Suze radosnice Srpkinje u Prištini: Posle 22 godine ušla u svoj stan! "Sve se preokrenulo na Vidovdan, u meni je nešto puklo" (VIDEO/FOTO)

U zgradi u Ulici Ulpijana C3 u Prištini danas se posle mnogo godina čuo srpski jezik. Marija Novaković se vratila u dom u kojem je odrasla, progovorila prve reči, sankala se niz strmu ulicu,gde je do 1999. podizala jednog od dvojice sinova.  

Protekle 22 godine živela je u Blacu, Prokuplju, Batočini, Beogradu ali ju je srce uvek vuklo korenima i prištinskim ulicama.  

Danas joj je, kaže, duša na mestu - konačno je dobila ključeve stana.  

-Bože, moja kuća - govorila je danas Marija kroz suze ulazeći u svoj stan sa majkom Slavicom, dok su se novinarske ekipe tiskale da snime svaki detalj. 

Emocije nije mogla da savlada, hvatala se za svaki zid, prisećala sinovljevih crteža po jednom od njih. 

- Hvala vam ljudi, da nije bilo novinara ova priča se ne bi završila. Hvala i gospodinu Rakiću iz Srpske liste - istakla je.

Dupla sreća

24sedam/Jelena Stokić-Jovanović

 

Sa ekipom 24sedam je podelila da ju je danas strefila dupla sreća.

- Sin je završio pregled za dobrovoljno služenje vojnog roka.. I ovde sam i tamo danas. Kao majka osećam sreću deteta, a opet ovde sam ostvarila ovaj san - ispričala je i dodala:

Trenutak kada sam otvorila vrata me je zaledio. Setila sam se najbezbrižnijeg dela života, ali i  kada su nas ’99 gađali i kada smo morali da napustimo ovaj stan.

-Bilo je ovde i mučnih trenutaka – padale su bombe, Srbi su se plašili svakog jutra koje osvane, ali ja sve ove godine patim za ovim asfaltom gde sam prvi put odrala kolena. Odmah su mi se vratila sećanja, igranje fudbala, komšije Romi i Albanci, mesara koji mi je uvek pomagao. Čim se potpuno skućim iću do svoje osnovne škole, tamo gde su mi živeli baba i deda do Grand hotela, Platoa gde sam jela najbolje sendviče sa ruskom salatom. Moram otići i do nekadašnje folkoteke, disoteke i bioskopa gde smo gledali sve od indijanskih filmova do akcionih - ushićeno priča Marija i dodaje:

-Ovde i dalje žive neke od mojih komšija. Naša kuća je bila otvorena za sve nacije…i Rome i Albance i valjda se zato i ne plašim.

Bitka nije gotova

24sedam/Nenad Vujanović

 

- Moj život, moj život je ovde – rekla je kroz suze, međutim nije mi vraćeno još 16 kvadrata pomoćnih prostorija koje su pripadale mom ocu. Neko je to uzurpirao, ali već sutra tražimo rešenje. Idemo opet do Agencije za potvrdu i verifikaciju imovine da vidimo da nam se i to što pre vrati – otresito će naša sagovornica.

Nikada joj kaže nije palo na pamet da proda svoj stan.

-Iako su me plašili prethodnih godina da ne dolazim odlučna sam da idem do kraja. Kontaktirala sam komšije nekadašnje i uvek su mi govorili da nije bezbedno i da ne dolazim. Međutim, u meni se preokrenulo nešto. Prošle godine za Vidovdan sam dovela mlađeg sina u Gračanicu, Rekao mi je - mama ja hoću ovde da se krstim i nigde više. U meni je nešto puklo i rešila sam da ću da se borim i da vratim svoje – iskrena je Marija.

Sledeći koraci su, kaže ova Srpkinja, da reše pitanje pomoćnih prostorija, a potom da završi prekvalifikaciju koju je već započela kako bi mogla da radi kao vaspitač u Gračanici i da može da se izdržava.

-Obećao mi je gospodin Goran Rakić da će omogućiti moj opstanak tako što će učiniti sve da ponovo budem radno angažovana u vrtiću u Gračanici. U junu ću, nadam se, dobiti diplomu. Takođe se nadam da ću u  međuvremenu obezbediti i nameštaj za ovaj moj stančić.

Marijina deca i suprug žive u Beogradu. Marija nastavlja da bije svoju bitku živeći u Lapljem selu gde joj već šest meseci zdušno pomaže Udruženje žena Avenija.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi