Otklon politike iz sudstva i javnog tužilaštva: Profesor Petrov o tome šta građani dobijaju ako zaokruže "da" na referendumu

Na republičkom referendumu građani će se u nedelju, 16. januara, izjašnjavati da li su za Akt o promeni Ustava koji sadrži konkretne amandmane kojima se predviđaju promene u oblasti pravosuđa sa ciljem da se obezbedi veća nezavisnost sudstva i sudija, kao i samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.

Profesor ustavnog prava i član Radne grupe za izradu amandman Vladan Petrov u izjavi za Tanjug pojašnjava da je svrha ovih amandmana otklon politike iz sudstva, kao i iz javnog tužilaštva.

- Ponuđena rešenja o kojima će se glasati na referendumu omogućavaju depolitizaciju pravosuđa, uz veću nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva, ali i veću samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva - objasnio je Petrov.

Građani će se svojim odlučivanjem na referendumu opredeliti zapravo za to da li žele da im sude sudije čija funkcija traje do kraja radnog veka i ne zavise od politike ili žele da im i dalje sude sudije koje se prvi put biraju na mandat od tri godine i koje, kako je rekao, razmišljaju o tome kako će biti izabrane na stalnu funkciju.

- Odlučivaće o tome i da li žele da sudije i dalje bira parlament ili da ih bira nezavisno i samostalno telo (Visoki savet sudstva), koje je sastavljeno od sudija i istaknutih pravnika iz redova vrhunskih srtručnjaka, univerzitetskih profesora... - naglasio je profesor.

Zatim, kako je ukazao, građani će odlučivati o tome da li će predsednici sudova, uključujući i predsednika Vrhovnog suda, i dalje biti birani u Narodnoj skupštini, kao jednom političkom telu, ili će ih takođe birati VSS, kao nezavisan i samostalan državi organ.

- Odlučivanjem na referendumu izjasniće se i da li žele da se sudski postupci završavaju u razumnom roku ili žele da se sudski postupci vuku i traju i po nekoliko decenija. Da li žele da pokažu da Srbija ima demokratski potencijal ili će neizlaskom na referendum pokazati da naša država i dalje predstavlja jednu mini-demokratiju, koja treba da se dodatno razvija - naveo je Petrov, koji je i sudija Ustavnog suda Srbije.

Predloženim amandmanima sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština već VSS i Visoki savet tužilaca (VST), a ova tela su takođe jedino vlasna da odlučuju i o njihovom razrešenju, i to ukoliko učine težak disciplinski prekršaj, krivično delo ili na drugi način sramote funkciju.

Kada je u pitanju sastav ovih saveta i kritika da će sudije birati same sudije, a tužioce sami tužioci, te da će biti bez ikakve kontrole od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne), profesor ustavnog prava Milan Stanić podseća da će u sastav ovih saveta, pored sudija i tužilaca, ući i po četiri istaknuta pravnika, a u VST i ministar pravde.

24sedam/Goran Sivački

 

Istaknuti pravnici će biti u manjini i neće biti "političke figure", već će ih Narodna skupština birati posle javnog konkursa iz reda najuglednijih pravnih stručnjaka.

- Ustavnim amandmanima je predviđeno da oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka. Smisao njihovog postojanja je omogućavanje da VSS i VST ne budu monolitni organi sastavljeni samo od sudija, odnosno tužilaca, jer u uporednoj praksi takva rešenja nisu dala dobre rezultate - naglasio je Stanić.

Ukazao je da se amandmanima ukida takozvani prvi izbor ili trogodišnji probni mandat za sudije i tužioce, na koji način se takođe vrši depolitizacija njihovih funkcija.

- Naši građani bi mogli da zamisle kako radi sudija koji tri godine praktično ima ''mač iznad svoje glave'', uz pitanje da li će biti izabran na stalnu funkciju - ukazao je Stanić.

Istakao je da je zabranjen svaki uticaj politike na rad suda i tužilaštva, te da se na taj način pre svega omogućava da se struka pita, kao i da sudstvo i tužilaštvo odgovaraju građanima za svoj rad i da ne budu pod političkim uticajima.

Stručnjaci podsećaju i da se Srbija obavezala da će u okviru evropskih integracija promeniti Ustav, a u vezi sa pregovarckim poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.

I Republička izborna komisija (RIK) dostavila je građanima na kućnu adresu informaciju o promenama koje su predviđene Aktom o promeni Ustava i ističe da se amandmani odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.

Amandmanima je, pored ostalog, predviđena stalnost sudijske funkcije, najviši sud u Republici biće Vrhovni sud, a najviše javno tužilaštvo zvaće se Vrhovno javno tužilaštvo.

O svim ustavnim promenama građani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa "da" ili "ne" na pitanje "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?".

Republički referendum biće održan u nedelju, 16. januara od 7.00 do 20.00.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi