Žofre: Srbija učinila značajne korake usaglašavanja spoljne politike sa EU

Zemlje kandidati za članstvo u EU imaju obavezu da spoljnu i bezbednosnu politiku postepeno usaglašavaju sa evropskom, a Srbija je u proteklom periodu učinila nekoliko značajnih koraka ka tom cilju, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre.

Na predstavljanju novog strateškog plana "Strateški kompas EU za bezbednosni odgovor", Žofre je naveo da se Srbija glasanjem u međunarodnim telima, poput UN i UNESCO-a, jasno opredelila protiv neopravdane i neisprovocirane ruske agresije na Ukrajinu.

"Srbija se usaglasila sa nekim sankcijama koje je Evropska unija uvela, a koje se odnose na majdansku krizu iz 2014. godine, podržala je i restriktivne mere protiv Belorusije i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Nema fiksiranih rokova, već očekivanja da će se to dogoditi", rekao je Žofre, navodi se u saopštenju EU Info mreže.

I ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar rekao je da Srbija koja želi da postane članica EU ima i određene obaveze.

Žofre je podsetio i da je EU do sada uvela pet paketa sankcija protiv Rusije, ali i da , kako je rekao, vodi računa da nijedna od tih mera ne pogodi države koje su partneri EU, kao što je Srbija.

"Moramo da zaštitimo naše komšije od sankcija, pogotovo kada je reč o gasu", poručio je Žofre i podsetio da je Brisel doneo odluku da Naftnu industriju Srbije izuzme iz paketa sankcija koje je EU uvela Rusiji, čime se, kaže, ne ugrožava energetska stabilnost Srbije.

Žofre je objasnio i da EU sankcijama želi da primora Rusiju da okonča rat i vrati se dijalogu i poručio da Brisel ne vidi kraj ruske agresije i da se, nakon ratnih zločina u Buči, ne može isključiti mogućnost novog paketa sankcija prema Rusiji koji bi se odnosio na naftu i energente.

"Želimo da vidimo Srbiju da stoji uz nas, radimo zajedno sa srpskim partnerima da zaustavimo rusku agresiju na Ukrajinu i u stalnom smo dijalogu sa srpskom vladom oko tog pitanja", naveo je Žofre.

TANJUG/ Rade Prelic

 

Da EU računa na podršku Srbije i usaglašavanje sa stavom EU povodom ruske agresije, poručio je i francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar.

Poručio je da Francuska, kao zemlja koja predsedava Savetom EU, razume da je pozicija Srbije izazovna.

"Srbija koja želi da postane članica EU ima i određene obaveze i očekujemo da će ih preuzeti, ali smo svesni i poteškoća. Lično me šokira količina ruske propagande u srpskim medijima. Svi moramo da se više potrudimo da objasnimo građanima šta se tačno događa u Ukrajini i pomognemo im da razumeju da nije u pitanju zapadna izmišljotina, već kršenje ljudskih prava i međunarodnog prava", naveo je Košar.

On je podsetio da je EU od samog početka bila ujedinjena kada je reč o osudi ruske agresije na Ukrajinu i poručio da će tako i ostati.

"Ruski predsednik Vladimir Putin svojim jednostranim potezima uništio je sav diplomatski napor i naterao nas da reagujemo i tražimo načine da spasimo svetski poredak. Jedinstvo Unije je bilo važno, jer je i sam Putin računao da će doći do podele među država članicama", rekao je Košar.

Košar i Žofre su se saglasili da je geopolitički momenat i povratak rata u Evropu pokazao koliko je značajno da EU razvija svoje bezbednosne kapacitete, kako bi, dodaje, bila u mogućnosti da zaštiti sve zemlje članice i njihove ekonomije.

"Strateški kompas je veliki iskorak u bezbednosnoj politici, koji se zasniva na četiri stuba - delovanje, bezbednost, ulaganje i saradnja. EU želi da postane efektniji i jači igrač u krizama i zbog toga ćemo do 2025. godine osnovati stalnu jedinicu za brzo delovanje koja će imati 5.000 članova spremnih da odgovore na različite krize", naveo je Žofre.

On je rekao i da će se zaštititi evropski građani od sajber napada, hibridnog rata i manipulacije informacijama, dok veliki bezbednosni izazov predstavljaju klimatske promene.

Ambasadori su naglasili da je snaga EU da kombinuje vojne i civilne strategije, zbog čega će se u narednom periodu posebna pažnja obratiti na povećanje vojnih budžeta zemalja članica.

"Evropska unija je jedna od glavnih ekonomskih sila, ali su naši vojni izdaci značajno manji u odnosu na ostale igrače. Postoji zajednička volja da se to sada promeni. Nemačka je već povećala svoj vojni budžet, a većina sredstava biće uložena u inovacije i razvoj nove opreme", poručio je Košar.

Dodao je da je važno da EU radi sa partnerima na odbrani svetskog poretka u koji je, prema njegovim rečima, Rusija vratila silu.

Podsetili su i da je neopravdana ruska agresija na Ukrajinu dovela i do velike humanitarne krize i da je EU otvorila svoja vrata za više od 4,5 miliona izbeglica, što, ističe, predstavlja najveću migrantsku krizu od završetka Drugog svetskog rata.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi