Sa pojavom Interneta, pomislili biste da se ljudi više ne zavaravaju lažnim informacijama, da ne veruju na prvu i da su vere u mitove stvar prošlosti. Ali budimo realni: to nije slučaj.
Istina je da mnoge pretpostavke o životu, svemiru i mnogo čemu što nas okružuje i čini našu svakodnevicu, nisu zasnovane na potvrdama i egzaktnim podacima, već su najčešće plod nedovoljne informisanosti ili neistina.
Razbićemo neke od najčešćih ljudskih zabluda svih vremena.
Profimedia
Mnogi ljudi i dalje veruju u mit da alkohol greje organizam.
Dobar je osećaj popiti gutljaj viskija u hladnom danu, ali to grejanje neće vam pružiti nikakvu unutrašnju toplinu, iako se u to duboko veruje. Naprotiv, alkohol širi krvne sudove, što dovodi do pada vaše osnovne telesne temperatre. Pa ako vam je hladno, posegnite za ćebetom, a ne za flašom.
Profimedia
Ako pijete kafu, dehidriraćete
Tako glasi opšteprihvaćena „istina“. Iako kofeinska pića imaju blagi diuretički efekat, istraživači nisu pronašli povećan rizik od dehidracije kod onih koji piju kafu u poređenju sa onima koji ne piju.
Profimedia
Šećer kao droga
Neke studije snimanja mozga otkrile su da šećer aktivira slične delove mozga kao ozbiljne droge, poput heroina. Ali kako objašnjava Hisham Ziaudden, specijalista za ponašanje u ishrani: „U mozgu nema jasnih znakova zavisnosti“. Samo zato što je taj deo mozga aktiviran, ne znači da je osoba koja ga doživljava zapravo zavisna od supstance, odnosno šećera.
Profimedia
Kameleon poprima boju okruženja
Ako postavite kameleona na crvenu površinu, on postaje crven, stavite li ga na nešto žuto, posteće žut. Mit koji nema ni najmanje dodira sa istinom. Naučnici objašnjavaju da ova interesantna životinja menja boju u odnosu na to kako se oseća. Pa će tako, smireni kameleon biti bledo zelenkaste boje. Kada se naljuti, mogao bi postati žut, a kada želi da se pari, u osnovi uključuje svaku moguću boju koja pokazuje da je raspoložen.
Profimedia
Ajnštajnu nije išla matematika
Volimo priču o tome kako se Albert Ajnštajn mučio na studijama, posebno sa prirodnim naukama, čak i da je iz matematike imao loše ocene. Razmislite, da li je realno. Prema biografiji genija, Alberta Ajnštajn dobijao je visoke ocene na časovima, iako ga nastavnici nisu doživljavali kao izvanredno dete. Njegovi izostanci iz škole više su imali veze sa činjenicom da mu nije legla disciplina i poslušnost koja je očekivano bila tražena.
Profimedia
Braon hleb je zdrav
Samo zato što je vekna hleba smeđa, to je ne čini zdravijom od one koja je bela. Kao što Livestrong objašnjava: “Suprotno uvreženom mišljenju, tamni hleb ne znači automatski da je 100 posto sačinjen od pšenice. Da biste bili sigurni da kupujete najhranjiviji hleb, pročitajte etikete i proverite sastojke. Vođenje samo bojom, nije dovoljno, piše portal bestlifeonline.com.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari