Geopolitika je kriterijum za pridruživanje EU?

26.06.2022

15:43

0

Evropska unija je instrument pridruživanja iskoristila u geopolitičke svrhe

Geopolitika je kriterijum za pridruživanje EU?
FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO SRBIJE/ DIMITRIJE GOLL

Na pitanje novinara, početkom ove nedelje, šta očekuje od dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio da očekuje da to bude u redu, a onda je nastavio: – veoma me zanima šta će biti u četvrtak, na Samitu EU i lidera Zapadnog Balkana, jer će na osnovu toga, kaže, moći da se zaključi kakva će biti arhitektura Evrope.

Danas, par dana nakon održanog Samita lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana, znamo da je Evropska unija usvojila odluku da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata, nešto što Severna Makedonija i Albanija, članice NATO, pa i Bosna i Hercegovina, nisu „zaslužile“ iako već godinama unazad zaista rade, pregovaraju i udovoljavaju zahtevima EU, piše Vojvodinauzivo.

Evropska unija je instrument pridruživanja iskoristila u geopolitičke svrhe. Ukrajina koja je u ratu sa Rusijom, i Moldavija koja ima nerešene teritorijalne sporove, bez ikakvih „čekaonica“ i ispunjavanja „kriterijuma“ dobile su status kandidata, dok je Gruziji poručeno da se pozabavi borbom protiv korupcije, i još malo sačeka.

Ukrajina od 2014. godine ima nerešeno pitanje granica, a od 24. februara ove godine je i u sukobu sa Rusijom. Teritorije koje je do sada izgubila, kontroliše ruska vojska. Sa druge strane, u Moldaviji, u regiji Transnistrija – na ruskom Pridnjestrovlje, na istoku ( graniči se sa Ukrajinom) nalaze se ruske vojne snage još od 1992. godine.

Kao podsetnik, za one koji možda nisu upoznati, Moldavija je u periodu od 1945-1991. bila jedna od republika Sovjetskog Saveza, Moldavska Sovjetska Socijalistička Republika. Nezavisnost je proglasila 27. avgusta 1991. Moldavija i Pridnjestrovlje su u takozvanom zamrznutom sukobu od raspada Sovjetskog Saveza i kratkog građanskog rata koji se desio tokom 1992. Rusija od 1992. održava vojno prisustvo u Pridnjestrovlju, a za svoje trupe kaže da su tu kako bi održavale mir.

Srbiji je od započinjanja pregovora (status kandidata Srbija je dobila 2012. godine) stalno ponavljano da zemlja članica EU ne može na svojoj teritoriji imati „zamrznuti sukob“ i da im ne treba „drugi Kipar“ u Evropi, zbog čega je za Srbiju specijalno kreirano i pregovaračko poglavlje 35. Ovo poglavlje nema (i nikad nije imala) nijedna druga zemlja kandidat za članstvo u EU, a podrazumeva da se u okviru njega prati normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Ovo poglavlje se ne zatvara tokom celog procesa pregovora i biće zatvoreno poslednje.

Drugim rečima, sve što je zamerano Srbiji, sve zbog čega je Srbija „kočena“ u pristupnom procesu, sve je sada dozvoljeno – i da imaju nerešen teritorijalni spor i da imaju „zamrznuti konflikt“, pa čak i trupe strane vojske na svojoj teritoriji.

Da i ne ulazimo u raspravu oko toga da Severna Makedonija nije dobila status kandidata iako je menjala Ustav i svoj naziv da bi dobila „zeleno svetlo“ od Grčke, da bi je sada Bugarska „zatvorila“ sa zahtevom da ponovo menja Ustav i odrekne se prava na sopstveni jezik. Da Albanija već godinama unazad čeka status kandidata, iako je NATO članica i dugogodišnji lojalni saveznik Zapada. Da je Bosna i Hercegovina, sa svim svojim „problemima“, zapravo model uspešne države u odnosu na današnju Ukrajinu i Moldaviju.

Instagram/buducnostsrbijeav
Pred odlazak u Brisel održane konsultacije trojice lidera sa Balkana

 

Da li je ovo nova arhitektura Evrope? Da li je EU propustila priliku da pošalje jasan signal zemljama Zapadnog Balkana da su i one važne, da se na njih računa? Da li je zapravo geopolitika jedini instrument pridruživanja, ili ipak treba, kroz mukotrpne pregovore, i usklađivanja, dostići „standarde EU“?

Izgleda, da bez obzira na neviđeno geopolitičko svrstavanje i navijanje, Srbija i druge države Zapadnog Balkana treba da „progutaju gorku pilulu“ i prihvate „pravila igre“ koja važe za neke, a za druge ne, i da nastave svoj težak, ali ispravan put ka Evropskoj uniji. Da politiku doživljavaju racionalno, a ne emotivno.

Jer nije cilj da se dostignu EU standardi zarad samih standarda, već da bi se stvorili bolji uslovi života za sve građane. A briga za građane i svoju državu je osnovni cilj bavljenja politikom – bar za prave lidere. One lidere koji pažljivo prate novu arhitekturu Evrope, ali se prvenstveno zalažu za boljitak i napredak svoje države i građana.

Bonus video:

TANJUG

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti