope. Očekujemo da Srbija bude tu uz nas i da sa nama stoji u odbrani naših vrednosti i zajedničke bezbednosti - kazao je Žiofre.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnosti, kaže za "Novosti" da istupi Hila i Žiofrea nisu iznenađenje, jer Zapadu, gde vlada prava antiruska histerija, sve više smeta politika koju vodi Srbija:

- Traže i tražiće bilo koji razlog, povod za nove pritiske i ucene. Mešaće se u naše unutrašnje stvari, nastupaće oštro, pojačavaće retoriku ali mi ne treba da odstupamo od principijelne politike koju smo zacrtali.

Da će se pritisci pojačavati očekuje i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević, koji je za Tanjug rekao da je problem u tome što EU od nas traži da potpuno sledimo njenu ukupnu politiku, a nismo član Unije:

- Na argumentaciju EU da mi treba da sledimo njihovu politiku jer delimo iste vrednosti treba odgovoriti argumentom da, ako je tako, zašto onda nismo još pre 15 godina primljeni u EU.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi