Krizna grupa nudi kompromis, ali jedna stvar nije "na stolu": Bez međusobnog priznanja nema puta ka EU
Sudeći prema izveštaju krizne grupe, svako rešenje je dobrodošlo, samo da Beograd prizna nezavisnost
Međunarodna krizna grupa (ICG) u novom izveštaju “Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije” podseća da su napori ka rešavanju dugotrajnog spora između Prištine i Beograda oko nezavisnosti Kosova zastali. Kako se navodi u analizi, razgovori pod pokroviteljstvom EU su doveli do sporazuma o tehničkim pitanjima, ali nisu uspeli da reše ključna politička pitanja, kao i da su napori Vašingtona sredinom 2020. godine propali kada je predsednik Kosova Hašim Tači morao da napusti položaj zbog optužbi za ratne zločine.
Pojašnjavaju da su posledice da je zbog spora Kosovo van UN i mnogih drugih međunarodnih organizacija, kao i da su obema zemljama, kako piše u izveštaju, uskraćeni članstvo u EU, dok su manjinske zajednice ugrožene. Sve ovo predstavlja pretnju regionalnoj bezbednosti, upozorava Krizna grupa i navodi da bi rešavanje spora predstavljalo podstrek za stabilnost Zapadnog Balkana i Evrope.
–Svi akteri bi trebalo da postignu sporazum o međusobnom priznavanju, dok bi EU trebalo da nagovesti da će podržati svaki sporazum koji poštuje ljudska prava i međunarodno pravo. Beograd i Priština bi trebalo da javno iskažu potrebu za postizanjem kompromisa. Kosovo bi trebalo da zatraži veći stepen političke, bezbednosne i ekonomske integracije sa partnerima dok ne bude postignut sporazum, navodi se dalje u izveštaju.
Spor, podsećaju, traje decenijama, a od 2008. godine kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, kompromis nije postignut.
pročitajte još
-Srbija i desetine država, uključujući i pet država članica EU, i dalje smatraju Kosovo otcepljenom pokrajinom. Dok se ne reši spor, obe strane će biti onemogućene da uđu u EU, dok Kosovo neće moći da uđe ni u UN, ni NATO. U međuvremenu, Beograd vrši štetan uticaj na teritoriji Kosova. Verovatno je da će cena srpskog priznavanja biti kombinacija međunarodne pomoći, veće autonomije za kosovske Srbe ili razmena teritorija, ili možda veća podrška u kombinaciji sa jednom od druge dve navedene mogućnosti, ocenjuje se u izveštaju Međunarodne krizne grupe.
Apeluju na EU da uprkos legitimnoj zabrinutosti o ponovnom crtanju granica, ne bi trebalo da se otpiše bilo kakav ishod koji je u skladu sa ljudskim pravima i međunarodnim pravom. Uporedo, SAD bi trebalo da pomognu u stvaranju adekvatnog pregovaračkog položaja od pripadnika razbijene kosovske političke elite, dok bi partneri Kosova trebalo da mu pomognu da ostvari veći stepen bilateralnih i multilateralnih veza, dok se ne postigne sporazum, kaže se dalje u izveštaju.
-Priština i Beograd razgovaraju, sa prekidima, o normalizaciji odnosa barem od 2006. godine. Usaglasili su se o mnogim tačkama, mada se ne slažu oko najvažnije stvari koja predstavlja tačku razmimoilaženja stavova: nezavisnosti Kosova. Kontinuirani uticaj Srbije na srpsku zajednicu na Kosovu je još jedno problematično pitanje. Područja na Kosovu sa većinskim srpskim stanovništvom, posebno u četiri severne opštine koje se naslanjaju na Srbiju, su tek delimično integrisana, te je rizik od sukoba ili nasilja veći. Srbi koji su izabrani u kosovsku Skupštinu i koji zauzimaju državne položaje otvoreno prate naredbe iz Beograda. Kombinacija ovog uticaja i posledice nepriznavanja Beograda predstavljaju stalan izvor frustracija za građane Kosova, podsećajući ih da i dalje nisu u potpunosti slobodni od Srbije. Beograd i Priština bi mogli da osete povoljnosti članstva u EU. Međutim, ta vrata su zatvorena, makar činjenično, dok god traje spor, piše Krizna grupa.
Nacrt sporazuma na osnovu predloga o razmeni teritorija naišao je na opšte protivljenje, kako domaće javnosti tako i EU.
pročitajte još
-U osnovi svega je da je put ka sveobuhvatnom sporazumu koji bi rešio pitanje kosovske nezavisnosti nejasan i uzak. Tim putem se može ostvariti kretanje samo ukoliko Beograd i Priština zauzmu pristup koji se razlikuje od dosadašnjeg. Ustav Srbije nalaže da se bilo koji sporazum kojim se Kosovu daje nezavisnost mora usvojiti na referendumu. Međutim, političko vođstvo nije uradilo ništa kako bi pripremilo glasače za prihvatanje kompromisa koji će biti neophodni u cilju postizanja sporazuma. Kosovo nema isti ustavni kriterijum, mada bi lideri mogli da donesu odluku i raspišu referendum zbog legitimiteta. U svakom slučaju, bilo bi neophodno pripremiti kosovsku javnost na potrebne ustupke. Sve strane će morati da objasne svom biračkom telu da neće moći da isforsiraju sporazum bez ustupaka, podseća Krizna grupa u izveštaju.
Što se samog kompromisa tiče, postoje tri glavne mogućnosti kako bi on mogao izgledati. Jedna mogućnost je da se nešto ponudi Srbiji – donatorska razvojna pomoć i ubrzano članstvo u EU kao cena priznanja. Druga mogućnost je da se trguje srpsko priznanje za stvaranje novih autonomnih oblasti za Srbe na Kosovu i Albance u Srbiji. Treća mogućnost bi bila vraćanje na pristup razmene teritorija, koja je bila u središtu nacrta sporazuma iz 2018. godine.
-Nijedna od ovih opcija nije ni približno idealna. Kada se radi o prvoj mogućnosti, uzevši u obzir unutrašnju dinamiku, moguće je da ne postoji mehanizam da EU obeća ubrzano pristupanje, dok materijalni aspekt sam po sebi nije adekvatan za rešavanje ovo ključno pitanje političkog identiteta Srbije. Između druge dve mogućnosti, autonomija bi izgledala kao bolji izbor, pošto je pokazala uspeh u drugim delovima Evrope. Postoji i dobar deo podrške među državama članicama EU, mada izgleda da najnegativnije reakcije izaziva na Kosovu i u Srbiji. Kosovski lideri se posebno protive možda i zbog zabrinutosti da bi autonomija mogla da dovede do vrste sklerotičnog sistema kakav se može videti u obližnjoj Bosni i Hercegovini, gde je za većinu odluka neophodna saglasnost oba entiteta i sve tri glavne etničke grupe. Sa druge strane, evropske vlade – posebno nemačka – su opravdano zabrinute da bi to mogao biti presedan koji bi mogao dovesti do destabilizacije i ponovnog iscrtavanja granica na Balkanu i šire, upozorava Krizna grupa.
pročitajte još
Poručuju dalje da bi u sadašnjim okolnostima, Brisel trebalo da se usredsredi na ohrabrivanje pregovora gde su strane slobodne da razgovaraju o bilo kakvom rešenju koje je u skladu sa ljudskim pravima i međunarodnim pravom, dok bi potrebu dobijanja podrške domaćih javnosti trebalo imati čvrsto na umu.
–EU i SAD imaju ulogu u ovom naporu. EU bi trebalo da proceni da li bi mogla da promeni svoj ustaljeni stav kako bi postavila jasan cilj postizanja konačnog sporazuma na osnovu međusobnog priznavanja (nešto čemu se pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo protive) i pojasnila da zadatak njenih posrednika nije da uguše razgovore o autonomiji ili razmeni teritorija. SAD bi, sa svoje strane, trebalo da radi sa Vladom Kosova na razvoju realne pregovaračke strategije, na osnovu razumevanja da je priznanje moguće, ali da će biti neophodni ustupci, poručuje se u Izveštaju.
Na samom kraju, Krizna grupa navodi da bi spoljnopolitički partneri Kosova, kao prioritet, trebalo da se pripreme za mogućnost da će se pregovori i dalje razvlačiti bez rešenja.
-Pod takvim okolnostima, najbolja strategija bi mogla biti traženje političkog manevarskog prostora koji bi omogućio da se Kosovo dalje integriše u međunarodne institucije koje će ga primiti, odnosno razvijanje ekonomskih, bezbednosnih i političkih veza sa ostatkom sveta. Ove veze neće pružiti stabilnost koja može doći isključivo kroz političko rešenje pitanja nezavisnosti. Međutim, kroz veze sa svetom koje bi pomogle u smanjenju frustracija i ogorčenosti bi se mogle otvoriti skromne mogućnosti za napredak u situaciji kada sve već predugo stagnira, zaključuje se u izveštaju Međunarodne krizne grupe.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari