INTERVJU Jadranka Joksimović: Srbija je ubeležila dobar rezultat, kakav ove godine niko drugi od zemalja u procesu nije uspeo

30.12.2021

19:15

O postignutom u protekloj godini i planovima, za 24sedam govori ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović

INTERVJU Jadranka Joksimović: Srbija je ubeležila dobar rezultat, kakav ove godine niko drugi od zemalja u procesu nije uspeo

Tan2021-10-28_10121265_2 - Copyright Tanjug/Sava Radovanović

Srbija je korak bliže EU, nakon što je otvoren i klaster 4 tokom pristupnih pregovora. Šta nam je razlog za sreću, a šta je još kamen spoticanja za evrointegracije?

Šta je u pregovorima sa EU do sada konkretno urađeno, u smislu otvorenih poglavlja, odnosno klastera, prema novoj metodologiji?

U 2021, nova metodologija politike proširenja Evropske unije primenjena je na pregovore o pristupanju Srbije, i rezultatom možemo da budemo zadovoljni i mi i EU. Proces je znatno dinamičniji i sa više konkretnih rezultata za obe strane. Srbija je posle dve održane međuvladine konferencije ove godine, one u junu u vreme portugalskog predsedavanja Savetu EU i u decembru tokom predsedavanja Slovenije, ubeležila dobar rezultat, kakav ove godine niko drugi od zemalja u procesu nije uspeo. Na našu inicijativu, u junu su se zemlje članice EK saglasile da može da se konstatuje otvaranje klastera 1 – Osnove (u kojem ima ukupno pet poglavlja, koja su već bila otvorena po staroj metodologiji), koji je ujedno i najvažniji za proces, jer se u odnosu na napredak u ovom klasteru stiču ili ne stiču uslovi za otvaranje svih drugih tematskih klastera. A onda smo u decembru na Međuvladinoj konferenciji u Briselu uspeli da otvorimo klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, što znači da su članice EU vrednovale sve rezulate napornog i energičnog rada Srbije pre svega u odnosu na reforme iz oblasti vladavine prava, a onda i iz tematskog okvira klastera 4. Ovaj klaster obuhvata četiri pregovaračka poglavlja, do sada neotvorena, sa veoma zahtevnim i važnim javnim politikama: poglavlje 14 - Transportna politika, poglavlje 15 – Energetika, poglavlje 21 - Transevropske mreže, i poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, i mi smo sva merila za otvaranje ovih poglavlja uspešno ispunili. Istovremeno, tokom ove godine, koja je, ne zaboravimo ni to, pritisnuta pandemijskom krizom u svim segmentima a ne samo zdravstvenom, uspeli smo da dostignemo merila i za otvaranje još jednog klastera, klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, koji ima ukupno osam poglavlja, i za koji je EK u godišnjem izveštaju dala takođe preporuku za otvaranje.

Ova godina je značajna i za samu EU, kada je njena politika proširenja u pitanju, jer je, postupajući po načelima koje je sama definisala novom metodologijom, uvažila ono što je Srbija postigla i time potvrdila verodostojnost sopstvenih stavova kada je reč o evropskim integracijama naše zemlje, a nadam se uskoro i ostalih sa Zapadnog Balkana.

Od početka je naš pregovarački proces bio umnogome drugačiji od svih dotadašnjih, čak i po staroj metodologiji. Mi smo prva država koja je započela svoj pregovarački proces po veoma složenim i rigoroznim pravilima, sa kakvim se nijedna država kandidat nije ranije susrela. Naime, dok su za sve druge kandidate važila pravila da otvaraju poglavlja onda kada su tehnički spremni u toj oblasti, na nas je primenjen princip da pre svakog otvaranja nekog od poglavlja moramo imati pozitivan izveštaj iz oblasti vladavine prava, kao i da postoji napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Nova metodologija je samo pojačala ove kriterijume, i donela klasterski pristup, a mi smo se uspešno i brzo prilagodili i to je donelo rezultat.

Kakve su obaveze Srbije sada kada je otvoren klaster 4?

Otvaranjem klastera 4, Srbija se dublje povezuje sa svim standardima EU u oblasti Zelene agende i održive povezanosti. Otvaranjem čak četiri nova poglavlja u okviru ovog klastera, imaćemo bolji pristup sektorskoj politici i finansijskim instrumentima za projekte koji se tiču životne sredine. Neke od tih projekata, koje finansira Evropska unija, već smo počeli da sprovodimo. Pomenuću samo neke zaista velike projekte - obnovu železničke deonice Koridora 10 Beograd – Niš i izgradnju deonice auto-puta Niš - Merdare, za koji je EU izdvojila zaista velike grantove. Naravno, ima još mnogo važnih projekta iz oblasti obnove zdrave životne sredine energetske efikasnosti, digitalizacije itd.

Naša obaveza je da ne budemo nemi posmatrači promena koje se dešavaju oko nas, već da se zajedno sa našim strateškim partnerima iz EU, i sa finansijskom podrškom koja će nam biti na raspolaganju, uhvatimo ukoštac sa gorućim problemima sa kojima se čitav svet suočava kada je reč o zaštiti životne sredine, borbi sa klimatskim promenama, energetskom situacijom i funkcionisanjem transporta. To je ono što i građani EU, kao i naši građani, prepoznaju kao važnu temu zdravlja i ekološke i energetske bezbednosti budućih generacija, ali i kao novu šansu za veliki korak u pravcu osveženog načina ekonomskog rasta i razvoja. Spremno i odlučno ulazimo u maticu promena, naravno, vodeći računa, kao i svi drugi u EU i svetu, da u tranzicionom periodu do ostvarenja klimatske neutralnosti evropskog kontinenta i punog prelaska na obnovljive izvore energije sačuvamo energetsku bezbednost zemlje.

Zatim, otvaranje klaster 4 u uslovima pandemije, koja ne jenjava već gotovo dve godine, pokazuje koliko smo posvećeni ovom procesu, kao i to da ne bismo mogli da dođemo u poziciju da otvorimo ovaj klaster da prethodno nismo uradili čitav niz aktivnosti iz procesa unapređenja vladavine prava, ali i životne sredine, infrastrukture, energetike i digitalizacije. Ove godine smo posebno bili angažovani na pripremi programa i projekata upravo iz ovih oblasti koji će biti finansirani iz novog instrumenta Evropske unije - IPA 3, uz novi sedmogodišnji period 2021-2027, kao i Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U avgustu i novembru ove godine uputili smo paket predloga za prve dve godine nove finansijske perspektive. U okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan pred kraj 2021. podržano je sedam projekata vrednosti od gotovo 220 miliona evra iz sektora saobraćaja, energetike, digitalne i socijalne infrastrukture, što svedoči o našem kontinuiranom angažovanju na blagovremenoj pripremi složenih infrastrukturnih projekata velike vrednosti.

Izjavili ste da s novom metodologijom Srbija brže ide ka EU. Da li očekujete da u 2022. godini neko od poglavlja bude i zatvoreno?

Inicijativa za reviziju metodologije proširenja, koja je bila pokrenuta u novembru 2019. godine, imala je cilj da se postigne verodostojniji proces, koji bi imao bolju predvidljivost i dinamiku i snažnije političko rukovođenje. To su bili glavni principi na osnovu kojih je u februaru 2020. godine Evropska komisija usvojila novi, unapređeni metodološki koncept proširenja i koja je 35 pregovaračkih poglavlja svrstala u šest pregovaračkih klastera, po srodnosti politika koje obuhvataju.

Što se nas tiče, mi ćemo kao pouzdan partner EU i kredibilna država u procesu pristupanja EU iskoristiti sve navedene prednosti nove metodologije, ukoliko se ona bude dosledno primenjivala u praksi. Po zahtevnim principima nove metodoligije, više nema pojedinačnog otvaranja i zatvaranja pregovaračkih poglavlja, već samo otvaranja i zatvaranja celih klastera, što je dobro za postizanje očekivano bolje dinamike. Bitno je da smo mi potpuno pripremljeni i da smo pravilno razumeli način primene nove metodologije i, shodno tome, pravovremeno preduzeli korake na unapređenju političkog rukovođenja procesom. Takođe, kroz reorganizaciju pregovaračke strukture podigla sam kapacitet za ispunjavanje svih kriterijuma i merila koji su postojali u pregovaračkim klasterima, što je prepoznato i pozdravljeno i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku zemlje.

Kroz pregovaračko poglavlje 35, Evropska unija od Srbije traži sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Kakve su vaše procene u vezi sa tim poglavljem, budući da je napredak neizvodljiv bez napretka i u toj oblasti?

Dijalog o normalizaciji odnosa je osnov ovog pregovaračkog poglavlja, u okviru kojeg se prati implementacija postignutih sporazuma. Ono po novoj metodologiji nije svrstano ni u jedan od šest pregovaračkih klastera, ali po suspenzivnim klauzalama iz pregovaračkog okvira EU ima isti značaj kao i poglavlja 23 i 24 koja pripadaju klasteru 1 – Osnove. Međutim, zastoj u dijalogu je nastao kao posledica višegodišnjeg neispunjavanja obaveza Prištine. Priština ne želi da ispuni svoj deo obaveza, opstruiše i negira Briselski sporazum i aktivnostima koje narušavaju stabilnost i ugrožavaju trgovinu i slobodan protok ljudi, robe i usluga. S druge strane, mi smo u potpunosti posvećeni regionalnoj saradnji i stvaranju zone slobodne trgovine i otvorenog regiona. Mislim da je EU ipak pravilno prepoznala uzroke zastoja u dijalogu.

Samit Evropska unija - Zapadni Balkan, na Brdu kod Kranja, završen je bez usvajanja vremenske odrednice do kada bi naš region mogao da se priključi EU. Izjavili ste da time put Srbije ka Briselu nije doveden u pitanje. Zbog čega, prema vašem mišljenju, EU nije spremna da oroči pristupne pregovore sa zemljama regiona?

Po meni je to potpuno pogrešna interpretacija. Dakle, nova metodologija ne predviđa nikakav „paket-aranžman“ za prijem zemalja iz regiona ZB, mi smo svi u bitno različitim fazama samog procesa, tako da nema nikakvog smisla određivati jednu godinu datuma za prijem svih, već bi mogla da se odredi eventualno godina kada bi poslednja država u procesu iz regiona mogla da bude primljena.

Srbija je deo Evrope i ne postoji ništa prirodnije nego da postane deo Evropske unije. Naše vrednosti su zajedničke, delimo zajedničku istoriju, veliki broj naših državljana živi i radi u Evropskoj uniji. Sa druge strane, od svog nastanka, Evropska unija pokazivala je tendenciju širenja, želeći da dostigne svoje prirodne granice. Shvatamo da postoje različita viđenja unutar EU, ali ne mislimo da bi zaustavljanje proširenja bilo strateški mudro, kako za region, tako ni za EU. Ipak, očigledno je da postoje velike razlike između država članica i da usaglašavanje stavova po tom pitanju ne ide uvek lako. Srbija, kada bi sutra pristupila EU, ne bi bila među najslabijim članicama, a određen broj država članica, kada bi pristupao po kriterijumima koji važe za Srbiju, ne bi mogao danas da ih ispuni.

Naš cilj je da naši građani osete sve dobrobiti članstva, da naša privreda može ravnopravno da učestvuje na tržištu EU, da možemo da koristimo brojne fondove koje su članicama na raspolaganju. Po tom pitanju mi naš strateški cilj ne gubimo iz vida i isto očekujemo od EU. Članstvo Srbije u Evropskoj uniji je obostrani cilj, pa se očekuje da će obe strane tom cilju strateški i pristupati i da se neće dogoditi još neka izgubljena godina, jer ste se u nekom trenutku usredsredili na druge teme ili bili uvereni da će proces moći uspešno da se završi bez stalne i jasne političke podrške. Morate imati viziju kako želite da sprovedete sve mere koje će dovesti do cilja i morate tome posvetiti resurse – to nužno ne podrazumeva samo ekonomske mere, već pažnju, u vidu političke podrške, koja nam je u ovom procesu neophodna.

S tim u vezi, predsednik Republike, predsednica Vlade i ja kao resorni ministar i glavni pregovarač veoma posvećeno radimo na podizanju nivoa strateške komunikacije sa našim partnerima u EU, jer je Srbija kredibilan partner Evropskoj uniji, a pokazali smo to i na delima. I tokom pandemije pokazali smo da i mi možemo da puno pomognemo državama članicama EU, ali i regionu, kako u upravljanju krizama i kreiranju zajedničkog evropskog odgovora, tako i na polju unapređivanja saradnje u različitim oblastima sektorskih politika EU.

Da li su evrointegracije zemalja našeg regiona, posle dužeg vremena, sada nešto više na agendi EU?

Uspeh Srbije, koji je ostvaren u ovoj godini na polju evropskih integracija i „probijanje leda“ u primeni nove metodologije, svakako je značajan pomak i za region, a samim tim i pojedinačno za države Zapadnog Balkana koje čekaju početak zvaničnih pregovora, a zbog kojih je i menjana stara metodologija. Srbija je, pored ozbiljnih rezultata koji su ostvareni na polju reformi, svojim primerom posvećenosti, organizacije i koordinacije rada, faktički omogućila da nova metodologija napokon zaživi u praksi. To je rezultat koji bi trebalo da bude važan i za ostale u regionu, bez obzira na to što niko drugi u ovoj godini nije ostvario značajnije rezultate na polju evropskih integracija.

S tim u vezi, važno je što se u prioritetu „broj jedan“ šestomesečnog predsedavanja Francuske, koje počinje od 1. januara 2022, a koji su nazvali „Suverenija Evropa“, nalazi i tema „Razjašnjavanje evropske perspektive Zapadnog Balkana“, kao i što se najavljuje organizovanje Konferencije o budućnosti Evrope i Konferencije EU i Zapadnog Balkana u EU za jun naredne godine.

Posvećenost Francuske, kao države osnivača EU zajedno sa Nemačkom, i inicijativa predsednika Emanuela Makrona da se unapredi integracija regiona Zapadnog Balkana u EU, od velikog je značaja za naše susede i za proces evropskih integracija Srbije. Srbija, kao pouzdan partner EU i prijatelj Francuske, podržaće je u sprovođenju svih prioriteta tokom predsedavanja Savetu. Spremni smo da kao Vlada, ja kao glavni pregovarač i Ministarstvo za evropske integracije koje vodim, ali i kao građani Srbije, učetvujemo u svim debatama koje se tiču budućnosti EU.

Koje države Evrope su naši najveći partneri na putu Srbije ka EU?

U cilju sprovođenja političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi Srbija je od 2000. godine dobila od Evropske komisije podršku u iznosu od preko četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Ova sredstva su obezbeđena iz nekoliko instrumenata podrške Evropske unije, među kojima se posebno ističu Instrumenti pretpristupne pomoći EU, koje koristimo od 2007. godine (IPA 1 2007-2013 i IPA 2 2014-2020). Važno je pomenuti i Investicioni okvir za Zapadni Balkan, koji od svog osnivanja 2009. godine podstiče društveni i ekonomski razvoj i proces pristupanja Evropskoj uniji širom Zapadnog Balkana, davanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateški važne investicije. Kroz taj instrument do sada je obezbeđeno gotovo 370 miliona evra donacija koje pokrivaju i tehničku pomoć i investicije, dok su zajmovi potpisani u vezi sa projektima VBIF dostigli 2,6 milijardi evra. Sličan instrument predstavlja i „Regionalni program stambenog zbrinjavanja“, čiji je primarni cilj obezbeđivanje stambenih rešenja za izbegličke porodice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje se nalaze u Republici Srbiji, a čije stambeno pitanje još uvek nije rešeno. Počevši od 2014. godine kroz ovaj program obezbeđeno je preko 130 miliona evra bespovratnih sredstava koja primarno potiču iz IPA, ali i od drugih donatora.
Pored ovih ključnih instrumenata, Srbija učestvuje od 2005. godine i u programima Unije koji su prilika da se upoznamo sa politikama EU u određenim oblastima, poput programa HORIZONT 2020. (za podršku u oblastima nauke, istraživanja, inovacija), KOZME (za podršku preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima), Program EU za zapošljavanje i socijalne inovacije - EASI (program u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike) itd. Važno je napomenuti i da je Srbija u poslednjih sedam godina bila u prilici i da koristi sredstva iz drugih fondova EU, kao što su Fond solidarnosti EU posle poplava 2014. godine i za borbu protiv pandemije kovida 19, ali i iz fonda MADAD, iz koga smo dobili podršku za sprovođenje mera za rešavanje problema prouzrokovanih migrantskom krizom.

Novac za sve pomenute fondove i instrumente pomoći obezbeđuju uglavnom poreski obveznici zemalja Evropske unije, odnosno države članice. Međutim, i pored te zajedničke pomoći koju su države, odnosno građani EU pružili Srbiji, evropske države su u proteklih 20 godina pružile Srbiji i pozamašnu pojedinačnu, bilateralnu razvojnu pomoć. Samo Nemačka, Italija, Švedska, ali i Švajcarska i Norveška koje nisu članice EU, u pomenutom periodu su, što kroz bespovratnu pomoć, što kroz meke kredite, pružile Republici Srbiji pomoć u iznosu od gotovo 2,8 milijardi evra. Bilateralna razvojna pomoć je umnogome pratila iste prioritete koji su finansirani i iz prethodno pomenutih pretpristupnih instrumenata EU, a koji su se ticali sprovođenja reformi i investicija u svim oblastima bitnim za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Šta su najčešća objašnjenja i razlozi onih koji se trude da odlože naš ulazak u Uniju?

Postoje države članice koje su konstantno oprezne prema ideji proširenja, i taj stav su imale i ranije, prilikom ranijih talasa proširenja. Nije tajna da se sama EU suočava sa brojnim krizama, gde se ne dolazi lako do zajedničke pozicije. U nekim od članica EU prevladava percepcija da nove države članice predstavljaju više teret ili opterećenje za blok nego što su dodata vrednost. Mi se istinski trudimo da izmenimo tu percepciju i da momentom ulaska u EU ne budemo „drugorazredna“ država članica već da budemo punopravan partner drugima. Zato naše pitanje nije samo šta EU može da uradi za Srbiju, već i šta Srbija u ovoj fazi procesa može da doprinese većoj otpornosti, konkurentnosti, stabilnosti, ali i razvoju evropskog kontinenta. Nesumnjivo su prepoznati rezervoari naše otpornosti kao društva i države u krizama koje se smenjuju jedna za drugom u poslednjim godinama, i tokom migrantske krize, i tokom pandemije kovida 19.

Nesumnjivo je opredeljenje građana Srbije za ulazak u EU, što pokazuju i brojna ispitivanja javnog mnjenja. Da li mislite da poruke iz EU građani Srbije mogu da shvate kao odugovlačenje, te da bi mogl da oslabi ta vrsta podrške?

Prema našem istraživanju iz avgusta ove godine, članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava više od polovine građana, njih 57 odsto. Čak 83 odsto ispitanika (10 odsto više nego u istraživanju sprovedenom 2019) podržava reforme koje vode u članstvo u EU, što znači da postoji realan sud javnosti da Srbija mora da se menja pre svega zbog sebe i dobrobiti svojih građana, a ne samo zbog pristupanja Uniji.

Imajući u vidu sve elemente politike proširenja, kako pozitivne i one na koje možemo svojim radom da utičemo, tako i ukupni širi politički kontekst (krizu izazvanu aktuelnom pandemijom, prelazak na novu metodologiju pregovora o članstvu, kao i ranije započetu debatu u samoj Uniji o sopstvenoj budućnosti, pa i o novom modelu politike proširenja, zatim politiku migracija i ekonomska kretanja u EU), pristup Vlade Srbije u komuniciranju procesa pristupanja u potpunosti je u skladu sa porukama naših evropskih partnera - da je važno da očekivanja građana budu realna i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju, čak i pre samog članstva naše zemlje u Uniji. Ogromna podrška sama po sebi ne znači mnogo ukoliko nije utemeljena u realnosti, a naši rezultati pokazuju da građani Srbije dobro razumeju koristi od pristupnog procesa i da ih objektivno ocenjuju i natpolovično podržavaju.

Pred nama su izbori na svim nivoima u aprilu naredne godine. Kakva su vaša očekivanja što se tiče Srpske napredne stranke, čiji ste i jedan od osnivača?

Naša izborna platforma je jednostavna i jasna – pregled svega onog što smo uradili u sinergiji predsednika Republike i Vlade, i još važnije, nastavak odgovorne politike i dalji konkretni planovi za razvoj i napredak zemlje. Dugoročnom odgovornom makroekonomskom politikom obezbedili smo otpornost naše ekonomije i tokom največe krize u Evropi koja je donela stabilnost i porast životnog standarda našim građanima, efikasan i pravovremen odgovor na pandemiju - nabavku svega neophodnog za zaštitu naših građana, kao i u smislu vakcinacije i lečenja, za šta nam svi u EU odaju priznanje. Velike infrastrukturne investicije koje su premrežile Srbiju putevima i auto-putevima, energetska bezbednost naših građana u trenutku kada se svet suočava sa velikom krizom, investicije i početak velikih ekoloških projekata i ideja, ulaganje u kulturu i umetnost bez koje nema napretka društva, reforma i unapređenje obrazovanja, podizanje ugleda naše zemlje u svetu i značajan napredak u evropskim integracijama - sve to su neki od rezultata, ali i osnova za mapu puta u sledećim godinama. Ta mapa puta sadržaće još zrelija ulaganja i viziju Srbije koja se uključuje u promene, koja jača institucije i demokratiju, a naši građani dobijaju bolji i podsticajniji okvir za život i rad, za viši životni standard za osnivanje porodice, za nove vrste obrazovanja i učenja. Verujem da će građani to prepoznati i dati poverenje našem predsedniku i stranci.

Predizborna trka je počela. Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić ističe iz dana u dan rezultate Vlade, dok opozicija glasače pokušava da pridobije na ulici. Kakvu kampanju očekujete?

Svako na političkoj sceni bira način kako se predstavlja građanima. Čudim se koliko pojedinci iz sadašnje opozicije, a koji su na vlasti bili više od decenije, ne prepoznaju zrelost i zahtevne kriterijume građana Srbije koji, umesto neumerene buke i besa usmerenih protiv jednog čoveka, pre svega predsednika Vučića, kao prominentne i uticajne političke figure na našoj političkoj sceni i u okviru SNS, pre svega očekuju ideje, viziju i program za brojna društvena pitanja koja su tema i sada, ali i koji će oblikovati budućnosti generacija koje dolaze. Bilo bi bolje za naše društvo da ima zdrave konkurencije ideja i političkih ideologija, ali očigledno je da su oni koji su neuspešno potrošili 12 godina ove zemlje i građana, u smislu razvoja i napretka, postali suva drenovina za ideje i odgovore koje nude za ozbiljna društvena pitanja.

Mislite li da je naše društvo istinski napredovalo po pitanju rodne ravnopravnosti? Koliko žene na funkcijama u Srbiji, a ova vlada ima dosad najveći broj žena, menjaju tu sliku i koliko je važno da žene koje obavljaju javnu funkciju šalju poruku da je „slabiji pol“ zapravo ravnopravan sa „jačim polom“?

Vlada Srbije je zaista posvećena tome da unapređuje uslove života i rada žena, na osnovu širokog društvenog dijaloga o ključnim pitanjima rodne ravnopravnosti i rodnog identiteta.
Ovaj sastav Vlade Republike Srbije čini skoro polovina žena, i sa ponosom ističemo tu činjenicu koja nije pitanje poželjne statistike već pre svega suštinskog opredeljenja da dostignemo, pa čak i prestignemo rodne standarde koje po ovom pitanju postavljaju razvijena demokratska društva. Danas možemo biti zadovoljniji jer žene više učestvuju u društvenom i političkom životu, veliki je broj žena u biznisu, kao i u mnogim drugim profesijama koje su im nekada bile nedodirljive.
Pozitivne promene su tu da nas ohrabre da nastavimo tim putem, jer posao svakako nije završen. I pored pozitivnih promena, statistika i svakodnevni primeri pokazuju da je dugačak put pred nama, i to pred svima nama, jer se ravnopravnost tiče svih – i muškaraca i žena.