Čime se diče, a šta očekuje budući saziv Vlade Srbije: Ministri za 24sedam o postignutim ciljevima i planovima

Izbori na svim nivoima održani su 3. aprila. U narednih mesec dana Srbija bi trebalo da dobije novi saziv parlamenta, a nakon polaganja zakletve reizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića počeće konsultacije s parlamentarnim strankama o mandataru buduće vlade.

Ministri aktuelnog saziva, koji je u tehničkom mandatu do izbora novog, za 24sedam odgovorili su na tri pitanja: na koje projekte su ponosni, šta nisu uspeli, a planirali su, i šta očekuje budućeg ministra?

Prethodni saziv zakletvu je na čelu sa premijerkom Anom Brnabić pred poslanicima položio 28. oktobra 2020. godine, čime je i zvanično počeo da teče mandat. Ova vlada, međutim, unapred je bila oročena na godinu i po.

Premijerka Brnabić je u Skupštini Srbije tada rekla da će Vlada imati šest ciljeva: borba protiv koronavirusa i jačanje zdravstva, očuvanje vitalnih interesa Srba na Kosovu i Metohiji, borba protiv organizovanog kriminala, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavina prava i ubrazanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Siniša Mali: Ponosan na investicije, pomoć građanima, e-fiskalizaciju

Ministar finansija Siniša Mali ističe u odgovoru na prvo pitanje da je najviše ponosan na odlične ekonomske rezultate koji su postignuti, uprkos krizi koju je proizvela pandemija virusa korona.

- Za to vreme, kada su mnoge, neuporedivo razvijenije zemlje od naše doslovce stale, i gde su milioni ljudi ostali bez posla, mi smo uspeli da očuvamo našu ekonomiju i radna mesta. Pre svega bih pomenuo da smo po prvi put u istoriji izdvojili ogroman novac kako bismo pomogli i privredu i građane. Tri paketa ekonomske pomoći iznosila su preko osam milijardi evra, i to nam je pomoglo da kumulativno za dve godine, 2020. i 2021, osvarimo najveći rast u Evropi. Još uvek nije ni isplaćena sva pomoć, jer u prva tri dana juna na račune mladih od 16 do 29 godina treba da legne još jedna uplata od 100 evra. Istakao bih da su mladi u našem fokusu, zbog čega smo od ove godine uveli dodatna davanja za prvo, drugo i treće dete, a omogućili smo i majkama pomoć države do 20.000 evra za kupovinu prve nekretnine - ističe ministar Mali.

TANJUG/ Rade Prelic

 

Dodaje i da je ponosan na odličnu investicionu klimu koju je ova vlada uspela da kreira, jer uprkos brojnim izazovima i problemima, koji se sve više usložnjavaju, Srbija može da se pohvali činjenicom da je atraktivna investiciona destinacija.

- Tako smo prošle godine imali priliv stranih direktnih investicija od 3,9 milijardi evra, što je zapravo i rekord, jer je za 1,2 odsto nadmašena prethodna maksimalna brojka od 3,81 milijardu evra iz pretkrizne 2019. godine. Dakle, pandemija nije uticala na to da strani investitori ulažu u već postojeće, ali i nove projekte. Takav trend nastavlja se i ove godine. Najponosniji sam svakako na dva važna projekta koje sprovodimo kao Ministarstvo finansija, a to su novi modeli e-fiskalizacije i e-faktura. Sada se kao fiskalni uređaji koriste mobilni telefoni, tableti, kase, dakle gotovo sva dostupna moderna tehnologija, a građani na računima imaju i QR kod koji im daje mogućnost da provere da li je račun koji su dobili ispravan. Time smo omogućili bolju kontrolu, što će doprineti smanjenju sive ekonomije i boljoj konkurentnosti na tržištu. Kada je reč o e-fakturama, samo jedan od benefita je činjenica da će preduzeća ostvariti milionske uštede na administrativnim i operativnim troškovima. Verujem da privatni sektor najviše raduje činjenica da će uparivanjem faktura biti omogućen povrat PDV-a za svega jedan dan. To je, uostalom, bio jedan od njihovih glavnih zahteva - naglasio je ministar, navodeći dosadašnje uspehe Ministarstva.

Ni za vreme krize nije se stalo s reformama

Na pitanje šta od planiranog nije uspeo da sprovede tokom ovog mandata, ističe da su svi važni i reformski projekti započeti ili već završeni, tako da ne postoji nešto što ministarstvo na čijem je čelu nije uspelo da uradi.

- Interesantno je što čak i za vreme krize nismo stali sa tim reformama. U tom smislu nam je ključna reforma Poreske uprave koja je u toku i koja je za nas jedan od prioriteta. Ponosan sam i na to što za vreme pandemije u Srbiji nisu stale kapitalne investicije. Radimo i gradimo, a i nastavljamo istim tempom, jer želimo da omogućimo ravnomeran razvoj Srbije - kaže ministar Mali.

Tanjug/ Strahinja Aćimović

 

Srbija je stabilna ekonomija, takva treba i da ostane

Na pitanje koji je najveći izazov pred novom vladom, ministar finansija kaže da je to svakako zadržavanje makroekonomske stabilnosti.

- To znači da je neophodno fokusirati se na nastavak vođenja odgovorne ekonomske politike, držanje javnog duga pod kontrolom i ispod nivoa koji propisuje Mastriht, na visoke stope privrednog rasta, podsticanje zapošljavanja, završetak započetih projekata i nastavak kapitalnih ulaganja. Takođe, neophodno je nastaviti i rad na stvaranju još atraktivnijeg i konkurentnijeg poslovnog okruženja. Srbija je sada stabilna ekonomija, i takva treba i da ostane. Samo tako će moći da se ostvari naš plan da do kraja mandata sledeće vlade prosečna penzija bude 500, a prosečna plata 1.000 evra. Stalno treba postavljati nove ciljeve, jer vas oni guraju napred. Srbija je opredeljena da što pre unapredi životni standard građana, što je definitivno najvažniji cilj naše agende, koja podrazumeva bolju, lepšu i uspešniju Srbiju.

Branislav Nedimović: Srpski agrar je dobio ulogu i značaj koji zaslužuje

Potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nema dilemu šta je to na prvom mestu što izdvaja kao uspeh ministarstva koje vodi.

- Bez ikakve dileme, na prvom mestu je vraćanje poljoprivrede u fokus, i to ne mislim samo na trenutni period usled svetskih dešavanja, već na nekoliko godina unazad. Srpski agrar je dobio ulogu i značaj koji zaslužuje. Drugi bitan rezultat je dobijanje pristupa IPARD-u, fondovima EU za poljoprivrednike, gde smo, pored aktuelnog IPARD-a 2 i 225 miliona evra subvencija koje već koriste poljoprivrednici, dobili i novih 400 miliona evra subvencija iz IPARD 3 programa koji nam je nedavno odobrila Evropska komisija. Na kraju bih istakao i dosad nezabeležen izvoz srpske hrane u vrednosti većoj od pet milijardi dolara, sa trendom daljeg rasta, kao i njen daleko veći značaj u svetu i po samoj potražnji, što je ništa više do potvrda dobrog rada u prethodnim godinama.  

TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

 

Od ideja i planova koje nije uspeo da sprovede u prethodnih godinu i po napominje pitanje PIO za poljoprivrednike.

- Uradili smo ozbiljnu količinu posla za ovo izuzetno kompleksno pitanje koje muči sve poljoprivrednike. Uspeli smo da napravimo kvalitetnu platformu kako bi se uspešno privelo kraju i to pitanje, a koja će mom nasledniku biti od velike koristi da ga i dovrši uskoro.

A.K./ATAImages

 

Kada je reč o izazovu koji je pred budućom vladom, bez sumnje su to dramatična poskupljenja energenata.

- Dešavanja usled sukoba u Ukrajini dovela su do poskupljenja proizvodnje i žitarica, pri čemu će biti potrebna ozbiljna umešnost pomiriti dve strane, proizvođača koji treba da dobije poštenu cenu svojih proizvoda i građana koji treba da kupe hranu po prihvatljivoj ceni.

Branko Ružić: Himna "Bože pravde" na prvom času, omogućen e-upis

Prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, u izjavi za 24sedam, ističe na prvom mestu da je iza njega dinamičan mandat, kako zbog pandemije i otežanih uslova za obrazovanje i rad, tako i zbog ozbiljnih želja da se u svakom polju promene nabolje.

- Veliki broj zakona i strateških dokumenata je donet, ali sam broj i njihovi nazivi nisu ni za koga toliko važni, koliko je važno da implementiramo u praksi sve što je „na papiru“. Važno je da smo ulaganjem u nove objekte proširili kapacitete vrtića, osnovnih i srednjih škola, fakulteta, učeničkih i studentskih domova. I tih ulaganja će tek biti. Srbija nastavlja sa modernizacijom i unapređenjem obrazovanja, ali i stvaranjem neophodnih uslova za dinamičan razvoj nauke, istraživanja i inovacije - navodi ministar Ružić.

TANJUG/ JADRANKA ILIC

 

Izdvaja, među prioritetima, i osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju i početak izgradnje zgrade centra izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede – Biosens instituta.

- Prvi put u istoriji uveli smo da školska godina u svim školama počinje intoniranjem državne himne „Bože pravde“. Važno je da kao građani poštujemo svoju zastavu, grb i himnu i time na najlepši mogući način čuvamo svoj identitet. Jedna smo od retkih zemalja koja je uspela da i u uslovima pandemije organizuje u najvećoj meri neposrednu nastavu u školama na dobrobit, pre svega, učenika. Sada ulazimo u samu završnicu ove školske godine i pred nama je realizacija završnog ispita i upisnih aktivnosti u srednje škole i fakultete. U tom smislu značajan je i proces digitalizacije obrazovnog sistema, koji pored opremanja obrazovnih ustanova računarskom opremom podrazumeva i olakšan upis u vrtiće i škole pomoću usluge e-upis - naglašava Ružić za 24sedam.

Krupni reformski koraci zahtevaju vreme

Kada je reč o tome šta je planirano a nije završeno tokom mandata od godinu i po, Ružić napominje da je reforma kontinuiran i dugoročan proces i predstavlja odgovor na izazove sa kojima se jedno društvo suočava.

- Pravci u kojima se unapređuju i razvijaju obrazovni sistem i nauka određeni su strateškim dokumentima i pratećim akcionim planovima. Nastavili smo započete reformske korake i projekte i uveli smo i neke nove. Međutim, primenu jednog veoma zahtevnog projekta, „Državna matura“, pomerili smo za godinu dana, kako zbog specifičnih okolnosti izazvanih pandemijom, tako i zbog još potrebnih priprema. Svaki krupan reformski korak zahteva vreme i kvalitetnu pripremu, pa tako i ovaj. Draže mi je i da smo nešto pomerili, odložili nego uradili pogrešno - dodaje Ružić.

TANJUG/ Sava Radovanović

 

Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost naše zemlje

O zadacima koji očekuju novu vladu, ministar prosvete naglašava da ko god bude na čelu tog ministarstva, mora da nastavi da radi u kontinuitetu.

- Školska godina svakako počinje 1. septembra i neophodne pripreme za početak nove školske godine biće jedan od prvih izazova. Sve aktivnosti na kojima se do sada radilo, a koje će se i dalje nastaviti, usmerene su na veći kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost obrazovanja i vaspitanja i jačanje vaspitne funkcije obrazovno-vaspitnih ustanova. Obrazovno-vaspitni sistem je veoma složen i jedan od najvećih, i samim tim ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost naše zemlje.

Zorana Mihajlović: Srbija otpočela proces energetske tranzicije

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ističe da je na prvom mestu kada je reč o uspesima tog ministarstva u godinu i po mandata to što je donet novi zakonodavni okvir u oblasti rudarstva i energetike, uključujući prvi poseban Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

- Ovi zakoni bili su osnova da Srbija otpočne proces energetske tranzicije, da otvorimo energetiku i rudarstvo za nove investicije, da građani postanu aktivni učesnici energetske tranzicije, da povećanje energetske efikasnosti podignemo na nivo nacionalnog projekta - navodi ministarka Mihajlović.

TANJUG/ MRE/ ZORAN PETROVIĆ

 

Ona dodaje da je, pored toga, započeta izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period 2021-2030. (INEKP), sa projekcijama do 2050. godine, kao i nove Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050, koji će se uskoro naći na širokoj javnoj raspravi. Izrađen je i novi plan investicija koji obuhvata projekte u energetici i rudarstvu vredne 35 milijardi evra.

- Važan projekat je i Nacionalni program povećanja energetske efikasnosti koji je Ministarstvo pokrenulo, a koji se sprovodi u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava. Cilj programa je da se unapredi energetska efikasnost u stambenom sektoru i poveća korišćenje OIE u domaćinstvima, tako što Ministarstvo i jedinice lokalne samouprave sufinansiraju ulaganja građana u ove svrhe sa do 50 odsto sredstava. Takođe su u ovom mandatu sprovedene i aktivnosti na razdvajanju operatora prenosnog sistema JP „Srbijagas“ i preduzeća „Transportgas Srbija“, što je zajedno sa usvojenim akcionim planovima za formiranje obaveznih rezervi nafte doprinelo otvaranju klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) u pregovorima sa EU. U sektoru elektroenergetike, izvršeno je funkcionalno razdvajanje u sektoru električne energije tako da je Elektrodistribucija Srbije postala u potpunosti nezavisna u odnosu na EPS - ističe ministarka najvažnije među brojnim započetim projektima.

Dodaje da je započeta izgradnja gasne interkonekcije Niš - Dimitrovgrad, koja će biti operativna iduće godine i koja će omogućiti diverzifikaciju snabdevača gasom. Izgradnjom ovog gasovoda Srbija će dobiti mogućnost da se snabdeva gasom iz gasovoda na Južnom gasnom koridoru, iz LNG terminala u Grčkoj, a u perspektivi i iz nekih drugih izvora, što će doprineti većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ali i regiona.

- Započeti su i pripremni radovi na izgradnji HE „Buk Bijela“ (snage 114,45 MW), a procenjena vrednost ovog projekta je 250 miliona evra. Takođe su pokrenuti projekti izgradnje reverzibilnih elektrana „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“, koje su važne za energetsku stabilnost i bezbednost u narednim decenijama. U oblasti rudarstva, projekat „Čukaru Peki - Gornja zona“ počeo je da se realizuje 2019. Eksploatacija u rudniku Čukaru Peki zvanično je počela 22. oktobra 2021. Najveći značaj otvaranja Gornje zone je mogućnost istraživanja i eksploatacije Donje zone ležišta, čime će Republika Srbija postati druga po proizvodnji bakra u Evropi i među vodećim evropskim proizvođačima zlata - ističe ministarka za 24sedam.

TANJUG/ Sava Radovanović

 

Neophodno reformisanje energetskog sektora

Na pitanje šta je planirala, a nije uspela da uradi tokom mandata, ministarka ističe da se od samog početka to ministarstvo susretalo sa brojnim opstrukcijama svih onih čiji je interes da se u energetici Srbije ništa ne menja.

- Srbiji je potrebno mnogo veće i brže investiranje, kao i reformisanje energetskog sektora, kako bi on bio snažan, održiv, efikasan, a mi kao država bili energetski bezbedni. Nisam uspela mnogo toga što sam htela, ali imajući u vidi jačinu opstrukcija i klipova koji su mi postavljani svakodnevno,čudo je i ovo što je Ministarstvo koje vodim uspelo da uradi - naglašava potpredsednica vlade.

Ističe da je pred ovim ministarstvom u narednom periodu najveći izazov pokretanje procesa zelene energetske tranzicije i dekarbonizacije.

- Jednom kad je led probijen, mnogo je lakše nastaviti sve ono što je započeto u mandatu ovog ministarstva - zaključuje ministarka Mihajlović.

Ratko Dmitrović: Ponosan na mere za pomoć majkama i podsticaj rađanja

Ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović među projekte na koje je najviše ponosan ističe mere koje su usvojene u cilju popravljanja katastrofalne demografske situacije u Srbiji.

-To su 300.000 dinara za prvo dete, po 100.000 za drugo i treće, uz već postojeću stimulaciju, te pomoć majkama, kao nosiocima ovog prava u rešavanju stambenog problema za kupovinu i izgradnju stana ili kuće, u visini do 20.000 evra. Tu je preporuka Vlade Srbije visokoškolskim ustanovama da se studentkinjama koje su zbog trudnoće, porođaja i nege deteta sprečene da prate nastavu i ispite polažu u redovnim rokovima omogući polaganje ispita kada one te ispite pripreme i prijave, kao i pogodnosti za njihove bračne parove, studente. Verujem da će se ova mera osnažiti i zakonskom formom, jer se radi o izuzetno važnom problemu čije rešavanje eleminiše veoma težak problem s kojim se mlade žene suočavaju kod zapošljavanja - ističe ministar Dmitrović.

24sedam/Goran Sivački

 

Napominje da na ovaj način mlada žena dobija mogućnost da zasnuje porodicu, postane majka i završi fakultet, pa kad traži posao poslodavac će je drugačije tretirati. A većina današnjih poslodavaca, nažalost, izbegava da zaposli mlade žene koje nemaju decu, a nameravaju da se udaju i zasnuju porodicu, ističe ministar u izjavi za 24sedam.

Nestajemo velikom brzinom

Dodaje da ima nekoliko pripremljenih mera u koje veruje, a koje nisu usvojene, što zbog nemogućnosti dugotrajnog planiranja državnog budžeta i zbog situacije u Evropi, što zbog kratkog vremena koje je bilo na raspolaganju.

- Mandat ove Vlade Srbije bio je oročen u startu na godinu i po dana. Za složen problem kakav je demografija, više nego kratko vreme - naglašava ministar.

 

24sedam/Goran Sivački

 

Govoreći o izazovima koji su pred budućom vladom, ističe da sve što je direktno i indirektno demografski problem u Srbiji čini ogromnim, najvećim, presudnim za ovaj narod.

- Mi nestajemo velikom brzinom. Plašim se da nismo svesni koliko je demografska situacija teška. Onom ko dođe umesto mene želim da ovo ministarstvo mediji i jedan deo društva tretiraju drugačije nego do sada. Da srpskim medijima broj rođenih i umrlih u Srbiji bude važniji od silikona koje su ugradile neke registrovane prostitutke. Imao sam u radu podršku nekih medija, i hvala im, a onima koji su sve činili da ignorišu demografsku priču ili da je izvrgavaju ruglu, neka je na čast - poručio je ministar Dmitrović.

Dijaspora je ogroman resurs

Za kraj je dodao da se nada da će buduća Vlada Srbije prihvatiti njegovu početnu ideju da Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju priključi i dijasporu.

- Naša dijaspora je ogroman resurs, apsolutno neiskorišćen. Sistemske, osmišljene veze matice i dijaspore ne postoje. Tu su ekonomski, ali i demografski potencijali - zaključuje Dmitrović.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi