Jednostavna, zarazna, ali ume i da izludi: Rubikova kocka svoje postojanje duguje tvorcu koji danas slavi 80. rođendan

Erne Rubik, mađarski arhitekta, profesor i pronalazač, najpoznatiji je kao tvorac Rubikove kocke, jedne od najpopularnijih i najprodavanijih igrački na svetu. Rođen je na današnji dan, 13. jula 1944. godine u Budimpešti. Još od malih nogu pokazivao je izuzetnu radoznalost i sklonost ka rešavanju problema, što će kasnije oblikovati njegovu karijeru i dovesti do stvaranja revolucionarnih igračaka koje su osvojile svet.

Rani život i edukacija

Erne Rubik je rođen u porodici inženjera i pesnika. Njegov otac, Erne Rubik stariji, bio je inženjer aviona, dok je njegova majka radila kao spisateljica i pesnikinja. Odrastajući u takvom okruženju, Rubik je stekao uravnoteženo interesovanje za umetnost i nauku. Tokom detinjstva, često je provodio vreme sklapajući modele aviona sa svojim ocem, što je podstaklo njegovu strast prema konstrukciji i dizajnu.

Rubik je studirao na Tehničkom univerzitetu u Budimpešti, gde je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu 1967.  Kasnije je nastavio studije i stekao doktorat iz oblasti arhitekture. Nakon završetka studija, zaposlio se kao predavač na Mađarskoj akademiji primenjenih umetnosti, gde je predavao geometriju, dizajn i arhitekturu.

Profimedia

 

Nastanak Rubikove kocke

Rubikova kocka, prvobitno nazvana "Magic Cube" (Magijska kocka), nastala je 1974. godine kao obrazovni alat. Rubik je želeo da stvori trodimenzionalni model koji bi mogao da demonstrira prostorne odnose između pojedinačnih delova. Izumeo je kocku koja se mogla rotirati oko svojih osa bez raspadanja, što je predstavljalo značajan tehnički izazov.

Njegov prototip je bila drvena šestostrana kocka sastavljena od manjih kockica. Prvi put mu je trebalo najviše mesec dana da to uradi, što ga je učinilo prvom osobom na svetu koja je rešila Rubikovu kocku. Procenjuje se da samo jedan odsto populacije može rešiti zagonetku bez ikakve pomoći.

Njegov izum nije samo bio funkcionalan, već i fascinantan, što je brzo privuklo pažnju njegovih studenata koji su biili oduševljeni igračkom.

Ubrzo je Rubik patentirao svoj izum, a do 1977. godine kocka je počela da se proizvodi i distribuira u Mađarskoj. Međutim, globalni uspeh je došao tek 1980. godine, kada je kocka licencirana za međunarodno tržište pod imenom "Rubik's Cube". Ubrzo je postala svetski fenomen, prodajući se u milionima primeraka širom sveta.

Printscreen/YouTube/Mike Boyd

 

Zanimljivosti o Rubiku i njegovoj kocki

Strast za umetnošću i naukom: Rubik je uvek gajio ljubav prema umetnosti, a posebno prema skulpturi. Njegova sposobnost da kombinuje naučne principe sa umetničkim senzibilitetom doprinela je stvaranju jedinstvenih i inovativnih proizvoda.

Skromnost: Uprkos ogromnom uspehu, Rubik je poznat po svojoj skromnosti. Retko je davao intervjue i zadržavao je miran, povučen način života, fokusirajući se na svoja istraživanja i predavanja.

Poliglota: Erno Rubik tečno govori nekoliko jezika, uključujući mađarski, engleski, nemački i ruski, što mu je omogućilo da komunicira sa širokim spektrom ljudi širom sveta i razmenjuje ideje.

Rubikova zmija: Nakon uspeha Rubikove kocke, Rubik je 1981. godine izumeo još jednu popularnu igračku – Rubikovu zmiju. Ova slagalica se sastoji od 24 identične prizme povezane u lancu koje se mogu rotirati, stvarajući različite oblike i figure.

Nagrade i priznanja: Rubik je tokom svoje karijere dobio brojne nagrade i priznanja za svoje doprinose nauci, obrazovanju i dizajnu. Među njima su i Red mađarske zastave i Orden za zasluge Mađarske.

Fondacija za mlade talente: Rubik je osnovao fondaciju koja podržava mlade talente u oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM). Njegova misija je da inspiriše nove generacije inovatora i mislioca.

Planterana popularnost: Jedna osmina svetske populacije je u rukama imala Rubikovu kocku, najpopularniju zagonetku u istoriji i koloritnu zamisao Ernoa Rubika.

Rubikov zglob: Oboljenje koje su dobijali ljudi zbog konstantnog igranja satima i danima predmetom koji jednostavno nisu mogli da ostave.

Najveća Rubikova kocka: Upisana u Ginisovu knjigu rekorda ima dužinu jedne stranice 250 cm i potrebno je četiri čoveka da je pomere.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi