Poslanici danas u 17 sati proglašavaju promene Ustava Srbije

09.02.2022

07:32 >> 10:47

0

Cilj promene Ustava je postizanje veće nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tušilaštva

Poslanici danas u 17 sati proglašavaju promene Ustava Srbije
Tanjug/Miloš Milivojević

Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na čijem je dnevnom redu predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 10. stav 1. Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema.


Na dnevnom redu je i Predlog odluke o prestanku funkcije javnim tužioca, koji je podneo Odbor za pravosuđe, kao i dva Predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Pred poslanicima je i Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, kao i Predlog odluke o razrešenju i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, koji je podneo predsednik Narodne skupštine.

Za 17 časova zakazana je posebna sednica na kojoj treba da se proglasi Akt o promeni Ustava Srbije.

Ustavne promene odnose se na oblast pravosuđa, a građani su se o njima pozitivno izjasnili na referendumu 16. januara.

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da je konačni rezultat referenduma o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa pokazao da je za promenu glasalo 59,62 odsto glasača, dok je "ne" zaokružilo 39,35 odsto.
ATAImages/ Antonio Ahel/Tanjug/Sava Radovanović
 

 

Cilj promene Ustava je postizanje veće nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tušilaštva.

Usvojenim amandmanima menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, tako da će sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova birati Visoki savet sudstva (VS S), a ne više Narodna skupština.

Takođe i glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.

Pored ostalog, ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud.

VS S će činiti 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji.

Predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova će takođe birati VS S.

Za članove VS S iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.

Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.

Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.

Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

Najviše javno tužilaštvo se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, a kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.

Samo će Vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaca ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skuoština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Posle proglašenja uslediće izrada pratećih zakona koje treba uskladiti sa ustavnim promenama koje su građani prihvatili.

Bonus video

24sedam

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug