Versaj: Tajne skrivene iza zidina velelepnog dvorca

07.05.2021

19:25

0

Autor: M. Cukić

Povodom svečanih proslava koje su organizovane u okviru palate, Žan-Batist Lili komponovao je nove opere, a Molijer pisao pozorišne komade...

Profimedia

Godine 1664. na današnji dan Luj XIV je zvanično otvorio Versajsku palatu.

Versajski dvorac je kroz istoriju bila rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smeštena je na 11 hektara kod grada Versaja jugozapadno od Pariza, i okružena sa 815 hektara parkova. Ovaj dvorac-spomenik je čuven u svetu po svojoj lepoti, kao i po značajnim događajima koji su se tu odigrali. Kraljevi su sa svojim dvorjanima bili stanovnici dvorca od 1682. do 1789, sa izuzetkom nekoliko godina u periodu regentstva Filipa, vojvode Orlenskog (1715—1723). Versaj je postao simbol vrhunca francuske monarhije.

Dvorac Versaj je nastao kao lovački dvorac Luja XIII, koji su od 1661. značajno dogradile arhitekte Luja XIV: Luj le Vo, Fransoa Dorbej, Žil Arden-Mansar i Rober de Kot. Unutrašnju dekoraciju je dizajnirao Šarl Lebren, a parkove Andre le Notr. Tako je nastao po mnogima najlepši od svih dvoraca Evrope. Unutar zidina Versaja živelo je oko 6.000 ljudi, a dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi i znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala u kojoj je 1919. godine potpisan Versajski ugovor i tako okončan Prvi svetski rat. Versaj prestaje biti kraljevska rezidencija 1789. godine nakon Francuske revolucije.

Pixabay

Površina dvorca je 67.121 m², od kojih je oko 50.000 otvoreno za javnost. U njemu se nalazi 700 soba, 2.512 prozora, 352 dimnjaka (u 18. veku 1252), 67 stepeništa i 483 ogledala. Tu su i oko 6.000 umetničkih slika, 2.100 skulptura i 5.000 komada nameštaja i drugih umetničkih predmeta.

Park dvorca Versaja prostire se na 815 hektara (8.000 pre revolucije), od čega su 93 hektara vrtovi. Park sadrži 200.000 stabala drveća i 50ak većih fontana. On obuhvata više objekata i lokacija kao što su: veliki i mali Trijanon, kraljičino selo, veliki i mali kanal, menažerija, oranžerija i Švajcarsko jezero.

Vikipedija

Ime Versaj sa sobom nosi svoj nekadašnji koren − versare, što znači kopati, i odnosi se na malo selo i njegove njive koja su se ovde nalazile. U selu Versaju nalazile su se ruševine starog zamka i mlin koji je Luj XIII koristio kao sklonište kada bi išao u lov. Godine 1623. kralj je na mestu mlina podigao malu lovačku kuću u kojoj je 1624. prvi put prenoćio. Fransoa de Basompjer je opisao ovu kuću kao “ubogi zamak, kome ni siromašni plemić ne bi zavideo”. Kada je kralj ukrupnio svoj posed u Versaju, njegov arhitekta Filibert de Roj je između 1631. i 1634. proširio zdanje u trokrilni lovački dvorac. Stari zamak je kasnije uklonjen.

Profimedia

Odlučujući impuls za izgradnju novog dvorca u Versaju dao je ministar finansija Nikola Fuke. On je sebi sagradio spektakularan dvorac Vo le Vikont, koji je ostavio trajan uticaj na dvorski barok u Francuskoj, ali i razljutio kralja. Luj XIV je naslutio da Fuke gradi grandiozan dvorac novcem iz državne kase, pa ga je smenio i bacio u zatvor. Dvorac Vo, arhitekte Luja le Voa, arhitekte parkova Andre le Notra i dekoratera Šarla Lebrena, demonstrirao je umetničku integraciju arhitekture i hortikulture koja je bila u skladu sa kraljevom namerom da sebi sagradi modernu rezidenciju. Luj je razgovarao sa Fukeovim arhitektima i poverio im dogradnju malog dvorca svoga oca. Kralj se usprotivio savetu svojih arhitekata da izgrade sasvim nov dvorac, tako da je lovački dvorac tokom vremena adaptiran i uklapan u novo zdanje.

Unutrašnja dekoracija

Državne dvorane dizajnirane u doba Luja XIV služile su za glorifikaciju kralja Sunca. Dekoracija u štuko tehnici kao i teme slika su veličale političke i ekonomske uspehe kralja i njegovih prethodnika. Upadljivo je korišćenje motiva iz grčke mitologije koji se alegorijski prenose na kralja i njegova dela. Luj je uvek predstavljan i odevan kao bog Apolon. Kao i drevni bog svetlosti i Sunca, Luj nosi auru mistične božanske prirode, koja se ne suprotstavlja crkvi, jer je Luj ujedno apsolutni kralj katoličke Francuske. Poređenje sa Apolonom doprinosi njegovoj reputaciji kralja Sunca.

Pixabay

Galerija ogledala i kraljeva spavaća soba

U centru dvorca, na prvom spratu i celom njegovom dužinom prostire se 75 metara duga i 10 metara široka “Galerija ogledala” (takođe poznata kao “Galerija Luja XIV”) koja povezuje salone rata i mira. Saloni su nekad bili hodnici ka apartmanima kraljevskog para, gde je salon rata bio namenjen kralju, a salon mira kraljici. Galerija ogledala povezuje apartmane kraljevskog para. Galerija ukrašena sa 30 slika na tavanici uokvirenih štuko ukrasima koje glorifikuju kralja, 357 ogledala, i mramornim pilasterima ostavlja izuzetan utisak na posetioca. Sedamnaest velikih ogledala odgovara istom broju prozora na baštenskoj fasadi. Ogledala reflektuju sliku parka i svetlost Sunca po danu, dok noću reflektuju svetlost sveća.

Galerija ogledala je korišćena i za proslave, ali joj je osnovna funkcija bila funkcija dvorske promenade, gde su se dvorjani okupljali u nadi da će sresti kralja. Pošto nije bilo dozvoljeno direktno se obraćati kralju, nadali su se da im se on obratiti ili da će ih povezati neki uticajni posrednik. Veličina dvorane je bila namerno odabrana tako da se na distanci može mimoići sa neželjenim sagovornikom.

U sredini galerije nalazi se prolaz ka centralnoj spavaćoj sobi. Nekada je tu bio salon koji je povezivao sobe kralja i kraljice. Posle smrti Marije Tereze soba je izgubila ovu funkciju, pa je korišćena kao soba za oblačenje, a od 1701. kao pompezna spavaća soba Luja XIV. To je bilo mesto gde su se odvijale čuvene ceremonije kraljevog buđenja i počinka, koji je tu u centru svog dvorca i svoje države simbolizovao dnevni ciklus Sunca i svoje kraljevine. U ovoj sobi je i umro 1. septembra 1715.

Pixabay

Dvorska kapela

Pre nego što je dvorska kapela sagrađena u severnom delu palate, njena izgradnja je planirana na više lokacija. Žil Arden-Mansar je prvobitno projektovao kapelu sa kupolom u središnjem delu severnog krila, ali su ovi planovi napušteni. Današnja kapela ima dva sprata i visoka je 25 metara. Gornji sprat je bio namenjen kraljevskoj porodici, dok bi na nižoj etaži bili dvorjani. Po svojoj formi kapela integriše srednjovekovnu gotiku sa baroknom crkvenom arhitekturom. Tri freske različitih slikara prikazuju Boga oca, sina i Svetog duha. Crkvene orgulje još uvek nose orignalnu pozlatu. U ovoj kapeli je održano venčanje kralja Luja XVI i Marije Antoanete.

Opera

Velika operska dvorana služila je još za bankete, zabave sa pevanjem, i za izvođenje pozorišnih komada. Tetar od drveta za 712 gledalaca, sa jako dobrom akustikom, izgradio je u severnom krilu 1769—1770. Anž Žak Gabrijel. Bina je visoka i duboka 21 metar, pri čemu joj je širina 7 metara. Kraljevska loža je u donjem nivou i nema balkon. Ovo rešenje je trebalo da omogući kralju Luju XV da neopaženo dolazi i odlazi. To je odraz veće želje za intimom koju su iskazivali naslednici kralja Sunca.

Ostale prostorije

Ostale značajne sale dvorca Versaj su: „salon volovskih očiju“ (Salon Oeil de boeuf, nazvana po dva velika okrugla prozora), „Herkulov salon“ i kraljičina spavaća soba. Versaj je imao stotine soba i dvorana u kojima su se smenjivale sale za reprezentaciju sa stambenim apartmanima, od koji se mali broj sačuvao do danas. Godine 1789. dvorac je imao 288 stanova, 1.252 grejanih soba i 600 soba bez kamina. Kraljevska porodica je na raspolaganju imala svoje 152 sobe.

Profimedia

I pored raskoši, Versaj nije bio komforno mesto za život. Život na dvoru lišavao je kraljevsku porodicu i dvorjane sve privatnosti. Sobe organizovane u nizu i sa visokim tavanicama bile su poznate po promaji i lošem grejanju (u jakoj zimi 1709. flaše sa likerom su pucale od hladnoće). Nije bilo, kao ni u ostatku Evrope, ni tekuće vode ni stalnih toaleta. Ljudi su u nuždi koristili posebno adaptirane stolice i noćne posude i nisu se pri tome sklanjali od drugih. Luj XVI je imao na raspolaganju prvi toalet u Francuskoj sa ispiranjem kao i više prostorija za kupanje u prizemlju. Posedovao je i veliku mermernu kadu koja nije sačuvana do danas.

Proslave u Versaju

Da bi se zabavili besposleni dvorjani u Versaju su organizovani balovi, proslave i turniri. Lično je kralj bio organizator redovnih zabavnih večeri u svojim apartmanima. Pored stalnih banketa, maskenbala i izvođenja opera, povremeno su organizovane višednevne proslave koje su svojom blistavošću i brojem zvanica služile da uveličaju kraljevu slavu.

Posebno su dve proslave proširile reputaciju Versaja: od 7. do 14. maja 1664. održana je velika proslava “Zadovoljstva Čarobnog ostrva” u proširenom parku, gde je kralj Luj XIV ugostio 600 zvanica. Lajtmotiv proslave, priča o Alsini i Čarobnom ostrvu, bila je omiljena tema u doba baroka. To je bila proslava za koju je Žan-Batist Lili komponovao nove opere, a Molijer napisao pozorišne komade. Zbog ogromnog novca uloženog u slavlje ovaj događaj je privukao pažnju i zavist drugih evropskih dvorova. Godine 1668. priređena je proslava “Veliko kraljevo zadovoljstvo” povodom sklapanja mira iz Ahena. Ova proslava nije organizovana samo zbog kraljeve pobede, već i kao poklon njegovoj ljubavnici madam Montespan. U okviru proslave izveden je balet sa više od 1.200 glumaca, igrača i statista. Muziku je napisao dvorski kompozitor Lili, a libreto dvorski pisac Molijer.

Profimedia

Druge značajne proslave odigrale su se u Versaju 23. februara 1745. i 9. februara 1747, kao i kad se venčao dofen i kasniji kralj Luj XVI maja 1770.

Pročitajte još

Uloga dvorca u modernoj Francuskoj

Od vremena treće republike sastajala se Francuska skupština u Versaju u posebno izgrađenoj dvorani u južnom krilu. Ovde su poslanici i senatori birali Predsednika republike od 1879. do 1953. I danas se u dvorcu Versaj okupljaju poslanici kod donošenja veoma važnih odluka ili promene ustava.

Bretonski separatisti su 26. juna 1978. izazvali podmetnutu eksploziju u dvorcu Versaj, koji je za njih predstavljao simbol francuskog centralizma.

Dvorac i park Versaja su stavljeni na UNESKO listu Svetske baštine 1979.

Versajski dvorac sa svojim parkovima, muzejima i sporednim dvorcima je otvoren za javnost i predstavlja najposećeniji dvorac Francuske. Za održavanje dvorca brine se ekipa od 800 ljudi. Godišnje dvorac poseti oko tri miliona ljudi.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti